Usred(u) čitanja: Zoran Živković

Zoran Živković je naš najprevođeniji živi autor. Premda ga kvizovi i ukrštene reči redovno trpaju među pisce naučne fantastike, to naprosto nije istina. Živković je pisac srednjeevropske tradicije, na tragu Kafke, Bulgakova, Dostojevskog. U inostranstvu ga često porede sa Borhesom zbog razigranih metafizičkih maštarija.

Zoran Živković dugo je proučavao naučnu fantastiku, pa je i doktorirao književnost radom na temu Antropomorfizam i motiv prvog kontakta u delima Artura Klarka. Osnivač je i prve privatne izdavačke kuće u Jugoslaviji Polaris. Zahvaljujući Živkovićevom izdavačkom poduhvatu čitaoci i danas mogu da uživaju u klasicima naučne i epske fantastike. Napisao je Enciklopediju naučne fantastike, tako da kada je 2000. godine prestao da se zanima za ovaj žanr i posvetio pisanju, beleg je zauvek ostao u zajedničkoj svesti da je posredi pisac naučne fantastike.
Dela Zorana Živkovića zapravo su istraživanje granica pisanja. Razigrana fantastika, u onom smislu srednjeevropske književnosti koja nije realistička proza, u njegovim delima uvek podrazumeva oneobičavanje stvarnosti tananim, gotovo neprimetnim, skliznućima u svet otklonjen od ove naše svakodnevice. Piše preciznim i pitkim stilom koji vodi čitaoca kroz zamršene puteve nelinearnih pripovednih struktura. Roman-mozaik, roman koji je istovremeno Esherova slika i Mebijusova traka, neobični susreti, proširivanje granica priče dok ne obuhvati i samog pisca, čudesna su čuda koja plete Zoran Živković, pa vam preporučujemo sledeće knjige.

Knjiga

Posredi je kratki roman koji možete pročitati u jednom dahu. Predstavlja ispovest jedne knjige koja nam otkriva muke svog rađanja i bitisanja. Na veoma duhovit način Živković nam daje uvid u muke na koje današnje društvo baca knjigu, od načina na koji se spram knjiga ophodimo, preko industrije knjige, trgovaca knjigama i novih tehnologija koje klasičnu, knjigu od papira, bacaju u zapećak.

Poslednja knjiga

Verovali ili ne, posredi je detektivski roman. Ovo nije prvi put da Živković trilersku, detektivsku prozu uzdiže do nivoa visoke književnosti i tako nas uči da ne postoji nikakva druga proza do dobra i loša. Veoma uzbudljiv roman u kome se dešavaju, naizgled, neobjašnjiva ubistva, a po svemu sudeći počinilac je knjiga.

Esherove petlje

Moris Kornelis Esher (Maurits Cornelis Escher) holandski je grafičar poznat po prikazivanju paradoksalnih i nemogućih prizora. August Ferdinand Mebijus (August Ferdinand Moebius) bio je nemački matematičar poznat po Mebijusovoj traci koja predstavlja površ sa samo jednom stranom, što je složićete se paradoksalno i nemoguće. Ukoliko pokušate da pratite niti razigranih Živkovićevih priča u ovom eksperimentalnom romanu, dobićete nešto što je iznad Eshera i Mebijusa, nešto još zamršenije, što se ne može opisati rečima, već se mora doživeti i upiti čitalačkim čulom. Knjiga puna vrcavih pripovesti, humora, gotovo pajtonovskih prizora, dirljivih trenutaka i neobuzdane igre koja se uspinje do sada neistraženih pripovednih puteva. Za sladokusce dobre knjige.

Izvoe:

Wannabemagazine.com

 

Posted on 10. novembar 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: