Najlepši konji na svetu

Konji su predivne životinje. Nadam se da se slažete sa mnom. Morala sam ovaj tekst, koji sam pronašla na sajtu Saznajlako.com – da podelim sa vama…

U prošlosti su konji imali vrlo zahtevnu ulogu i bili su od velike pomoći ljudima. Ali, danas je pomoću kontrolisanog uzgoja stvoreno preko 100 različitih rasa konja.

Na našoj listi se nalazi 10 odabranih…

10. Americki kasač (Standard-bred)

U vreme osvajanja i kolonizacije Sjedinjenih Američkih Drzava, a kako je tada uvođen i poštanski i putnički promet, nastala je ova vrsta konja.

Uzgajan je, prvenstveno kao sportski konj, ali na osnovu domaćih, američkih pasmina. Ukšrtane su domaće kobile sa arapskim i engleskim punokrvnim konjima.

Sredinom 19. veka je započeo sistematski uzgoj Američkih kasača. U to doba su kasački konji morali da pređu dužinu od 1 milje, tj. oko 1 610 metara za manje od 2 minuta. Prva je taj cilj postigla 1903. godine ždrebica Lou Dillon.

Ovu vrstu konja karakteriše: temperamentnost, ali i dobroćudnost, pa ga koriste i kao zaprežnog konja. Uglavnom se koristi za kasačke trke, a ređe ili gotovo nikada za trku sa preponama.

Ima lepu glavu, srednje veličine, živahne oči, dosta duge uši, dug vrat, dugu ramenu kost, prednje noge su mu nesto kraće u odnosu na zadnje. Sapi ima duge i malo spuštene.

Ima ih u svim bojama, ali su najčesći dorati.

Ova vrsta u Evropi se najviše koristi u: Italiji, Nemačkoj i zemljama Skandinavije.

9. Haflinger konj

Ova vrsta vodi poreklo iz grada Tirola, u Austriji.

Specifični su po tome što svaki austrijski haflinger ima svojevrstan žig u obliku runolista sa slovom H u sredini.

Prvi preci ove vrste su izumrli alpski teški konji, pa se ova rasa konja odlikuje hladnokrvnošću. Kao jedan od osnivača se vrste se pominje pastuv El Badavi XXII, koji je u prošlosti bio ukrštan sa lepim brdskim kobilama. Od tog ukštanja su nastala lepa, mišićava ždrebad – prvi hafingeri. Ova rasa se posebno razvijala u 18. i 19. veku.

Osnovne karakteristike haflingera su: velika istrajnost i dobro podnošenje velikog opterećenja, zbog odgoja u teško pristupačnim predelima Alpa. Pokazali su se izuzetno dobrim za planinske uslove Himalaja. Čak su se bolje navikli na rad na visini od preko 5000 metara, nego indijski konji. Kako je u Alpima, gde je nastala ova rasa vazduh redak, imaju izuzetno dobro razvijeno srce i pluća.

Imaju široke nozdrve, male, jako pokretljive uši i malu glavu, pravilnog profila koju krase dva bistra oka. Jaka i široka leđa ih čine dobrim zaprežnim konjima, što im je i bila prvobitna namena. Upravo zbog njihove snage i izdržljivosti, austrijski seljaci ih zovu i “mali traktor”.

Visoki su oko 135-145 centimetara, što ih čini univerzalnim jahaćim konjem, koga lako mogu da jašu i deca i odrasli. Iako su u osnovi hladnokrvni, imaju jaka osećanja. Jako vole ljude, ali… ako se neko prema njima ophodi loše, mali haflinger će mu to kad-tad vratiti.

Izuzetno su dugovečni. Mogu biti čak 40 godina zdravi i aktivni. Obično do 4. godine borave na pašnjacima, a tek tada se počinje sa njihovom obukom.

U našoj zemlji ove rase ima u Zoološkom vrtu na Paliću.

8. Kampolina (Campolina horse)

Naziv ove rase potiče od Kasijana Kampoline, brazilskog poljoprivrednika koji je razvio ovu rasu.

Ovo je jedna od najvećih brazilskih rasa. Ima ih svih boja. Konji ove rase se uglavnom koriste za jahanje, a sve više i za dresiranje u Brazilu.

Visine su od 145 do 155 centimetara.

7. Indijski konj (Marwari horse)

Ova vrsta konja ima arapsko i turkmenistansko poreklo, a u Indiju su ga prvi put doveli azijski i muslimanski osvajači.

Postojbina ove rase je pustinjsko kraljevstvo Marwar, ali je vrlo brzo postala popularna i van granica kraljevstva.

Vekovima su ovu rasu konja uzgajali pripadnici ratničkog pustinjskog plemena Rajput u teškim klimatskim uslovima. Ali dobili su izuzetan rezultat: neverovatno izdržljivog konja, koji je mogao da preživi sa malo hrane i vode.

Odlikuje ga: srednja građa, elegancija, snažna ramena, prsa i zadnje noge.  Uši su mu na vrhu zaobljene prema unutrasnjoj strani i kod većine konja se vrhovima dodiruju. Uz to, uši im se okreću za 180 stepeni, a odlikuje ih i izoštreno čulo sluha.

Ima ih u svim bojama. Ali, u Indiji su posebno na ceni oni koji imaju beli beleg na nosu ili čelu i na donjem delu svih nogu beli deo, jer veruju da oni donose sreću. Takođe, za potpuno crne konje ove rase veruju da donose nesreću. Iako se beli konji koriste u religijske svrhe, priliko ceremonija  i izuzetno su cenjeni, nisu priznati u rodovnicima za rasplod.

Visoki su oko 155 centimetara. Vrlo su izdržljivi. Pokazali su se izuzetno dobrim za: polo, dresuru, lov i trke.

Sve do početka 20. veka, ova vrsta konja je bila na ivici izumiranja, ali tada doživljava pravi preporod.

6. Andaluzijski konj

Termin Andaluzijski konj je izbačen iz šire upotrebe jos 1912. Savremeni naziv je Španski punokrvni konj.

Poreklo ove vrste je bilo u doba kada je Španija bila pod mavarskom okupacijom, a direktno poreklo je od Berberskih konja dovedenih iz Severne Afrike. Ta vrsta je onda ukrštana sa domaćom vrstom Sorraia poni.

Danas su gradovi Sevilja i Kordoba centar uzgoja, a u španskom samostanu “Jerez de la Frontera”se uzgajaju jos od 1476. godine.

Krase ga elegancija pokreta i snaga. Jednom rečju, ovo je idealan konj za jahanje, savršen za dresuru, ali i za tradicionalnu špansku koridu.

Uglavnom su bele boje, mada im boja može varirati preko sive do smeđih konja u dve boje. Čuveni su po kvalitetnoj, dugoj, talasastoj grivi i repu i malim ušima. Visine su od 155 do 160 centimetara.

5. Turkmenistanski konj rase “Akhal Teke”

Ovaj “zlatni konj” je ponos Turkmenistana. Poznati su po svojoj brzini i izdržljivosti. Prilagodđeni su teškim klimatskim uslovima i ova rasa konja se smatra jednom od najstarijih preživelih rasa. U svetu ih trenutno ima oko 3 500 i to najviše u Turkmenistanu i Rusiji, a nešto manje u Evropi, Australiji i Severnoj Americi.

Visoki su izmedju 147 i 163 centimetra. Ima ih razlicitih boja, ali najkarakteristicniji predstavnici su zlatne boje sa metalnim sjajem. Imaju retku dlaku na grivi i repu, bademaste oci, jake, teske, ali izdrzljive udove. Zivahni su, ali oprezni i obicno su vezani samo za jednu osobu.

Dobri su za sport, zbog izdrzljivosti, ali i za izvodjenje raznih predstava.

4. Američki konj rase “Rocky mountain”

Rasa konja je nastala u američkoj državi Kentaki.

Konji ove rase su poznati po svojoj čokoladnoj boji dlake i svetlom repu, što je rezultat retkog gena.

Danas se uglavnom koristi za jahanje i u poljoprivredi.

Visine je između 147 i 163 centimetra. Izuzetno je izdržljiv, posebno na niskim temperaturama i ima dobroćudnu prirodu.

3. Ciganski konj (Gipsy Vanner horse)

Konji ove rase potiču iz Engleske i Irske.

Ima ih različitih boja. Ali svi imaju bogatu dlaku na grivi, repu i donjim delovima nogu.

Do kraja 20. veka ova rasa nije bila zvanično priznata. Tek su 1996. godine uvezeni prvi registrovani pripadnici u Severnu Ameriku.

Obično su visoki oko 142 centimetra.

2. Frizijski konj (Friesian horse)

Konji ove rase potiču iz Holandije. Veruje se da su njihovi preci konji koji su učestvovali u srednjevekovnim ratovima širom Evrope. Njihova veličina im je omogućila da nesmetano nose viteza u oklopu. Ali, uprkos veličini, oni su okretni i graciozni.

Prepoznatljiv je po crnoj dlaci. Ima gustu grivu i rep, često talasastu i svilenkastu dlaku na donjim delovima nogu. Ponekad mogu biti i kestenaste boje.

Visina im je izmedju 147 i 173 centimetra.

1. Arapski konj

Najlepši konj na svetu svojom pojavom i građom ostavlja neverovatan utisak.

Smatra se da je rasa stara preko 5 000 godina.

Poznat je po izdržljivosti, snazi i dobrom podnošenju loših vremenskih uslova.

Prema arapskoj legendi, Arapskog konja je stvorio sam Alah od daska južnog vetra. Grčka legenda kaže da je Posejdon stvorio Arapskog konja svojim trozupcem od morskih talasa.

Potiče iz severne Afrike i Srednjeg istoka, posebno iz Egipta.

Visoki su od 144 do 152 centimetra.

Najčesce su kestenjaste boje, ali ih ima i riđih i sivih, a retko crnih. Često imaju bele belege na glavi i nogama.

Smatraju se izuzetno inteligentnom vrstom. A poznati su i po temperamentnoj naravi.

Rep drže u posebno visokom luku, a noge im mogu biti slaba tačka.

Prvenstveno se koriste za jahanje, a u nekim zemljama se organizuju i posebne trke samo za pripadnike ove rase. Takođe, često se koriste i za oplemenjivanje drugih rasa konja.

Pronađite i pročitajte knjigu Crni lepotan od Ane Sjuel, a u međuvremenu pogledajte crtani film :

Izvor:

Saznajlako.com

 

Posted on 26. oktobar 2016., in Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: