Закон бумеранга – будистичка прича

Једанпут је Буда са својим ученицима пролазио поред села где су живели противници будизма. Мештани су истрчала из кућа, окружили Буду и његове ученике и почели да их вређају. Будини ученици беху такође спремни да се боре, али присуство Буде деловао је на њих умирујући. Међутим Будине речи су довеле у забуну и мештане и ученике. Он је својим ученицима рекао:

– Ви ме разочаравате. Ови људи раде свој посао. Они су гневни, љути. Они сматрају да сам ја ђаво према њиховој религији и према њиховим моралним начелима. Ти људи у првом реду окривљују мене и то је суштина. Али, зашто се ви љутите. Зашто дозвољавате тим људима да манипулишу вама. Ви сада зависите под њих. Ви нисте слободни људи, како сам вас ја учио.

1476872386

Становници села нису очекивали такву реакцију. Одједном су се осетили затеченим и занемели су се. У насталој тишини Буда се обратио њима:

– Да ли сте ви рекли све што сте имали? Ако нисте све рекли имате могућност да ми кажете све што мислите, па бих онда ја могао да вам одговорим.

Људи из села нашли су се у потпуној недоумици, па су упитали:

– Ми смо вређали тебе, зашто се онда ти не љутиш на нас?

– Ви сте слободни људи, па је то што сте урадили – ваше право. Ја на то ваше право не реагујем. Ја сам такође слободан човек. Ништа ме не може зауставити да реагујем и нико не може да утиче на мене и манипулише мојом личношћу. Ја сам власник својих реаговања. Моји поступци произилазе из мога унутрашњег устројства. А сада бих ја хтео да вам поставим једно питање које се тиче вас.

Становници села која смо прошли пре доласка у ваше село изнели су нам на дар цвеће, слаткише и плодове које су узгојили. Рекао сам им: „Хвала, али ми смо доручковали. Са мојим благословом поједите ви то што сте донели. Моји ученици и ја не можемо да носимо храну са собом.“ Сада ја питам вас: „Шта ће они да ураде са тим што смо им ми вратили?“
Један човек из групе је рекао:

– Вероватно су однели кући, поделили својој деци и члановима породица.

Буда се насмејао:

– Шта ћете ви да урадите са својим увредама и псовкама које сте упутили мени и мојим ученицима? Када сам ја оним сељацима вратио плодове, цвеће и слаткише које су ми донели, они су их могли однети својим породицама, својој деци. Шта ви можете да урадите са оним што сте упутили мени? Ја сам одбио те ваше увреде и псовке као и плодове, цвеће и слаткише. Ви их слободно узмите, па ако мислите да вреде поделите их својим породицама.

Извор:

Димитрије Јаничић

 

Posted on 16. novembar 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: