SUVENIRI IZ DUŠE (Priča o jednoj elektronskoj knjizi)

 

Treće doba, penzionersko vreme, starost, kako god da ga nazivamo ima i svojih lepota uz sve one nevaljalštine (istrošenost, bolest, nemoć, zanemarenost) koje ga prate. Ljudima ostaje bar malo više slobodnog vremena i lične slobode, ukoliko ih zdravlje koliko-toliko posluži. Jedna penzinerska grupa, humanitarna organizacija Udruženje građana „Snaga prijateljstva – Amity“ iz Novog Beograda već godinama, pa i 2015. godine raspisala je konkurs za putopisnu priču (ili pesmu) za ljude trećeg doba (koji su stariji od 60 godina).

suveniri-iz-duse

Rezultat je, izgleda, bio neočekivano dobar. Na konkurs se javio veliki broj učesnika iz svih krajeva Srbije. Žiri je očigledno imao pune ruke posla i prilično težak zadatak odabrati najbolje radove između 114 prispelih radova na svih pet konkursnih oblasti. Odlučili su se da pored najboljih priča iz svih kategorije, objave i pohvaljene. Tako su nastale dve knjige putopisne proze sa malim začinom poezije. Knjige se mogu naći i slobodno skinuti na sajtu organizatora Amity-yu.org/.

Znam, nisu to vrhunska literarna dela, ali su napisana pismeno, jezički doterano, stilski uglavnom ujednačeno. Njihovi autori, ljudi između 60 i 100 godina su sa dosta iskustva, strpljenja, znanja i mere napravili svoje putopise. A putopisi su iz Srbije, ali i sa svih krajeva sveta. Neki sveži, kao jutarnja rosa, a neki malo odstajali. U njima mnogo lepih sećanja, oštrih i duhovitih zapažanja.

Konkurs je od učesnika zahtevao da napišu: najbolju žensku putopisnu priču, najbolju mušku putopisnu priču, najbolju priču o putovanju po Srbiji, najbolju priču o putovanju u inostranstvo i na kraju najbolju putopisnu pesmu. I, verujte, svaka od ovih oblasti imala je svoje poklonike i učesnike. Po mojoj ličnoj oceni autori su jedino podbacili u poslednjoj disciplini, putopisne pesme su prilično skromnog dometa, sve ostalo se može sa uživanjem čitati. Čak su samo nijanse pobeđivale između nagrađenih i pohvaljenih putopisnih tekstova.

Moto da „nisu bitne godine našeg života, već je bitno kakav život živimo u godinama koje imamo“ pokazao je da poštovani učesnici trećeg doba žive itekako bogat život, stižu tamo gde nisu mogli da stignu dok bejahu radni ljudi, a svojim putovanjima pristupaju sa odgovarajućom pripremom kako bi mogli da svestrano uživaju u onome što vide. Kada se ne može daleko, onda se uživanje može naći i u popodvenoj šetnji kroz svoj kvart. No, neko stigne da prošeta i stotinama kilometara putem svile ili da upozna Keniju, Skandinaviju ili tropska ostrva. Prema džepu, interesovanju i zdravstvenim mogućnostima.

Skinite knjigu pa pročitajte što vas bude privuklo. Nećete se pokajati. A možete učestvovati i u ovogodišnjem konkursu pod već pomenutim uslovima.

seniors-in-a-circle


S poštovanjem,

Dimitrije Janičić

P.S. – Tekst Dimitrija Janičića se nalazi na stranama 69-73.

Advertisements

Posted on 11. januar 2017., in Preporuka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: