Omiljeni ljubimci iz davnih vremena

Konj Bukefal Aleksandra Velikog

Konj Bukefal (Buckephalus) Aleksandra Velikog bio je neraskidivo vezan za svog vlasnika mnogo pre nego što je Aleksandar postao Veliki. Kao dečak sa 12 ili 13 godina, Aleksandar je ukrotio neustrašivog Bukefala onda kada ni njegov otac niti iko drugi to nije uspeo. Jednostavno shvativši da je životinja neposlušna zato što se boji sopstvene senke, uz malo ubeđivanja i nekoliko nežnih reči, Aleksandar se vrlo brzo popeo na Bukefala i nastavio da jaše na njemu. Od tog trenutka njih dvojica su postali nerazdvojni. Aleksandar i Bukefal su zajedno pokorili većinu sveta te su i u legende su ušli zajedno.

U zavisnosti od toga koji antički izvor čitate, pronaći ćete podatak da je Bukefal umro 326. godine p.n.e. ili u dubokoj starosti, ili od rana zadobijenih u bici na reci Hidasp (Hydaspes), danas reka Dželam (Jhelum) u modernom Pakistanu. Kakav god da je bio uzrok njegove smrti, Bukefal je sahranjen tamo gde je pao i Aleksandar je u čast sećanja na njega na tom mestu osnovao grad Aleksandriju Bukefaliju (Alexandria Bucephala).

Slon indijskog kralja Porusa

Protivnik Aleksandra Velikog u bici na reci Hidasp bio je kralj Porus, vladar Kraljevstva Paurava, današnji Pandžab (Punjab). Porus je imao veliko bojno oružje: ratnog slona. Njegova konjica sačinjena od 200 jakih slonova, kljova prekrivenih gvozdenim šiljcima, bila je ekvivalent današnjim tenkovima. Slonovi su bili raspoređeni na čelu vojske i bili su suviše jaka prepreka za direktne napade. Kada je Aleksandar napao Porusovu vojsku, napao ju je sa boka a slonove je opkolio tek na kraju, koristeći ranjene i uspaničene životinje protiv sopstvene vojske.

Indijski kraljevi su obično vozili kočiju na čelu svoje vojske, a Porus je jahao svog omiljenog ratnog slona. Plutarh je tvrdio da je Porus bio visok 190,5 cm (Arian (Arrian) i Diodorije Sikulije (Diodorus Siculus) kažu da je bio visok 228 cm), što se i danas smatra visokom osobom, a kamoli tada, te je shodno tome bilo prikladno da jaše slona. I Porus i njegov slon su bili vrlo vezani, kao i Aleksandar i Bukefal. O tome svedoči scena iz bitke: bitka se loše odvijala po Induse, Porus i njegov slon su bili ranjeni, ali je slon štitio svog jahača, hrabro odbijajući napadače sve dok nije uvideo da Porus, ne mogavši više da se drži, počinje da klizi iz sedla. Slon je kleknuo, kako Porus ne bi pao sa velike visine za slučaj da on sam padne, a zatim je surlom nežno uklonio sva koplja koja su štrčala ka Porusu.

Aleksandar je bio veoma zadivljen Porusovom hrabrošću te ga je imenovao namesnikom kraljevstva koje mu je prethodno oduzeo. Prema izvoru rimskog istoričara Kvinta Kurcija Rufa (Quintus Curtius Rufus), slon je umro od zadobijenih rana. Bitka na Hidaspu je bila pogubna za ove odane životinje.

Mačka princa Tutmozisa

U starom Egiptu su veoma poštovali mačke, ali uprkos tome što su u egipatskom panteonu bile predstavljene u vidu božanstava Mafdet, Bastet i Sekhmet i uprkos hiljadama zavetnih mumija nađenih u grobnicama i oblastima oko hramova, o mačkama kao ljubimcima nema mnogo dokaza u arheološkim i istorijskim zapisima. Zbog toga Ta-Miaut (u značenju mačka ženskog pola, poznata i kao Ta-Miu ili Ta-Mit), ljubimica prestolonaslednika Tutmozisa (Thutmosis) i dolazi do izražaja.

Najstariji sin Amenhotepa III (vladao oko 1391— oko 1354. p. n. e.), faraona 18. dinastije, i kraljice Taje (Tiye), Tutmozis je umro pre svoga oca. Njegova grobnica je pronađena nedaleko od Memfisa 1892. U njoj je nađen mali ali fino dekorisan sarkofag na čijim bočnim stranama je uklesan lik mačke ispred žrtvenika. Natpisi na bokovima i gornjoj ploči sarkofaga govore da se radi o krajnjem počivalištu prinčeve mačke Ta-Miaut. Hijeroglifski natpisi povezuju Ta-Miaut sa bogom Ozirisom i ne razlikuju se od natpisa na sanducima ljudi iz tog perioda. U smrti, mačku obožavaju i prihvataju Isis, Neptis (Nepthys), Nut i Geb. Prvi redovi natpisa glase:

Reči koje kazuje Oziris, Ta-Miaut
Ja se kostrešim pred Nebom i njegovim delovima koji su iznad (njega).
Ja sam postavljena među večne koji su na Nebu,
(Jer) Ja sam Ta-Miaut, Pobednica.

Tekst ukazuje na to da je kovčeg napravljen po nalogu princa Tutmozisa, za vreme njegovog života. Princ je zahtevao da mu se njegova voljena Ta-Miaut pridruži u grobnici, kao i na onom svetu, posle njegove smrti.

Gazela princeze Izitemkebe

gazelle

Princeza Izitemkeb (Isitemkheb) je bila ćerka faraona 21. dinastije Psisenesa I (Psusennes) (vladao 1047–1001. p. n. e.), a kasnije je postala žena njegovog polubrata Menkeperea (Menkheperre), koji je kao visoki sveštenik Amun vladao jugom kraljevstva sa sedištem u Tebi (1045–992. p. n. e.). Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Deir el Bahari oko 945. p. n. e. Sa Izitemkeb je bila sahranjena mumija male gazele. U grobnici je pronađen gazelin but, upakovan kao hrana, poslastica za uživanje u zagrobnom životu. Međutim, taj but nije pripadao gazeli princeze Izitemkeb. Naprotiv, mala gazela je cela mumificirana, umotana u elegantne plavo bojene lanene zavoje i položena u sarkofag napravljen prema njenom telu. Poklopac sarkofaga je ukrašen reljefnim profilom gazele, sa ušima, rogovima i otmenim, lepo izvajanim licem.

Izvor:

iSerbia

 

Posted on 30. oktobar 2016., in Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: