Noć veštica – istorija i običaji

Noć Veštica je godišnje slavlje ali i danas je mnogima prilično nejasno šta se time slavi i kako je taj specifičan festival zapravo nastao. Da li je, kao što neki tvrde, zaista baziran na obožavanju demona? Ili je u pitanju samo bezopasan ostatak drevnog paganskog rituala?

halloween-night-1680x1050

Sama reč “Halloween” vuče katoličko poreklo iz “All Hollows Eve”, noći uoči prvonovembarskog festivala “Dan Svih Svetih”. Ali u petom veku pre nove ere, u keltskoj Irskoj leto se zvanično završavalo 31-og oktobra, i taj praznik je bio poznat kao Samhain, keltska nova godina.  Legenda tvrdi da se na taj dan okupljaju duhovi sviju umrlih tokom prethodne godine, i da traže tela koja bi mogli nastanjivati tokom iduće godine. Kelti su verovali da je duhovima to jedini način da nastave zagrobni život i da, samo u toj noći, prirodni zakoni vremena i prostora nakratko posustaju, dopuštajući svetu mrtvih da se izmeša sa svetom živih.

Naravno, živi ljudi nisu baš bili oduševljeni idejom da im tela poseduju mrtvaci. Zato bi u noći 31-og oktobra gasili sve vatre, u nameri da kuće učine hladnim i negostoljubivim, maskirali se i glasno paradirali komšilukom, ne bi li tako odvratili duhove od namere da zaposednu živa tela.

Bolje objašnjenje keltskog rituala gašenja vatre po ognjištima verovatno leži u činjenici da su vatre kasnije paljene iz zajedničkog izvora, iz druidske vatre u Usinachu.

Mada postoje predanja o keltskim lomačama na kojima su paljeni ljudi za koje se pretpostavljalo da su opsednuti duhovima, mnogi izvori opovrgavaju te priče kao neistinite.

Rimljani su velikoj meri prihvatili keltske običaje i u prvom veku nove ere Samhain je asimiliran u tradicionalne rimske oktobarske festivale, kao što je festival Pomone, boginje voća i drveća. Simbol Pomone je jabuka, što donekle može objasniti modernu tradiciju omiljene dečje zabave – hvatanja zubima jabuke koja pluta na vodi.

Kako je verovanje u opsednutost duhovima splašnjavalo, tako se i ceremonijal festivala menjao tokom vremena a kostimiranja u duhove, gobline i veštice poprimala su sve ritualniji oblik.

U Ameriku je Noć veštica stigla 1840-tih, zajedno sa irskim imigrantima i ondašnji običaji podrazumevali su uglavnom sitnu štetu rušenja dvorišnih zdanja i ograda. Pretpostavlja se da trick-or-treat običaj ne vuče poreklo od irskih kelta nego iz evropskih običaja 9. veka, vezanim za  2. novembar, All Souls Day, koji je u ranom hrišćanstvu podrazumevao deljenje prosjacima slatkog kolača sa grožđicama.  Za svaki komad kolača, prosjak je obećavao molitvu u ime mrtvih rođaka dobrotvora koji daruje kolač. U to doba, verovalo se da duša posle smrti neko vreme provodi u čistilištu i da molitve živih mogu ubrzati odlazak iz čistilišta u raj.

Običaji vezani za Džeka Fenjera verovatno dolaze iz irskog folklora u kom legenda opisuje Džeka kao pijanicu i šaljivdžiju koji je lukavo naterao đavola da se popne na drvo, a onda na deblu urezbario znak krsta i tako zarobio đavola. Džek je onda sa đavolom sklopio nagodbu da će ga pustiti sa drveta samo ako đavo obeća da će ga ubuduće poštedeti iskušenja. Nakon smrti, Džeku je uskraćen ulazak u Raj zbog pijančenja a đavo mu je, iz osvete, odbio i ulazak u pakao, ponudivši mu tek jedan gorući ugljen, da njime osvetli tamu u potrazi za putem; Džek je stavio taj ugljen u izrezbarenu repu i tako sebi napravio neku vrst fenjera. Tako je Džek Fenjer postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova. Irci su originalno koristili tikve za Džek-fenjere, ali u Americi su otkrili da su bundeve daleko praktičnije, pa je američka varijanta Džek-fenjera postala izrezbarena bundeva, osvetljena gorućim ugljenom u izdubljenoj unutrašnjosti.

Iako su mnogi kultovi usvojili Noć Veštica kao omiljeni festival, sam ritual je lišen svake povezanosti sa ‘zlim’ duhovima i crnom magijom. Nastao je spajanjem keltskog festivala proslave nove godine i srednjevekovnih evropskih molitvenih rituala. Danas čak i mnoge crkve imaju proslave Noći Veštica i odobravaju donošenje bundevastih Džek-fenjera na dečje zabave, tako da je Noć veštica ‘zla’ samo u onoj meru u kojoj je nekome stalo da je takvom napravi.

Izvor:

Art anima

Posted on 31. oktobar 2016., in Narodna verovanja, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. 3 komentara.

  1. Lepo je upoznati i to, ali je primetno da se sada i nama nameće kao „normalno“ za proslaviti..?

    – ne kroz ovaj tekst, ali opšte ponašanje mladih jasno ukazuje da to postaje deo i naše kulture… ili zabave?

    Sviđa mi se

  2. Ipak, tekst je veoma lep i daje fina objašnjenja. Kao i prilično toga kod Amerikanaca – smućkali su sve i svašta da dobiju zabavu. Kao i sa Deda Mrazom.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: