Frida Kalo: аutentičnost koja inspiriše

Frida Kalo, meksička umetnica rođena kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon 6. jula 1907. godine, imala je buran život. Velika i strasna ljubav, nesreće koje su je pratile, neizostavan talenat učinili su da bude svoja, drugačija, posebna. Svojim delima uspela je da nam predstavi sva svoja životna stradanja i istinsku bol jedne žene.

Frida je bila zapažena po svom zanimljivom izgledu. Meksička tradicija ostavila joj je u nasleđe, jarke boje, cveće u kosi, široke suknje u kojima je izgledala ženstveno. Njena neobična pojava bila je zanimljiva zbog gustih spojenih crnih obrva i brčića koje nije uklanjala. Svako ko je bar jednom video sliku ove žene zapamtio je njenu autnentičnost.

Zahvaljujući neverovatnoj životnoj snazi, prkosu i inatu uspela je da prebrodi bolesti i nesreću. U šestoj godini života razbolela se od dečje paralize, zbog čega joj je jedna noga ostala kraća. U srednjoj skoli doživela je saobraćajnu nesreću zbog čega provodi izvesno vreme u bolnici. Roditelji su joj, kako bi prekratila muke, doneli bojice i tada je počela da crta. Počela je sa portretima, jer u bolnici nije imala veću inspiraciju. Porodica joj nije bila na zavidnom finansijskom nivou zbog čega je morala da napusti školu i pronađe posao. Odlučila je da se bavi slikanjem.

Ta sudbinska odluka odvela je do Djega Rivere, meksičkog muraliste i slikara, od koga traži savete za usavršavanje. Od tog trenutka on je postao njena najveća inspiracija, nakon čega se upuštaju i u ljubavnu vezu. Venčali su se 1929. godine, uprkos protivljenju njene majke koja nije prisustvovala venčanju. Njihov brak je često ocenjivan kao kontroverzan i neprimeren, jer je uključivao mnoge prevare i razočarenja koja je Frida najbolje uspela da prikaže svojim slikama. Djego je bio dosta stariji od nje, imao je četrdeset i tri godine kada je oženio mladu Fridu, koja je imala dvadeset dve. Njihova burna veza je ostavila na Fridi veliki trag u pogledu duševne boli i umetničkog stvaranja. Zbog toga se smatra da je ova veza bila jako podsticajna za nju u umetničkom smislu, jer su u tom periodu nastala njena najbolja autobiografska dela.

U početku željna pažnje i Djegove ljubavi pravdala je njegove prevare, kako bi sebi olakšala. Govorila je da je to njegova umetnička priroda. Kasnije, nemoćna da bilo šta promeni i sama se upušta u ljubavne afere, između ostalog i sa Lavom Trojickim, ali i sa mnogim ženama. Usled velike duševne boli nije više mogla sebe da kontroliše, od besa je otvarala žive rane od operacija na koži i tako svoju duševnu bol premostila na fizičku. Jednom prilikom je izjavila da najviše slika samu sebe, jer se često oseća usamljeno i jer sebe kao osobu najbolje poznaje. Ceo njen život bio je protkan nitima bola i patnje. Mukotrpan brak, dosta operacija i kao još jedna nesreća u nizu za Fridu su bila četiri pobačaja nakon čega je ustanovljeno da ne može imati decu, verovatno zbog saobraćajne nesreće. Zbog toga je govorila, u svom dnevniku, o dvema patnjama – jedna je Djego, a druga je nesreća. Sve je ovo uticalo na njen umetnički izražaj. Tako dosta njenih slika nosi elemente bola u sebi. One pokazuju težak život jedne žene i često su šokantne.

Tri najupečatljivije slike koje imaju najdosledniji prikaz njene patnje koju je osećala zbog ljubavi prema Djegu zovu se ,,Ludo zaljubljeni „, ,,Skraćivanje“ i ,,Sećanje“.

Sliku ,,Ludo zaljubljeni“ naslikala je nakon saznanja o aferi između Djega i njene malđe sestre Kristine. Delo ,,Skraćivanje“ posvećeno je isključivo Djegu zbog koga je odsekla svoju dugu, crnu kosu koju je on voleo. Kroz sliku ,,Sečanje“ Frida pokazuje svoje probodeno srce koje leži pored njenih nogu. Na toj slici Frida je u novoj odeći čime pokazuje da želi da odbaci sve ono što je vezuje za Djega.

Ovakvi prikazi slika donose joj status feminističke ikone. Naslikala je više od 140 slika i uz to dosta crteža. Autoportreti su najupečatljiviji i ima ih oko 55. Na njima je Frida prikazana dosta realistično i često je u centru pažnje njen psihički bol. Govorila je da nikada ne slika snove već samo stvarnost. Na njenu umetnost uticala je meksička kultura koja se primećuje kada ona koristi jarke boje, realizam, simbolizam kao i primitivni stil. Često je na svojim slikama imala simboličnog majmuna. Majmun u meksičkoj kulturi predstavlja simbol žudnje.

Autoportret sa ogrlicom od trnja koja po stilu podseća na tradicionalne meksičke pobožne slike naslikala je 1940.godine, kada prekida brak sa Djegom. Ogrlica od trnja upućuje na trnovu krunu koju je nosio Isus tokom svoje muke, a predstavlja i poniženje koje je pretrpela od supruga. Sa ogrlice visi mrtav kolibri, tradicionalni meksički talisman koji nose oni koji žude za ljubavlju. Na ramenima su prikazana dva demona kao njeni ljubimci- smrt u obliku crne mačke i đavo u obliku majmuna.

Frida je bila strastveni umetnik. Slikanje joj nije bilo dovoljno da ispolji i predstavi svboju patnju, zbog toga je pisala dnevnik koji je objavljen. Prema dnevniku je urađen i film ,,Frida“ sa Selmom Hajek. Njen dnevnik je dijalog sa samom sobom, mesto u na kom je mogla da iskaže sve svoje tajne, kao hronika njenih duhovnih putovanja i ljubavi prema Djegu. Fridina dela su prva dela iz Meksika koja su izložena u Luvru.

Početkom 1953. godine morala je da amputira nogu zbog gangrene. Čitav život se borila, ali život ju je slomio, zbog čega je bila depresivna, sklona samoubistvu i odala se alkoholu. Zbog upale pluća bilo joj je zabranjeno da izlazi napolje, ali ona sa Djegom, uprkos tome, učestvuje u protestu nakon čega pada u postelju. Godinu dana nakon toga umire, u 47 godini života. Naslikala je svoj slomljeni trup i ta slika kao i ,,Ranjeni jelen” prikazuju koliko je zaista bila usamljena i ranjiva tokom čitavog života. Djego je bio do smrti pored nje, ali nije prekidao avanture sa drugim ženama. Njenu smrt je opisao kao najgori dan svog života. Djego Umire 3 godine nakon nje i njegova jedina želja je bila da se njegov pepeo pomeša sa Fridinim kako bi večno ostali zajedno. Pored zajedničke sklonosti ka slikanju oboje su bili aktivni u Komunističkoj partiji u Meksiku. Zbog toga je Frida i govorila da je rodjena 7. jula 1910.godine, kako bi se taj datum poklapao sa početkom meksičke revolucije.

Frida je odlučila biti drugačija, nemilosrdno iskrena i ogoljena. Prikazala nam je svoju patnju, posebnost, bila je svoja, dovoljno dobra i drugačija. Njena dela i život ostali su kao večna inspiracija.

Autor: Jovana Ilić

 

Posted on 30. oktobar 2016., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: