Category Archives: Eseji

Pismo

Pismo zamišljenoj prijateljici u inostranstvu je pismeni rad na zadatu temu iz srpkog jezika, učenice trećeg razreda Požarevačke gimnazije – Dijane Minić, koji je ona napisala 2014. godine, kada je bila u prvom razredu Gimnazije. Pročitajte ga.

 

Poštovana Vesna,

Znam da dugo niste bili u Srbiji, a i da na osnovu svega što mediji pišu o stanju u našoj zemlji, verujem da niste planirali ni skoro da dolazite…  Ja Vam baš iz tog razloga i pišem, jer želim da Vam pokažem da nije sve tako crno kao što svi pričaju. Barem ne sa moje strane gledišta …

Sada…. ja mogu Srbiju upoređivati sa drugim evropskim zemljama, njihovim standardima, platama, načinima zivota itd. Ali verujem, da kao svako živo biće i svaka zemlja je posebna priča za sebe. Nastaje, zatim kroz vreme raste, razvija se i što je jako bitno doživljava uspone i padove…

Read the rest of this entry

Jedno moje čitanje Dučića i Disa

Eskapizam. Reč koja opisuje sve…

Čitajući Dučića i Disa mogla sam u potpunosti da se poistovetim sa njima. Koliko god njihovi stihovi ponekada zvučali komplikovano i nepovezano, kada se zamisliš i pročitaš između redova – sve ima smisla.

Do sada u knjigama, koje sam čitala nisam nailazila na ovakvo prosipanje misli i jednostavno iznošenje cele ogoljene duše.

maxresdefault

Read the rest of this entry

Sutra – Dijana Minić

Pročitajte esej pod nazivom Sutra koji je napisala Dijana Minić iz Kostolca (Požarevačka gimnazija, III/5).

Sutra

Iako je bilo već podne, vazduh je mirisao na sveže pečen hleb. Sedeli su na verandi i pili kafu. Začula se kapija i uskoro se pred njima pojavila poznata figura poštara.

I idemo… Poznati zvuk mojih dragih lajavaca me je probudio. Istrčale su obe iz kuće da rastrgnu poštara.

Otvorila sam oči, okrenula glavu i pogledala u sat – ne mogu da verujem, već je dvanaest sati. Ne opet. U tom trenutku sam se setila da mi je alarm već zvonio tri puta do sada – u šest, sedam pa u osam i svakog puta sam pristojno ustala, odšetala do stola, ugasila ga i vratila se nazad u krevet. Lepo sam bila isplanirala da u šest odem na trčanje, ali nisam. Opet.

Ostatak eseja pročitajte ovde.

(НЕ) ПОВРАТАК

Предивна, али потресна прича, инспирисана истинитим догађајем, коју је ученица прве године Гимназије у Пожаревцу, Миња Миловановић, написала и објавила у последњем броју часописа Мајдан (бр. 3/4, 2015). Прочитајте је…

(НЕ) ПОВРАТАК

     Плашим се да моја душа никада неће наћи мир, неће наћи пут до куће и да ће заувек остати заробљена на врховима француских Алпа. Зовем се, тачније звала сам се, Леа Друпел. Мој шеснаестогодишњи живот насилно је прекинут 24. марта. Тог уторка, у 9 часова и 40 минута, туђом жељом напустила сам овај свет, остављајући иза себе дивне родитеље и старијег брата који су ме просто обожавали, срећно детињство, сјајне пријатеље и успомене, а испред себе недосањане снове, неискоришћене прилике и могућности, непроживљене љубави, места која никада нећу видети и људе које никада нећу упознати.

hands-with-pastell-background-large

Read the rest of this entry

Inspirisano posetom Zmajevih pećina (Majorka)

ONIMA KOJI SE RAZUMEJU MISLIMA I REČIMA, A MOŽDA SE NIKADA NE SRETNU…

Korak je ušetao u pećinu. Ispod staklene sandale nazirao se trag tvojih stopala. Bilo mi je jasno da smo se opet mimoišli. Dok sam u mislima zatvarala korice davno pročitanog romana, čijim smo redovima jezdili između dve vetrenjače, primetih da je i ono malo svetla u pećini nestalo. Zmaj se nadvio nada mnom kao crni oblak. Zmaj je bio zadovoljan,a i ja što sam u bajci. Vreme je prolazilo, bajka je postala jednolična. Međutim, zmaja nisam mogla da izbacim jer je vladavina imaginacije učinila svoje. Možda pišem neke Otuđene priče koje šaljem kao pisma koja mi se vraćaju sa naznakom – Primalac umro.

drach-caves_4fae2be73160b

Read the rest of this entry

Odabrani eseji mladih autora

Read the rest of this entry

Eseji

Na ovom sajtu možete pronaći interpretacije, eseje, kritike i prikaze klasičnih dela svetske književnosti i teorijskih tekstova.