Aleksandar Mekol Smit: Dobrota je štit sveta

Škotski pisac Aleksandar Mekol Smit o ljudskim dilemama, Homeru, Dilanu i Nobelu. Uloga književnosti je da nas podseti da nije sve izgubljeno.

10-mekol-smit-01-2810-2016_620x0

Svi mi smo – filozofi, neko više, neko manje. Obični ljudi su svakodnevo suočeni sa životnim problemima i razmišljaju kako da ispravno postupe u nekoj situaciji, tako da filozofija nije nešto što samo pripada „kuli od slonovače“ i profesorima na univerzitetima, već i ljudima sa ulice.

U razgovoru za „Novosti“ ovo kaže Aleksandar Mekol Smit, škotski bestseler pisac i profesor medicinskog prava, autor više od sto knjiga, štampanih u više od 20 miliona primeraka na raznim jezicima. Među njima su romani, priče, knjige za decu, ali i stručna literatura vezana za pravnu i medicinsku etiku. Družeći se sa čitaocima, kao jedna od najvećih zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga, predstavio je nove nastavke serijala koji su mu doneli svetski slavu – „Prve damske detektivske agencije“ i „Nedeljnog filozofskog kluba“, koje je kod nas objavio Samizdat B 92.

Glavne likove obe ove serije, i afričku detektivku Dragocenu Ramocve i urednicu „Revije za primenjenu etiku“ iz Edinburga Izabelu Dalhuzi, pre svega karakteriše dobrota, a na pitanje koliko je ona vredna i retka osobina u savremenom svetu, Mekol Smit, koji je našem listu dao ekskluzivni intervju i pre dve godine, odgovara:

– Veoma je važna, zato što živimo u izuzetno komlikovanom svetu, koji je doduše mnogim ljudima oduvek bio težak. Suočavamo se sa različitim napetostima i problemima u ličnim životima, a i globalno smo okruženi mnogim nesrećnim i zabrinjavajućim okolnostima. Bezbednosna situacija u mnogim zemljama je poljuljana, okruženi smo sukobima svuda na planeti, a najočiglednije u zemljama oko Mediterana, ali i u Evropi. Jedan od odgovora takvoj situaciji je reći da ne postoji nada, da je sudbina čovečanstva da se suočava sa tom vrstom problema…

ZA DECU I ODRASLE

– MADA mi to startno nije bila namera, počeo sam da pišem knjige za decu, prijavivši se na književno takmičenje sa jednim radom za decu i drugim za odrasle – otkriva sagovornik koji je na Sajmu predstvio prvu svoju dečju knjigu prevedenu na srpski. – Imao sam sreću da sam pobedio, ali u kategoriji dečjih knjiga. Nastavio sam onda da objavljujem sve više i više za decu, ali i da pišem kratke priče, što me je dovelo i do romana za odrasle. I to je ono što trenutno najviše radim. Ipak, godišnje objavim jednu-dve knjigu za decu.

* A drugi?

– On bi bio da ne smemo da se predamo i da moramo da nastavimo da podržavamo razlog postojanja civilizacije. Ne postoji druga reč za to sem – civilizacija, jer se ona zasniva na pravilima ponašanja i vrlinama, poštovanju i prihvatanju drugih ljudi, ljudskim vrednostima. Sve se to mora podržavati i proklamovati. Jedna od uloga književnosti je i da nas podseti da nije sve izgubljeno, da u svetu još postoje dobrota i ljubaznost.

* Etičkim problemima u knjigama ne pristupate akademski, oni su prisutni kao svakodnevni izazovi vaših junaka?

– Većina nas je za etiku zainteresovana kao za sastavni deo svakodnevice. To je izazovno i zanimljivo. Prijateljstvo je, recimo, jedna od tih tema, zato što svi mi imamo prijatelje, ali i mnoge dileme vezane za prijateljstvo – koje su nam obaveze prema prijateljima, šta radimo kada nam je prijatelj u nevolji i koliko bi trebalo da mu pomognemo, možemo li biti prijatelji sa ljudima koji se loše ponašaju…A to su sve filozofske teme.

* U knjigama o Dragocenoj Ramocve prikazali ste lepu sliku Afrike, kontinenta čija je sudbina mrlja na savesti civilizacije?

– Ako pogledamo 20. pa i 21. vek, način na koji je „portretisana“ Afrika u štampi, ali i fikciji, uočavamo da je akcenat uvek bio na lošim stvarima, na onome što nazivam disfuncionalnom Afrikom. Čitamo o građanskim ratovima, gladi, ekonomskim problemima, korupciji. Sve te stvari predstavljaju velike probleme u mnogim afričkim zemljama, ali je to samo deo slike, jer sa druge strane ima i mnogo pozitivnih stvari vezanih za tamošnje kulure kojima se možemo diviti.

* Čemu se vi divite?

– U afriričkim zemljama neguju se prave vrednosti, poput potrebe da se stvari podele sa ljudima. Oni koji obilaze potsaharsku Afriku najčešće primećuju ljubaznost ljudi. Jedan od predivnih aspekata tamošnjeg života je i afrička muzika, posebno u južnom delu, gde se nalazi Bocvana o kojoj pišem. Imaju predivan osećaj za život i mnoge divne ljudske kvalitete.

* A Škotska?

– I tu možete da pišete o teškim i sumornim stvarima, politici, ekonomiji, ali i o mnogo lepšim.

* Omiljeni pesnik vaše junakinje Izabel Dalhuzi je V.H. Oden, da li je on i vaš omiljeni pesnik?

– On mi je ne samo omiljeni pesnik, već i omiljeni književnik uopšte. Često ga citiram, kao i Izabel.

* Ali i neki od njenih prijatelja su i vaši prijatelji u stvarnom životu?

– Da! Uz njihovu dozvolu, u svoje knjige stavljam i stvarne ljude. Tako je jedan od likova Gaj Peplou, unuk čuvenog škotskog slikara Semjuela Peploua, ali i mnogi drugi moji prijatelji. U Edinburgu čitaoci čak obilaze mesta koja se pominju u knjigama, ne samo serije „Nedeljni filozofski klub“, već i „Škotska ulica“ i raduju se kad sretnu prave ličnosti koje se pojavljuju u tim delima. Pre nekoliko dana u jednom kafeu u Edinburgu, prišli su mi turisti iz Amerike. Bilo im je drago što su me sreli na mestu o kome sam pisao i to upravo dok sam ručao sa jednim od mojih likova- pomenutim Gajom Peplouom. I njima i meni je to bilo veoma zabavno.

* Ako vam je Oden omiljeni pesnik, ko je vaš omiljeni prozni pisac?

– To je teško odgovoriti, jer nemam jednog. Volim Džejn Ostin, ali i književnicu Barbaru Pim. Ona nije tako mnogo poznata, ali je duhovni naslednik i reinkarnacija Džejn Ostin u 20. veku. Čitam različite pisce, a u poslednje vreme često se vraćam Homeru, koji je izuzetno bogat i stoji na početku svega što je književnost.

* Nobelova komisija uporedila je Boba Dilana sa autorom „Ilijade“ i „Odiseje“, nazivajući ga Homerom naših dana. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Razumem zašto su osećali da Dilan tu nagradu zaslužuje, jer je poeziju približio veoma širokom auditorijumu, tako da nisam protivan njihovoj odluci.

* Možete li da ga, ipak, uporedite sa Homerom?

– Različiti su, mislim, suštinski. Homer po svoj prilici nije postojao kao jedna osoba, sklon sam da verujem da je u stvaranju te poezije učestvovao čitav „komitet“, dok je Bob Dilan jedna osoba. Doduše imali su problem da s njim kontaktiraju, a i da su nagradili Homera, suočili bi se sa istim problemom.

* Prošle godine objavili ste zbirku priča „Mogući razvoji“, koje su nastale na osnovu starih fotografija…

– Bila mi je to zanimljiva vežba, jer sam dobio šest crno-belih slika na kojima su bili ljudi o kojima ništa nisam znao. Na osnovu svake od njih izmislio sam po jednu priču.

KAPETAN BRODA

* RADITE mnogo različitih stvari, koje nisu vezane ni za vašu struku, ni za pisanje – proučavali ste škotsku istoriju, umetnost, radili tapiserije za Ginisa, svirate u „Užasnom orkestru“…

– Uživam u tome i mislim da su to iskustva korisna za život. Jednako temeljno se i pripremam za nova iskustva. Poslednjih godina dopalo mi se da plovim, pa sam čak dobio i sertifikat za kapetana, a uporedo sam pisao knjige za decu koje govore o raznim stvarima koje se dešavaju na brodu.

LEPOTA

U knjigama o Bocvani, o Dragocenoj Ramocve govorim pre svega kao o ljubaznoj osobi, a ljudi to žele da pročitaju. Vole da čitaju o dobroti, jer za njom imaju veliku potrebu. Zašto bi stalno čitali o nasilju i netrpeljivosti među ljudima? U književnom liku dobrota je lepa, a mi lepotu moramo da branimo ne samo u knjigama, nego i u likovnoj umetnosti.

Izvor:

Večernje novosti

Posted on 3. novembar 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: