Jesmo li na kompjuteru ili pored kompjutera

Pred­log na u pri­me­ri­ma kao na te­le­fo­nu, na kom­pju­te­ru ozna­ča­va da se ne­što ko­ri­sti, a to pod­ra­zu­me­va i da je ono što se ko­ri­sti na do­hva­tu ru­ke

Utelovljenost je, na prvi pogled, čudna reč. Ako je rastavimo na sastavne delove, videćemo da sadrži prefiks u- i koren telo, što jasno upućuje na to da utelovljenost jezika podrazumeva posmatranje jezika u kontekstu čovekovog tela. Povezanost jezika i tela je nesumnjivo višestruka. Savremena kognitivna lingvistika, iz koje pojam utelovljenost i dolazi, pokazuje da je čovekov jezički svet u velikoj meri oblikovan njegovim telesnim, čulnim, prostornim saznanjem. Kao ljudska bića predodređeni smo da svet doživljavamo posredstvom svojih čula, a ljudski jezici su se razvili tako da čoveku omoguće da raznovrsnu paletu svojih doživljaja verbalno oblikuje i iskaže. Međutim, naši doživljaji nisu samo čulne prirode: pored toga što možemo videti ili čuti ptice i osetiti miris cveća, sposobni smo i za mnogo komplikovanija iskustva – možemo da volimo, mrzimo, cenimo, zaključujemo, patimo… Mnogobrojna lingvistička istraživanja pokazala su da se jezik kojim govorimo o tim složenim, apstraktnim iskustvima ne razlikuje mnogo od jezika kojim izražavamo svoje čulno, pre svega vizuelno saznanje. Posebno mesto u takvim istraživanjima pripada upravo predlozima.
Da bismo razumeli zašto su predlozi tako bitni u otkrivanju telesnih osnova našeg mišljenja i jezika, sprovedimo jedan mali misaoni eksperiment. Možemo li nacrtati značenje nekog predloga, recimo na, ili u, ili iz? Ne samo da možemo već će i naši crteži biti veoma slični. U prvom slučaju nacrtali bismo površinu na kojoj nešto stoji, u drugom kutiju u kojoj se nešto nalazi, a u trećem kutiju iz koje nešto izlazi. To nam pokazuje da predlozi, baš kao i imenice koje označavaju vidljive objekte, svoje osnovno značenje ostvaruju u našem vizuelnom, prostornom iskustvu: knjiga na stolu, fotografije u kutiji, klupa ispred zgrade. Predlozima se, dakle, prvenstveno izražava lokalizovanost jednog objekta u odnosnu na drugi (knjiga se, recimo, lokalizuje na gornjoj površini stola). Ipak, uz predloge se mogu naći i imenice kojima se ne označavaju prostorni entiteti: na odmoru, u nevolji, iz besa. Ovu činjenicu kognitivni lingvisti vide kao dokaz primarnosti prostornog saznanja – istom gramatičkom konstrukcijom kojom izražavamo neki prostorni odnos upućujemo i na kompleksnija, neprostorna značenja. Pritom, veza između tog prostornog i tog misaonog iskustva nije slučajna. Zašto, recimo, kažemo da je neko u nevolji a ne da je na nevolji? Odgovor koji kognitivna lingvistika nudi jeste – odgovarajuća metaforizacija. Nevolju, naime, kao pojam koji prevazilazi našu čulnu spoznaju sveta, jezik metaforički „vidi“ kao ograničeni prostor, tačnije – kao rupu u koju se može upasti, upravo zbog toga što nevolja i stanje biti u rupi imaju nešto zajedničko: i jedno i drugo jesu situacije u kojima se čovek oseća nemoćno, frustrirano. Sa druge strane, biti na nekoj površinine podrazumeva osećaj nemoćnosti jer površina ne ograničava kretanje kao rupa, pa predlog na ne kombinujemo sa imenicom nevolja. O nevolji, koja sama po sebi nije čulna (rupu možemo da bez problema vizuelno zamislimo, ali nevolju ne), dakle, razmišljamo „pozajmljujući“ ne slučajno odabrane obrasce iz čulnog sveta, što se vrlo jasno reflektuje u jeziku. U nevolju – upadamo i iz nje – izlazimo, baš kao da je u pitanju prava, fizička rupa.
Predlozima se, dakle, prvenstveno izražavaju prostorni odnosi, a kada se nađemo u apstraktnim domenima, posežemo za onim predlogom čije prostorno značenje je u našem pojmovnom svetu povezano sa tim natčulnim iskustvom. Između ovih značenjskih polova, ipak, nalazi se mnoštvo prelaznih slučajeva. Svi mi, recimo, provodimo neko vreme na kompjuteru ili na telefonu. To na, očigledno, nije ono isto prostorno na koje smo na početku ovog teksta zajedno nacrtali. Ako smo bili na zgradi, morali smo stajati na njenoj gornjoj površini, ali ako smo bili na kompjuteru, sigurno se nismo popeli na njega. Možemo li, onda, reći da predlog ovde uopšte ne označava lokalizaciju već neki složeniji odnos? Zapravo, ne možemo jer se na pitanje Gde je Marko? može odgovoriti: Eno ga na kompjuteru. Značenje prostora, dakle, postoji, ali ono nije „bukvalno“ i nije u prvom planu. Sa druge strane, da bismo pokazali da biti na kompjuteru ne označava samo prostorni odnos, možemo tu konstrukciju uporediti sa biti pored kompjutera. Da li je to isto? Nije, u prvom slučaju pored informacije o tome da je neko blizu kompjutera imamo i informaciju da ta osoba koristi kompjuter, čega u drugom slučaju nema. Na isti način razlikuju se i biti na kiosku (ne samo stajati pored, već i kupovati nešto) i biti pored/kod kioska, kao i biti na kasi (stajati pored nje i plaćati račun) i biti pored/kod kase. Predlog na, dakle, u primerima kao na telefonu, na kompjuteru označava pre svega da se nešto koristi (osoba koristi neki objekat ili obavlja ono za što je taj objekat predviđen), što podrazumeva i da je ono što se koristi u neposrednoj blizini samog korisnika, odnosno da mu je na dohvatu ruke.
Na ovom kratkom putovanju kroz semantiku predloga, videli smo da ove male reči imaju i te kako bitnu ulogu u jezičkom oblikovanju stvarnosti. Predlozi na jedinstven način povezuju naše prostorne i neprostorne doživljaje, omogućavajući nam da mislimo i govorimo o nečulnom oslanjajući se na jednostavne obrasce čulnog saznanja, ali i da prostor izrazimo stavljajući u prvi plan neprostorno iskustvo. Oni nam, zapravo, vrlo jasno pokazuju koliko je naša apstraktna misao neraskidivo povezana sa našim telom.

Izvor:

Politika

Institut za srpski jezik SANU

Posted on 13. novembar 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: