Jezik nas uvek iznenadi

Ni stručnjaci za srpski jezik ne mogu uvek sa sigurnošću da tvrde postoji li neka reč u našem jeziku ili ne postoji. Tako je danas, a tako je bilo i u prošlosti Dr Rajna Dragićević.

Čini se da većinu reči u nekom jeziku govornici bez nedoumica mogu identifikovati kao jezičke jedinice svog maternjeg jezika, ali ima i onih za koje ne mogu da se opredele jednoglasno. Kao primer mogu se navesti odgovori ispitanika u jednoj anketi koju je sproveo prof. Aleksandar Milanović. On je na naučnom skupu posvećenom poeziji akademika Milosava Tešića upitao 12 uglednih srpskih književnih kritičara da li je Tešićeva imenica bubnjalica novostvorena reč. Petoro ispitanika je odgovorilo potvrdno, šestoro odrično, a jedan listić je ostao nepopunjen.

Dakle, ispitani govornici srpskog jezika (koji se uz to i profesionalno bave jezikom) nisu sigurni u status imenice bubnjalica u leksičkom sistemu srpskog jezika. Neki misle da je u pitanju nova reč, a neki pretpostavljaju da ta imenica spada u već postojeću leksiku srpskog jezika. Bubnjalica, inače, nije zabeležena u rečnicima savremenog srpskog jezika i, verovatno, predstavlja leksičku kreaciju Milosava Tešića.

Nije teško pretpostaviti zbog čega više od pola ispitanika u ovoj maloj anketi nije prepoznalo bubnjalicu kao novu reč. Svim govornicima srpskog jezika poznato je značenje motivnog glagola bubnjati (udarati u bubanj, ali i proizvoditi zvuk sličan bubnjavi). Poznat nam je i sufiks (nastavak), kao i vrlo produktivan tvorbeni model. Potvrđene su imenice: duvalica, strugalica, žvakalica, zujalica, prskalica, gnječilica, letelica itd. Lako se može zaključiti da bi bubnjalica mogla predstavljati nekakav predmet kojim se proizvodi bubnjava. Važno je napomenuti i to da rečnici beleže povelik broj članova tvorbenog gnezda kojem pripada (ili kojem bi pripadala) imenica bubnjalica: bubnjava, bubnjalo, bubnjanje, bubnjar, bubnjara, bubnjarev, bubnjarina, bubnjarica, bubnjarka, bubnjarov, bubnjarski, bubnjast, bubnjati, bubnjača, bubnjadžija, bubnjaš, bubnjiti, bubnjić, bubnjište.

Iz ovog primera zaključujemo da čak i ako govornici prvi put čuju neku reč, ne mogu tvrditi da je to nova reč u slučaju kada im je poznat tvorbeni model na osnovu kojeg je ona proizvedena i još neki članovi tvorbenog gnezda kome ta reč pripada. Lekseme kao što je bubnjalica u slavistici se nazivaju po„tencijalnim rečima“.

Ni stručnjaci za srpski jezik ne mogu uvek sa sigurnošću da tvrde postoji li neka reč u našem jeziku ili ne postoji. Tako je danas, a tako je bilo i u prošlosti.

Vukov savremenik Jovan Stejić, ugledni član Društva srpske slovesnosti, začudio se nad spiskom od 84 reči za koje je Vuk napisao da ih je sam načinio i upotrebio u svom prevodu Novog zaveta (1847), i to uz napomenu  da su to reči ko„je bi i najprostiji Srbin kazao kada bi mu zatrebale, a možda ih već i govore“. Vuk je ovom primedbom na najbolji način definisao lingvistički termin po„tencijalna reč“.

Na tom Vukovom spisku nalaze se i ove reči: vrtar, trubač, izabranik, osvetnik, prestupnica, vinogradar, vratar, preljubočinac, preljubočinstvo, neznaboštvo, otpad, raspusna (knjiga), smjernost, izbavljenje, izvršenje, obnovljenje, okamenjenje, opravdanje, osuđivanje, očišćenje, poznanje, pokajanje, pomazanje, pomirenje, poniženje, posvećenje, poslušanje, neposlušanje, potvrđenje, pohođenje, prigotovljenje, priznanje, primirenje, utvrđenje, grabljiv, učljiv.

Jovan Stejić se iznenadio zbog toga što Vuk ove reči smatra svojim proizvodima, jer su sve one i do tada bile poznate u jeziku srpske književnosti, pa uvređeno komentariše: I? za ove reči kaže gospodin Vuk da ih je on načinio! Kad ovo razberu strani ljudi, na primer, Nemci ili Rusi, koji nas i naše knjižestvo do zla boga malo i čudno poznaju, moraće uzviknuti: ’Jadni ti Srbi! A da šta su oni u svom književnom jeziku dosad imali kad nisu u njemu imali ni ovih reči dok im evo ne dođe gospodin Vuk da im ih načini i sa svojim prevodom Novog zaveta u godini 1847. dade!’“

Stejić, ipak, priznaje da je Vuk načinio neke reči za koje do tada nije bilo potvrda i navodi njihov spisak: ljubazni, ljubaznica (dotad ljubezni, ljubeznica), gostoljubivost (dotad gostoljublje), izmišljač, karač, mjenjač (dotad menitelj), slušač (dotad slušatelj i slušalac), kušač (kušatelj, iskusitelj), četvrtnik (za? ono što ne znamo šta je“, kaže Stejić), djevojaštvo (dotad devstvo), zbornica, ljudokradica, posinaštvo, mrtvost (za mrtvilo), nepokolebljiv (dotad nepokolebim), nerodljiv, praznogovorljiv, osjetljiv (dotad čuvstvitelan), raspadljiv.

Lepo je znati da do Vuka nisu postojale imenice gostoljubivost, devojaštvo ili zbornica, a iz današnje perspektive neobično je da Vuk nije čuo za reči osvetnik, vinogradar, pomirenje jer ih narod nije koristio, pa je morao da načini ono što je već postojalo!

Koliko god nam se čini da dobro poznajemo svoj maternji jezik, on nas uvek iznenadi.

*Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Izvor:

Politika

Posted on 20. novembar 2016., in Poučno, Pomoć onima koji uče. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: