Kakve su ti reči, takav ti je život

Švajcarski psihoterapeut Vilem Lamers osmislio metod logosinteze kojom se menjaju neki ustaljeni obrasci mišljenja.

kul-kakve-su-ti-2_620x0

Baš kao što smo skloni pretpostavci da je svet onakav kakvim ga vidimo, naivno pretpostavljamo da su ljudi onakvi kakvim ih zamišljamo. Tako svako za sebe stvara niz u manjoj ili većoj meri imaginarnih odnosa, u osnovi zasnovanih na projekciji.

Od ovog stava Karla Gustava Junga, između ostalog, pošao je švajcarski psihoterapeut dr Vilem Lamers, osmislivši “logosintezu” – metod koji ljudima pomaže da se na veoma praktičan i efikasan način oslobode teških sećanja, emocionalnih rana i ograničavajućih uverenja. Njegova knjiga “Logosinteza” nedavno se pojavila i kod nas, u izdanju “Psihopolis instituta”.

Na osnovu velikog iskustva, autor je otkrio da su reakcije ljudi obično izazvane zamišljanjem onoga što bi moglo da se dogodi, odnosno, da su mnogi strahovi zasnovani na iskustvima iz prošlosti. Zato osoba ponekad gubi kontakt sa svojim trenutnim okruženjem i reaguje kao da su izvori stresa prisutni ovde i sada. Logosinteza (koja se zasniva na moći izgovorenih reči) neutrališe te stare predstave, a s njima i povezane reakcije.

Čovek najčešće nije ni svestan svih uticaja i frustracija, često uslovljenih tuđim uverenjima usađenim od najranijeg detinjstva. Roditelji rečima i ponašanjem prenose deci sopstvene poglede na svet, a oni preuzimaju njihove reči, stavove i postupke. Kasnije takav uticaj vrše i na druge autoritativne osobe iz okruženja, pa su mnoge naše reakcije unapred programirane… Koliko su žive slike iz prošlosti (ne samo kad je reč o pojedinačnom iskustvu) svedoči činjenica da će se svako prisetiti kada, gde i kako je čuo za napad na Kule bliznakinje u Njujorku – događaj koji je u jednom trenutku dramatično uzdrmao svet.

Ista fizička ili emotivna reakcija, posle ovog iskustva, ponoviće se u svesti kad god se setimo ovog događaja ili kad bi se desilo nešto slično. Takođe, ljudi su retko u stanju da razlikuju sopstvenu energiju od energija ljudi iz okruženja. Koliko su sugestivni, najbolje ilustruju reklame: ukoliko se u njima uvode izrazi kao što su, na primer, “nervozna creva” ili “osetljiva koža”, konzumenti su skloni da takve simptome otkrivaju u sopstvenom telu, a potom tragaju za novim informacijama na internetu.

Čak i kad tvrde da znaju kako da razmišljaju pozitivno, žive svoje snove, rešavaju sukobe, upravljaju vremenom, odvažno postupaju – ljudi često ne uspevaju da ostvare uložene napore. Između ostalog, i zbog toga što ne preuzimaju kontrolu nad volanom dok putuju kroz svakodnevni život, jer ih usmeravaju obaveze prema drugim ljudima.

Potreban im je “unutrašnji kontrolni autoritet”, a to je određivanje vlastitih prioriteta u skladu sa svojom “esencijom”, odnosno suštinom. Za to je od presudne važnosti napraviti razliku između ljudi iz svog okruženja i zamrznutih slika prošlosti. Logosintezom se sprečava da prošlost ili zamišljeni događaji izazivaju ponovnu aktivaciju. Promene u svim oblastima života sprovode se “sitnim koracima”, budući da su obrasci kojih se treba osloboditi najčešće stvarani godinama. Logosinteza omogućava da se misli na jasniji, racionalniji i tolerantniji način.

Kako reči čine čuda? Reč ima moć uspostavljanja unutrašnje ravnoteže, pa precizne rečenice koje se izgovaraju u logosintezi menjaju naša zapažanja, emocije i razmišljanja. One oblikuju stvarnost dok se izgovaraju. I ono što je najvažnije, čine da ljudi ne žive ni u prošlosti ni u budućnosti, već – ovde i sada.

STVARAM ONO ŠTO IZGOVORIM

Značaj logosinteze prepoznat je od davnina. Kreativna namera sadržana u nekoj reči predstavlja sam princip kreativnog čina. Reč se čak neposredno poistovećuju s Bogom u prvom stihu Jevanđelja po Jovanu (“U početku beše reč”), a njen značaj neprikosnoven je i u bajkama, prvom štivu za najmlađe. Za decu širom sveta postoji jedna ista, svima poznata reč: abrakadabra. Mnogi ne znaju da je ona nastala iz jermenske izreke “avrah ka dabra”, što znači “stvaram ono što izgovorim”.

Izvor:

Večernje novosti

Posted on 22. novembar 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: