Đerdapska klisura: priča o Gvozdenoj kapiji Dunava

Tok Dunava je najatraktivniji i najlepši u predelu Đerdapske klisure – ona je kao ćup pun zlata, ukrašena nitima minulih vremena.

gvozdena_kapija_dunavaaps_637773404

Kada se iz srpske prestonice – Beograda – krene prema istoku, posle nekoliko sati vožnje doći ćete do kapija jednog potpuno novog sveta. Ako, po pristizanju u Đerdapsku klisuru automobil zamenite čamcem, onda ćete i stupiti u taj novi svet. Na obalama Dunava, od Lepenskog vira preko Golupca, Donjeg Milanovca i Kazana pa sve do Kladova, brodili smo drvenim alaskim čamcem, boravili u čađavoj kovačnici gde se potkivaju krave, zastali predTrajanovom tablom, razgovarali u Tekiji sa starim brodarskim locem (dobrim poznavaocem vodenih puteva, koji sprovodi lađe kroz opasna mesta), spremni da učinimo i više od toga da bi dešifrovali simbole i poruke jednog drevnog sveta u srcu Evrope.

Bogata flora i fauna, nesvakidašnje prirodne lepote i znamenitosti – pećine, ponornice, istorijski spomenici iz vremena paleolita, doba Starog Rima pa sve do naših dana, Lepenski vir, Vlasac, Konopište i druga nalazišta – kolevka su dunavske, ali i evropske civilizacije. Ipak, najmarkantniji predstavnici kako minulih vremena tako i novonastalih promena, od kojih je sigurno najdramatičnija ona proistekla nakon podizanja brane i hidroelektrane Đerdap, jesuljudi – od onih čija je sudbina neopozivo vezana za reku i veštinu preživljavanja na njoj sve do vlaškog življa koji predstavlja poseban etnički entitet.

Đerdapska klisura, mesto gde je rođena civilizacija

Od Vesne Vandić, nekadašnjeg dugogodišnjeg direktora Nacionalnog parka „Đerdap“, saznajemo da Gvozdena kapija Dunava počinje kod stene Babakaj na rumunskoj i srednjovekovne tvrđave Golubac na srpskoj strani. Dunav je tu širok šest kilometara i to vodeno prostranstvo mnogo više podseća na more nego na reku. Izabrali smo najautentičniji način da se prevezemo niz ovu moćnu reku – veliki drveni čamac ravnog dna kakav se vekovima koristi za ribarenje. Dunav je na ovom mestu snažna i ćudljiva reka. Koristimo se, zato, vanbrodskim motorom, širokim veslima, kao i dugačkim motkama kojima se, kada je potrebno, odbijamo o muljevite sprudove i nazubljene stene. Ove vode treba poznavati da bi se bez teškoća njima brodilo, zato je naš „skiper“ iskusni alas Mija, koji tvrdi da poznaje svaki metar ovog dela toka.

„Pre podizanja brane i hidroelektrane na Đerdapu, Babakaj se kao div izdizao iz vode! To je bio glavni i jedini orijentir za mnogobrojne kapetane, matroze i namernike. Danas se izdiže iz vode tek nekoliko metara priča nam Mija dok vešto barata veslom tražeći vodenu žilu, jedan krak matice koji će nas povući niz reku. Na živopisnim obalama mogu se zapaziti retka naselja u kojima žive potomci brodara, rudara, stočara i ribara – Brnjica, rudarska Dobra, Boljetin…
U kanjonu Boljetinske reke nalazi se muzej „Lepenski Vir“, dokaz da je čovek obitavao na ovim prostorima pre osam hiljada godina. Šezdesetih godina prošlog veka, istaknuti srpski arheolog, akademik Dragoslav Srejović, otkrio je kulturu čije je postojanje uzdrmalo dotadašnje teorije o dunavskim civilizacijama. Na obali, ispod muzeja, nailazimo na ribarsku krovinjaru, čamce, mreže, pocrnele motke. Dimi se ognjište, a dva ribara, Đorđe Miladinović i njegov sin Ćira, pripremaju mamce od kedera i crnih pijavica.

„I davni stanovnici Lepenskog vira Lepenci, videli su da voda Dunava, moćna i brza, na pojedinim mestima stvara vrtloge“, priča nam Đorđe. Ribe i ptice vole ova mesta pošto na njima ne moraju da se bore s rečnom maticom, pa tu grade svoja staništa, objašnjava njegov sin. Preko puta, na rumunskoj obali, uzdiže se gromadna stena trapezoidnog oblika. „Ova stena se zoveTreskavac, jer na njoj svoju snagu otresaju munje i gromovi“, nastavlja Đorđe. Po ugledu na Treskavac, drevni stanovnici Lepenskog vira gradili su svoje kuće u obliku trapeza, stvarajući neobičan arhitektonski stil i skulpture izuzetne umetničke vrednosti. Trapezoidnog oblika je bio i plan Lepenskih grobnica i za ovaj geometrijski oblik bio je vezan niz simbola i svakodnevnih rituala drevnog naroda.

Između kanjona Boljetinske reke i okuke zvane Hladna voda, nailazimo na drugu veliku stenu – Greben. Lepotu i neobičnost ove stene mogu da vide samo oni koji plove Dunavom jer je magistralni put zaobilazi. „Stena Greben sazdana je od kamenih slojeva, koji su se taložili u doba jure“, procena je geologa i speleologa Branislava Božovića. Njeni raznobojni slojevi nas podsećaju na prastare sklopljene knjige ili na presovane listove duvana, dok kupaste izbočine Grebena s izlomljenim plavkastim delovima deluju kao hramovi i pagode u neprohodnim džunglama Kambodže i Tajlanda. Ako Lepenski vir govori o životu i kulturi praistorijskih ljudi, onda ovaj kanjon na najbolji način svedoči o geološkom razvoju i velikim prirodnim silama koje su se ukrštale i prelamale tokom duge geološke istorije.


Foto: Dragoljub Zamurović

Nizvodno od Donjeg Milanovca i sela Golubinja prostire se najživopisniji deo Đerdapa – Mali i Veliki kazan. U jutarnjim časovima, u Kazanu se može videti gusta magla koja izbija iz virova i vrtloga. Kao u ogromnom kotlu, čini se da voda u Kazanu vri i peni, stvarajući prirodni fenomen kakav se ne može videti u drugim delovima toka Dunava. Otuda i naziv Kazan. Širina Dunava u Malom kazanu iznosi osamdeset, a dubina devedeset metara. Sa mesta Ploče na Malom Štrpcu, gotovo iz ptičje perspektive, vidi se panorama celog Kazana u svoj svojoj uzvišenosti i monumentalnosti. Zadivljeni pogledom, duboko dole u Malom kazanu uočili smo remorker sa baržom, koji je sekao vodu i stvarao guste talase u obliku riblje kosti. Kao da prisustvujemo radu umetnika koji ogromnom kičicom iscrtava mreškanje vode.

Lov na morune

Aleksandar Spilkucić iz Prahova, iskusni ribolovac, kaže da je za lov na morune potrebno veliko znanje, i da je tajne lova učio od svog oca. „Moj otac Kosta je četrdeset godina radio kao đerdapski brodarac. Bilo je to pre podizanja brane, u vreme kad su Sipskim kanalom lokomotive na obali teglile parobrode vezane čeličnom sajlom. Đerdap je bio pun opasnih podvodnih stena, virova i jakih brzaka. Ma koliko bili iskusni, rečni kapetani, po važećim propisima, nisu mogli da samostalno upravljaju svojim lađama kroz Đerdap. Njihove brodove preuzimali su specijalno obučeni ljudi – locevi, i provodili ih kroz najopasnija mesta. Locevi su živeli u Tekiji koja je u prošlosti baš zbog njih bila poznata po gospodstvu, a tu se nalazio i ogranak britanskog Lojda“, priča Aleksandar.

Izgradnja hidroelektrane u mnogo čemu je promenila izgled klisure, dubinu reke, prilaze obalama ali i složeni eko-sistem. I pored brižljivih priprema kako bi brana napravila što manje štete, nekih ribljih vrsta više nema u tom delu toka Dunava. To je uticalo na promenu životnih i alaskih navika ovdašnjeg življa. U dubokim virovima Kazana milenijumima su se mrestile morune, jesetre i haringe, koje su dolazile iz Crnog mora. „Podizanjem hidroelektrane kod Kladova i Prahova“, kaže Spilkucić, „presečeno je uzvodno putovanje morune i jesetre. Ta riba više ne može da dođe do nekadašnjih mrestilišta u Kazanu. U jesen i proleće, kad je vreme mresta, crnomorska riba stiže samo do betonskih stubova brane. Bukvalno „udara glavom o beton“. Vrzma se i mresti između olupina nemačke ratne flotile potopljene tokom Drugog svetskog rata. U podvodnom groblju ima više od sto brodova. Tu je moruna samo naizgled lak plen za alase. Iskusna grupa od obično petoro ribara specijalnim priborom lovi morunu iz velikog čamca. Greška ne sme da se dogodi. Inače, odoše i riba i ribolovci na dno Dunava. Poslednja nesreća u lovu na morune dogodila se kod Prahova pre tri godine.“

Spilkucić je najveću morunu ulovio pre petnaest godina. Bila je teška 376 kilograma. U njoj je bilo 60 kilograma ikre. Inače, moruna može da dostigne težinu i do jedne tone.

Trajanova tabla

Na izlazu iz Velikog kazana, ispod Golog brda, nalazi se čuvenaTrajanova tabla. Do nje se, na žalost turista koji istovremeno nisu i avanturisti, može stići jedino čamcem. Tabla je postavljena u slavu probijanja rimskog vojnog puta kroz stene Malog i Velikog kazana – Via militaris. Uz samu obalu, legionari i robovi dubili su liticu, postavljali drvene grede i podgrede, sve to da bi pokorili Dakiju i kralja Decebela. Taj put su gradili rimski imperatori Tiberije, Klaudije, Domicijan, Trajan. Via militaris više ne postoji. Potopljen je.

Nad zasvođenim kamenim krovom, na timpanonu postavljenom u doba Austrougarske imperije piše: TABULA TRAIANA. Ispod toga, na kamenoj ploči stoji oštećen i nepotpun latinski napis: IMP CAESAR DIVI NERVA EF NERVA TRAIAN VSAVG GERM PONTIE MAXIMVSTRRIBI OT IIII RIAE CO…“  U naučnom zborniku „Đerdap“ nalazi se prevod u celini: „Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda, otac domovine, konzul po četvrti put, savladao planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put…“ Zbog gradnje hidroelektrane „Đerdap“ i akumulacionog jezera, šezdesetih godina XX veka, nivo vode u Dunavu je porastao, pa je Trajanova tabla morala da bude izmeštena i podignuta dvadesetak metara više. Bio je to zahtevan posao za brojne stručnjake i izvođače radova. Veliko delo neimara, poduhvat koji se upoređuje sa izmeštanjem staroegipatskih hramova sa kolosalnim kipovima Ramzesa II u Abu Simbelu, prilikom izgradnje velike brane na Asuanu sredinom prošlog veka. Trajanova tabla je isečena iz stene u komadu od 300 tona i tako podignuta na viši nivo. Poduhvatom je rukovodio poznati arhitekta, beogradski profesor Milorad Dimitrijević.

Na rumunskoj obali, kod manastira Mrakonije, tačno naspram Trajanove table, uzdiže se visoka usamljena stena, u kojoj je isklesana glava dakijskog kralja Decebela, Trajanovog savremenika i velikog protivnika. Kad je Trajan porazio Decebela, njegovu odsečenu glavu poslao je u Rim kao dokaz pobede. Rumuni su tek nedavno vratili Decebela na staro mesto i sada, na neki način, Trajan i Decebel ponovo ukrštaju poglede.

Vekovno mešanje naroda raznih kultura ostavilo je u Đerdapu duboke tragove i oni su vidljivi na svakom koraku. Etnolozi kažu da je vlaški živalj, posebno u istočnoj Srbiji, u selima uz obalu Dunava, specifičan ne samo po nošnji već i po hodu, ponašanju, običajima, ili negovanju tradicionalne narodne religije. Tako se za pokojnike još drži takozvana pomana (sećanje), na potocima se obavlja ritualno puštanje vode za mrtve… Sve do polovine XIX veka ovde se negovao i običaj vezan za kult Sunca, verovatno jedini takav na tlu Evrope. Četrdeset dana nakon pogreba otkopavao bi se grob i vadio kovčeg, u zoru, kad se sunce rađa. Kovčeg se uspravljao i otvarao, a kad bi „Sunce primilo“ pokojnika, ponovo bi ga pokopali. Koliko se zna, poslednji ritual Sunčevog primanja obavljen je 1999. godine. U selima je i dalje moguće zateći ženu za razbojem kako tka, prede vunu, plete. Mnoge žene na ulici, pijaci ili groblju nose suknene torbe na leđima. Vlaška torba išarana je živim bojama, ima vuneno remenje i služi za nošenje kotarice, namirnica, svakojakog tereta, pa čak i drvene kolevke s malim detetom.

Iako je poljoprivredna mehanizacija odavno stigla i u ove krajeve, priđerdapski seljaci i dalje potkivaju svoje krave i stavljaju im jaram oko vrata, a mleko na planinskim bačijama mere drvenim rabošima. I danas, kao u davna vremena, proizvode ćumur. U blizini Đerdapa je Rudna glava, jedan od najstarijih evropskih rudnika. Pre gotovo šest milenijuma, čovek je kamenim batom iz okna Rudne glave iskopavao rudu bakra. Ozidane opekom u obliku polulopte, ćumurane se i danas dime čak i na obalama reke. Samo u selu Klokočevac postoji šezdeset aktivnih ćumurana…

Bogatstvo prirode i raznovrsnost života u Đerdapskoj klisuri podstaknuti su čarobnim i moćnim Dunavom, a njegove obale bude osećanje divljenja i duboko poštovanje.

AUTOR: Bogdan Ibrajter i Miomir Petrović

Izvor:

Nationalgeographic.rs

Posted on 20. oktobar 2016., in Biblioteka, Putopisi. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: