Време утука и утука на утуке

Награду Вукове задужбине за науку добила је Јелица Стојановић за књигу „Пут српског језика и писма”, а награду за уметност Бисерка Рајчић за превод три дела

Живимо, као и Вук, у турбулентним временима, у временима утука, и утука на утуке. Као и Вук и ми смо се прихватили „Данице”, националне читанке која је већ насловом симболизовала Србију која се обнављала. Али, утуци на утуке у вези са појавом Вуковог „Српског рјечника” изродили су се у ремек-дела написана српским језиком и све бистријом ћирилицом, богатила су српску духовност и, почев од Вукове„ Српске народне пјесмарице” објављене пре два века (1814. и 1815. године), српска књижевност је ушла у европску литературу својом класиком, усменом традицијом – истакао је Миодраг Матицки, председник Скупштине Вукове задужбине на данашњој редовној скупштини ове институције.

У Народној библиотеци Србије, где је скупштина одржана, саопштена су имена добитника награда Вукове задужбине за 2016. и уручене захвалнице добротворима Вукове задужбине. Проф. др Валентина Питулић одржала је беседу насловљену „На Вуковом путу”.

Матицки је подсетио да је окончан посао око „Сабраних дела” Вука Ст. Караџића, у 35 књига, и да је отпочела дигитализација. Објављено је и фототипско издање његовог „Ковчежића за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” (Беч, 1849), на немачком и руском, а управо се штампа и издање на енглеском. Објављена је и књига „Вук Стеф. Караџић 1787–1864–2014, Српска усмена баштина” која садржи изабране Вукове народне песме, приповетке, етнографске записе, као и прилоге који се тичу рецепције Вуковог дела у немачкој и руској књижевности.

Одбор Вукове задужбине за доделу награде за науку, у саставу: проф. др Слободан Грубачић (председник), академик Динко Давидов, академик Нада Милошевић Ђорђевић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Љубинко Раденковић, др Милоје Васић и др Марта Фрајнд, донео је одлуку да се награда за науку додели Јелици Стојановић за књигу „Пут српског језика и писма”, који је објавила Српска књижевна задруга, у „Колу”. Књига Јелице Стојановић, каже се у образложењу, осветљава два аспекта историје српскога језика, који су врло испреплетени у времену Вукове борбе за његову стандардизацију и кодификацију: аспект његове унутрашње и његове спољашње историје.

Одбор Вукове задужбине за доделу награде за уметност, у саставу: др Драшко Ређеп (председник), Светислав Божић, Рада Ђуричин, Бранко Златковић, Ђорђе Малавразић, Саша Миленић, Мирољуб Тодоровић и Ђоко Стојичић, једногласно је донео одлуку да се награда додели Бисерки Рајчић за преводе „Галицијских прича” Анджеја Стасјука („Хеликс”, Смедерево, 2015); „Неурачунљиво” Еве Зоненберг („Кућа поезије”, Бањалука, 2016) и „Венецијанског портрета” Густава Херлинга Груђинског (КОВ, 2016). Иза ових наслова, каже се у образложењу, чврсто и страсно стоји свестрана, комплетна личност наше књижевне сцене, веома позната и непомакнуто призната у иностранству, широм Европе. Чак се може рећи да у њеној неуморној активности, и као преводиоца, али и као путописца и есејисте, антологичара, аниматора и прозаика, лежи залога наше велике и од Вука наовамо помно неговане емнаципације и корелације са Европом. Такав посредник, у најмању руку, злата је вредан.

У музичком делу програма, учествовали су ученици Музичке школе „Станковић” из Београда.

Извор:

Политика

Posted on 15. novembar 2016., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: