Zavirite u biblioteku lidera najmnogoljudnije zemlje: Šta čita kineski predsednik

Predsednik Kine Si Đinping tokom svojih javnih nastupa često je isticao da mu je čitanje strast, a zna i citirati najpoznatije svetske klasike. Zato znamo da je odrastao na pričama o JueFeiju, nacionalnom heroju iz doba dinastije Sung (960–1279), koje mu je kupila majka. Tokom svojih govora isticao je priču u kojoj je majka Juea naučila da mora služiti svojoj zemlji.

ruski-klasici

U kasnijim godinama omiljeni pesnik mu je postao Feng Menglung, slavni kineski poetaiz doba dinastije Ming, koji je na mladog Sija ostavio dubok utisak. Često citira ovog pesnika, koji mu je pomogao da lakše podnese težak fizički rad u ranoj mladosti.

„Imam mnogo hobija, a omiljeni mi je čitanje“, pohvalio se Si medijima tokom samita BRIKS-a. Osim kineskih pisaca, predsednik Kine dobar je poznavalac i klasične svetske literature.

Prema sopstvenom priznanju, najveći broj knjiga pročitao je tokom boravka u seoskom planinskom području istočne Kine. Si je tada čitao sve što je mogao naći u kući, ali i u kućama očevih prijatelja. Među glavnim delima našli su se StendalovoCrveno i crno, Tolstojev Rat i mir, ali i kineski klasici iz dinastije Ming i Ćing.

Ruska literatura imala je velikog uticaja na mnoge generacije u Kini, pa i na sadašnjeg kineskog predsednika, koji je u intervjuu za ruske medije istakao da je pročitao sve ruske klasike, većinu tokom rane mladosti. Među njegovim omiljenim knjigama jesu Puškinov Evgenije Onjegin,Ljermontovljev Junak našeg doba, Šolohovljev Tihi Don,Tolstojev Rat i mir i mnogi drugi romani koji su obeležili svetsku književnost.

„Dostojevski je najdublji ruski pisac, a Tolstoj jenajsveobuhvatniji. Ako bih ih poredio, rekao bih da mi se više dopada Tolstoj“, kazao je Si.

Prema njegovom svedočanstvu, u jednom trenutku bio je inspirisan knjigom čuvenog ruskog filozofa i utopiste NikolajaČerniševskog Šta da se radi?, u kojoj je glavni junak spavao na iglama kako bi ojačao svoju volju. Si je tako sa nekolicinom svojih prijatelja hodao po kiši i snegu, tuširao se hladnom vodom, a spavali su na krevetima bez dušeka, samo na metalnim šipkama.

Od nemačke literature kineski predsednik se prvo, u tinejdžerskim danima, susreo sa Geteovim Jadima mladogVertera. Budući da mu se ta knjiga veoma dopala, poželeo je da pročita Fausta, ali za tu knjigu je morao da hoda 30 kilometara kako bi je pozajmio od rođaka. Iako mu se Geteovo delo dopalo, tokom prve posete Nemačkoj kao predsednik požalio se grupi nemačkih sinologa da mu je bilo teško da razume dubokuGeteovu imaginaciju.

„Ma pusti to, čak i Nemcima Faust zna biti nerazumljiv“, odgovoriše mu.

Od američke literature na Sijevoj listi našli su se Volt Vitmen i Mark Tven. Veliki utisak na njega su ostavila i dela Džeka Londona Zov divljine i Morski vuk, kratka pripovetka koju je voleo i Lenjin.

Hemingvejeva dela svakako su se našla u ličnoj biblioteci predsednika najmnogoljudnije zemlje sveta. Kao jedno od dela koja su na njega ostavila veliki utisak Si je istakao čuveni roman Starac i more. Tokom posete Kubi od domaćina je tražio da mu pokažu mesta na kojima je Hemingvej boravio, a obišao je i Hram Milosrdne Gospe u Santjagu, kome je slavni pisac zavetovao svoju Nobelovu nagradu.

Si je i dobar poznavalac francuske literature, kao i francuske istorije, umetnosti i filozofije. Francuski klasici su među prvim delima koja su prevođena na kineski. U to vreme u Kini suStendalov roman Crveno i crno i Balzakova Ljudska komedijaostavili veliki utisak.

Na Sija je najveći utisak ostavio Viktor Igo i njegova delaJadnici i Devedeset tri, oba smeštena u vreme Francuske revolucije. On je jednom pomenuo da mu je jedna odnajdirljivijih scena bila kada biskup Mirel pomaže ŽanuVeljenu i ohrabruje ga da bude bolji čovek.

„Samo najveličanstvenija dela imaju takvu snagu da dirnu čitaoca“, kazao je Si o jednom od najvećih francuskihromansijera.

Na banketu u Londonu Si je skrenuo pažnju kada je govorio o uticaju britanske književnosti u Kini.

„Šekspir, Vordsvort, Džejn Ostin i Čarls Dikens pomogli su kineskom narodu da bolje razume šarm britanske literature“, istakao je. „Danas to čine serijali o Džejmsu Bondu, Hariju Poteru, Šerloku Holmsu i serija ‘Daunton Ebi’.“

Izvor:

Nedeljnik

Posted on 12. novembar 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: