Slavljenje različitosti umesto „tržišne prepoznatljivosti“

I ove godine u knjižari Beopolis, koja se od nedavno ponovo nalazi u holu Doma omladine, održaće se Mali sajam. Treća po redu manifestacija čiji će spisak izdavača koji učestvuju biti nešto duži nego inače, biće otvorena u subotu i trajaće do 30. oktobra.

Slavljenje različitosti umesto "tržišne prepoznatljivosti"

Kao i prethodnih godina, izlagači na Malom sajmu su oni koji ne izlažu na velikom, zvaničnom Sajmu knjiga. Tokom ovih sajamskih dana u knjižari Beopolis po sajamskim cenama publika će moći da nađe izdanja izdavača: Fabrika knjiga, Booka, Rende, Književna radionica Rašić, MostArt, Partizanska knjiga, Štri, izdanja Bore Gerzića, Tardis, Deve, Arete.

Na pitanje zašto ne veliki, zvanični Sajam, na kome je inače učestvovala, prema sopstvenim rečima, 24 godine, Aleksandra Rašić, urednica izdavačke kuće Književna radionica Rašić, kaže: „Na velikom Sajmu ne učestvujemo zbog cena zakupa za izlagače, ali i zbog koncepcije ove manifestacije. Poslednjih godina Odbor Sajma sve više i više insistira na principu koji su nazvali „tržišna prepoznatljivost“ i koji govori o tome koliki je udeo izdavača na tržištu knjiga, pa prema tome dodeljuje i prostor izdavačima, odnosno, čini ih vidljivima na Sajmu. Mi smatramo da Sajam knjiga ne treba da se pretvori u tržni centar već da na njemu treba da se predstavi bogatstvo srpskog izdavaštva koje postoji, ali je medijski nevidljivo. Sajam treba da bude slavljenje različitosti. A cenama i konceptom Sajam je izdavače poput nas skrajnuo na margine i zato na njemu na vidimo svoje mesto.“ Sa druge strane, dodaje ona, Književna radionica Rašić ove godine izlagaće u Beopolisu, iako je tek tri godine kako se ova manifestacija održava, jer su uslovi mnogo bolji i pre svega jer koncept odgovara onom što je ideja predstavljanja svega što je objavljeno u proteklih godinu dana, što bi trebalo da bude i koncept na velikom Sajmu kao krovnoj manifestaciji knjige.

Izdavačka kuća Booka već tri godine ne učestvuje na zvaničnom Sajmu knjiga. NJihova odluka je izazvala brojne komentare, a na pitanje – ima li za domaće izdavače života bez Sajma, Ivan Bevc, vlasnik i urednik ove kuće, u intervju za Danas koji je objavljen pre nekoliko mesec rekao je:

„Naravno da ima, mi smo najbolji primer. Sajam knjiga je izgubio svoj osnovni smisao i pretvorio se vašarsku manifestaciju diskontne prodaje knjiga. Odluka da u tom cirkusu ne učestvujemo pokazala se kao ispravna. Beogradu i Srbiji ne trebaju takvi sajmovi već festivali. Učestvujem u organizaciji dva bitna: Savamala Book Festa i KROKODILA. Država i grad treba da podrže ovakve stvari jer je to ključ za odgajanje novih generacija čitalaca, kvalitet je ovde uvek zapostavljen nauštrb sumnjivog kvantiteta“.

Ipak, kako je Booka objavila na svom sajtu to ne znači da čitaoci nećete imati priliku da njihove knjige kupe po sniženim cenama. Pa će tako u saradnji sa nekoliko knjižara (pored Beopolisa u Beogradu su to i: Makart, Beopolis, Apostrof i Zepter, u Novom Sadu Bulevar Books, u Nišu Indigo i u Zaječaru Kaligraf) svi njihovi naslovi u narednom periodu biti sniženi za 30 odsto.

I jedna nova izdavačka kuća – Partizanska knjiga sa piscem Srđanom Srdićem na čelu, odlučila se za Beopolis, a ne veliki sajam. Srdić to ovako objašnjava: „Bavljenje svakim poslom podrazumeva sposobnost pravilnog pozicioniranja. Partizanska knjiga je do ovog momenta u godini objavila šest naslova, objaviće ih još toliko do kraja godine, ali je i ukupna brojka nedovoljna prema razmerama čak i najmanjeg štanda na „velikom“ Sajmu knjiga. To bi bila naša elementarna procena, dakle procena o neisplativosti. Sekundarna procena se odnosi na ukupnu sliku Sajma knjiga u poslednjim godinama. Beogradski Sajam nikada nije bio programskog karaktera, on to neće biti ni ove, niti bilo koje druge godine. Reč je o manifestaciji koju pokreće ideja o prodaji ulaznica i knjiga, prevashodno. Kada su izlagački uslovi i pravila takvi da vi ne možete da računate na profit, jer se na drugoj strani nalaze prodavci artikala koji s knjigama nemaju nikakve veze, tada dolazimo u blizinu ideje o vašaru seoskog tipa. Da li ćemo mi u perspektivi učestvovati na ovako zamišljenom vašaru? Moguće, ukoliko zaključimo da bi tamo mogli da se nađu i čitaoci naših knjiga. Da li će oni zaista biti tamo? Ne znam. Tek bi njihovo kolektivno prestrojavanje, nekakav građansko-čitalački bojkot mogao da dovede do pojave manifestacije koja se održava u skladu s drugačijim principima. U tom smislu dajemo podršku Sajmu u Beopolisu, to bi bio izraz naše građansko-čitalačke svesti. Da li možemo da očekujemo pojavu takve svesti u većoj meri? Ne bih rekao. Vašar nam ne gine. „

Da podsetimo, pre Beopolisa Biblioteka XX vek Ivana Čolovića organizovala je svojevrsni off-Sajam u toku trajanja velikog Sajma knjiga. Tako će biti i ove godine, u četvrtak, 27. oktobra, na starom mestu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju od 18 do 21 sat. Sajam Biblioteke XX vek će, kako je najavljeno, otvoriti Žarko Puhovski.

Izvor:

Danas.rs

Posted on 22. oktobar 2016., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: