Представа „Уједињење или смрт 1918.”

Представа „Уједињење или смрт 1918.” заснована је на стенограму Велике народне скупштине, познатија као Подгоричка скупштина, која је 26. новембра 1918. донела одлуку да се Црна Гора уједини са Србијом

Екипа представе „Уједињење или смрт 1918.” (Фото: НП Приштина)

Ко сам ја, ко смо ми, а ко су они? Да ли си Србин или Црногорац?

Ко су Црногорци? Ко су Монтенегрини? Ко су Југословени? Шта је народ, шта је нација, шта је држава, шта је државност? Ко жели велику Србију, а ко је се плаши? Да ли је велика Србија мала Југославија? Да ли постоји краљевина кад побегне краљ? Треба ли Његоша избацити из лектире или само штриховати? Да ли се из ропца Црне Горе родила Југославија? Да ли се из ропца Југославије родила Црна Гора? Како је настала Југославија? Како сте од кад је нестала?… питања су на које већ данима тражи одговоре бројна екипа уметника окупљена око представе „Уједињење или смрт 1918.” која ће у режији Јелене Богавац и Ненада Тодоровића бити премијерно изведена 15. новембра у 15 сати у подруму кафане „Златна моруна” у Београду, а у продукцији Народног позоришта из Приштине са седиштем у Грачаници.

Реч је о документарној представи која за полазни драматуршки оквир узима стенограме заседања Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, познатије као Подгоричка скупштина 1918. године.

Драматурзи су Јелена и Милена Богавац, сценограф Горан Стојчетовић, костимографи Вук Даутовић и Александар Ковачевић. У улогама народних посланика наступиће бројни глумци: Угљеша Вујовић, Игор Филиповић, Милорад Капор, Игор Дамјановић, Славиша Чуровић, Небојша Ђорђевић, Јанко Цекић, Урош Нововић, Марко Панајотовић, Јован Здравковић, Јован Мијовић, Предраг Васић, Васиљ Аџић. Ту су и Данијела Врањеш, Александра Цуцић, Горица Регодић и Александра Јелић.

Велика народна скупштина, познатија као Подгоричка скупштина, одржана је 26. новембра 1918. године. Тада је донета одлука да се Црна Гора уједини са Србијом. За уједињење је гласало 160 посланика Подгоричке скупштине. Одлуке ове Скупштине су детронизација краља Николе у изгнанству и његове династије Петровић-Његош са престола Црне Горе, те уједињење са Краљевином Србијом, односно уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу, Краљевину СХС: прву југословенску државу. Ауторски тим подсећа да су одлуке те Скупштине оставиле трајне последице и отворена питања, као и да је према неким историчарима био преседан у дотадашњој балканској историји да једна независна држава буде сједињена са другом без обзира на њен међународноправни легитимитет и континуитет. Међутим, како додају аутори представе, иза Подгоричке скупштине постојала је снажна одлука народа о националном уједињењу након Првог светског рата.

Мада се данас оспорава њен легитимитет и указује на многе неправилности приликом припрема велике Народне скупштине у Подгорици, уз истицање да је присуство српских трупа коришћено као нека врста притиска, чињеница је да је огромна већина народа у Црној Гори, преко својих угледних представника, са много аутентичног ентузијазма, 26. новембра 1918. изгласала безусловно уједињење са Србијом.

– Идеја о реализацији представе „Уједињење или смрт 1918.”, наиме, крчка се већ месецима уназад. Јелена Богавац дошла је до стенограма са тог заседања, а будући да наше позориште ради на Косову, као турбулентном делу бивше Југославије, испало је да се то растакање бивше земље завршило растакањем Србије и да је ту коначно затворен круг наше националне трагедије. Зато смо и кренули у ово уметничко историјско истраживање као позориште са Косова, из самог епицентра српског националног слома. Чинило нам се неодољивим да ову причу треба да покренемо управо из нашег позоришта. Од романтизма и усхићења великом јужнословенском идејом, па падом у мале шовинизме, од Београда као пијемонта до паланке незаинтересоване за ништа даље од Савамале, то је нас натерало да се вратимо мало уназад и пробамо да схватимо који је шраф заказао, и где је механизам почео да заглављује – каже Тодоровић..

– Подгоричка скупштина позната је као место које одваја две Црне Горе: монтенегринску и просрпску. И уместо да остане упамћена као догађај који се прославља, на њу се гледа као на место одакле почиње раздор српског народа. Узели смо је скоро као случајни узорак распада онога што се некада називало Југославијом. Пронашли смо ово место, кафану „ Златна моруна” зато што смо одабрали простор подрума где ће заправо бити закопан и сахрањен тај идеал велике Југославије. Са друге стране „Златна моруна” је носилац историјске метафоре, јер на овом месту је практично почео Први светски рат. На том месту је запаљен пламен Првог светског рата, а тај рат, како тврде многи историчари, никада  није ни завршен – истиче наш саговорник.

Представу „Уједињење или смрт 1918.” бројна глумачка екипа већ током децембра изводиће у Дому културе у Грачаници и у Призренској Богословији, али и по енклавама.

– У овој представи коју жанровски дефинишемо као националну мелодраму са елементима хорора, испитујемо драму документа –легитимитет документарног у националном осећању – закључује Тодоровић.

Извор:

Ко су Монтенегрини, а ко Југословени

Posted on 18. novembar 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: