Значи, да Ђурађ сада влада Србијом, славили бисмо 7525. годину јер према календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара у 19. веку, ово није 2017. него 7525. година.

Реч је, наиме, о најстаријем календару познатом историји у којем су се године бројале од Великог потопа, односно постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса.

Разлика од 5.508 година може да се објасни и анализом нултог времена, које је различито код различитих народа.

– За исламски свет то је хиxра – 622. година после Христа, за старе Римљане то је било оснивање града Рима, а за старе Грке – Прве олимпијске игре 776. године пре Христа. За хришћане и цео данашњи свет то је година рођења Исуса Христа – каже Драган Јацановић, археолог Народног музеја у Пожаревцу.

Да је време релативна ствар, постоје и докази који указују на то када су Срби почели да броје године и мере време.

– Одговор на то питање наћи ћемо у бројним сачуваним средњoвековним записима и натписима – Деспот Ђурађ сазида Смедерево 6938. године, Деспот Стефан погибе 6935… Кнез Лазар погибе на Косову 6893. године, краљ Милутин подиже Цркву Јоакима и Ане у Студеници 6822. – набраја Јацановић који годинама проучава феномен древног календара у Срба.

„КОЛО“ И „ДАР“

У српском народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу. Реч „календар“ вуче корен из нашег језика као сложеница настала од две наше речи „коло“ и „дар“.

Срби су време овим календаром званично мерили од времена Светог Саве у 13. веку када је он постао званични календар Српске православне цркве. Од тада, сви документи, надгробни споменици, повеље, споменици културе, временски су одређивани према њему.

Најстарији сачувани документи на којима се види употреба овог календара јесу Студенички типик из 1195. године (6703) и Карејски типик Светог Саве из 1199. (6707) године.

Најупечатљивији доказ је свакако и Кула 4 Малог града у Смедеревској тврђави која је подигнута у 15. веку. На њој је натпис ктитора из времена градње. Оригинални натпис гласи:

„В Христа Бога благоверни деспот Гург, господин Србљу и Поморју зетскому; заповешћу његовом сазида се овај град в лето 6938“ што је, према садашњем календару заправо 1430. година.

Овај натпис импозантних димензија – историјски раритет – широк је 10,5 метара, док је висина слова 35 центиметара. Кула је због крста озиданог изнад натписа у народу још позната као „Крстата кула“ или кула „Крстача“.

– Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века. Српски народни календар није био просто набрајање дана, недеља, месеци и година, већ је свака целина представљала јединствену природну појаву – каже Јацановић.

 

Према српском календару, година се делила на лето и зиму. Лето је почињало на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан – 8. новембра.

Ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије. То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца.

Према свему овоме, рекло би се да Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету.


Извор: Вечерње новости

О словенским календарима можете више прочитати овде.