Kulturna, umetnička i naučna baština Srbije koja se nalazi u muzejima, arhivima, privatnim zbirkama i na drugim mestima, uskoro će u svom integralnom obliku postati dostupna široj javnosti i naučnim krugovima u zemlji i svetu preko internet-platformi.

Ovo je cilj novog projekta u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), za koji je formiran odbor čiji je zadatak da ustanovi Audio-vizuelni arhiv SANU i Centar za digitalizaciju. Kako za „Novosti“ ističe Radoslav Rale Zelenović, koji je uz akademika Aleksandra Kostića kopredsednik ovog odbora, ideja je da se sve što se nalazi u SANU, a tamo postoji ogromna zaostavština, putem digitalne karte plasira svetu.

– Reč je o velikoj zaostavštini i brojnim legatima u SANU – Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Nikole Pašića, Jovana Tomića, Ive Andrića, Milutina Milankovića, porodice Obrenovića, Aleksandra Belića, Viktora Novaka, kneza Vase Popovića, Branka Ćopića, Mihaila Ristića, Steve Dimitrijevića, Svetislava Cvijanovića, Miloša Crnjanskog, Olge Jevrić i mnogih drugih velikih stvaralaca, akademika i ličnosti, koje su oni ostavljali svom narodu kao kulurno dobro. Ali, postoje i mnoge privatne zbirke i instuticije kulture koje brinu o nasleđu, a nisu u prilici da ga čuvaju na adekvatan način, i jedan od zadataka ovog projekta je da se ta baština zaštiti na najbolji način, da postane dostupno najširoj javnosti, i da budemo sigurni da ćemo generacijama koje dolaze imati šta da ostavimo – kaže Zelenović, ističući da se Audio-vizuelni arhiv SANU i Centar za digitalizaciju neće mešati u posao nijedne nacionalne institucije – Narodnog muzeja, Jugoslovenske kinoteke, Narodne biblioteke….

– Cilj nam je da sve što ove institucije poseduju objedinimo u najvišim tehničkim standardima.

Kompozitor Zoran Simjanović, član odbora novog projekta SANU, kaže da je situacija u Srbiji sa očuvanjem kulturnih dobara alarmantna, jer mnoga vredna dobra nisu popisana, niti se uvek zna gde se i kako čuvaju, dok pojedina vredna dela usled protoka vremena, ali i nedovoljno sistematične brige društva, polako nestaju ili im preti nestajanje.

– Imajući to u vidu, Audio-vizuelni arhiv SANU bi mogao da postane krovna institucija Srbije, u koju bi se sticala sva papirna dokumenta, audio-zapisi, pokretne slike, i svi ostali formati u kojima se čuva naše nasleđe, a važan zadatak Arhiva bio bi i identifikovanje baštine koja nije digitalizovana i njeno digitalizovanje po najvišim svetskim standardima – smatra Simjanović.

SPOMENAR MINE KARADžIĆ

Ima mnogo važnih dokumenata o kojima naša javnost malo zna, a koje su za nas kao narod i naš naučni i kulturni identitet važne, kao što su, recimo, spomenar Mine Karadžić, ili Zbirka rukopisnih i starih štampanih knjiga, čije je vreme nastanka u periodu od 13. do 19. veka, ili Istorijska zbirka sa srednjovekovnim poveljama u originalu ili prepisu, razni dokumenti, prepiske, spisi, protokoli, rukopisi, ispisi iz stranih arhiva, memoari, kompozicije, foto-albumi, Etnografska zbirka – objašnjava Zelenović.