Karavan čudesa – Uroš Petrović

Knjiga našeg poznatog pisca za stare i mlade, genijalnog Uroša Petrovića, objavljena je ove godine u izdanju izdavačke kuće Laguna iz Beograda. Nama, u biblioteci, još uvek nije dopala do ruku, ali jeste mom cenjenom saradniku Dimitriju Janičiću. Pročitajte šta on kaže o knjizi, pa možda vas to navede da je i sami kupite i pročitate… Bar dok ne dođe u Biblioteku…

karavan_naslovna

I ZA MLADE I ZA STARE

Vodite računa kada na nekoj poljani, na periferiji grada, ugledate cirkuske šatre. Ko zna, može to da bude karavan čudesa iz knjige Uroša Petrovića, koji nam već petnaestak godina priređuje prijatna iznenađenja svojim knjigama. Njegove knjige su ili fantastika ili su na njenoj granici. Takva je i ova najnovija knjiga koja nosi naslov „Karavan čudesa“.

Knjige Uroša Petrovića uglavnom su namenjene deci, odnosno mladima. One gostuju u mojoj biblioteci još od „Avena i jazopasa u Zemlji Vauka“, koja se pojavila početkom milenijuma. Posle je nastavio da nas iznenađuje „Zagonetnim pričama“, „Petim leptirom“, „Decom Bestragije“… I nadam se da će nastaviti na sličan način.

Njegovu poslednju knjigu čitao sam nesiguran da li je namenjena deci ili odraslima. Zaključio sam da je prihvatljiva i za jedne i za druge, samo ako ste sačuvali malo deteta u sebi, ako vas još nije napustila mašta i volite da iz sive stvarnosti skoknete u neke drukčije predele koje nastanjuje fantastika.

U toj knjizi su muke odrastanja i sazrevanja. Pobuna protiv autoriteta. Paralelni svemiri. Prolazi između svetova. Zemlja bez ljudi koja otkriva prekrasno zvezdano nebo. Adam i Eva. Lilit o kojoj mnogi malo znaju, ali koja je potpuno drukčijih osobina od one Lilit iz biblijske legende.

Kako se iz ušuškanog roditeljskog doma i stalne (dosadne i opterećujuće) majčine pažnje, idući za jednim bumerangom sa čudnom crtežima, iz ograđenog dvorišta, kroz živu ogradu stiže u svet u kome životno važne odluke moraju da se samostalno donose, život u kome znanje pruža jedina rešenja u kome nema ljudi, industrije, saobraćaja, škola…

Petrovićevi paralelni svetovi su bez mnogo objašnjenja, oni samo postoje. U prostoru se javljaju kapije za prolaz u drugu dimenziju. Autor se ne bavi naučnim objašnjenjima, crvotočinama u vremenu i prostoru. Njegov junak, koji ima simbolično ime Adam, u jednom trenutku prođe kroz živu ogradu svoga dvorišta i nađe se u svetu koji je kopija njegovog sveta, ali u kome on sebe vidi kao jedinog stanovnika.

Na sličan način u taj svet stiže kasnije i devojčica Eva (opet simbolika imena), nešto starija od Adama, ali veoma sposobna i preduzimljiva.

Adama u ovom svetu pokušava da zarobi kako on kaže ružna baba veštica koja želi da za svoju usvojenicu Lilit (opet simbolika za odrasle) obezbedi muža i da stvori novi paralelni svet za taj par, igrajući se Tvorca. Sve to vodi u biblijsku legendu o raju, Adamu i Evi, iako Petrovićeve ličnosti to nagoveštavaju samo imenima.

Nepostojanje ljudi i industrije vodi Aadama i njegovu drugaricu u jedan ekološki drukčiji svet, pa se na specifičan način Petrović bavi ekologiom. Dečak Adam u ovoj knjizi nalazi se u situaciji suprotnoj od dečaka u Bestragiji (mada je ovde Bestragija postao čitav svet). Dečak iz Bestragije pati za porodicom i toplinom njene zaštite, a Adam nalazi zadovoljstvo u prevazilaženju problema i ograničenja koje mu je u stvarnom svetu postavljala porodica (posebno majka).

Knjiga, razume se, pripada fantastici, iako su sva zbivanja opisana u njoj moguća i zbivaju se u realnosti duplikata našeg sveta bez ljudi. Tu se nalazi i jedna fantastična životinja (manta) koja bespogovorno služi devojčivi Abhu (Lilit). Dodajmo, do dolaska Eve, jedini Adamov prijatelj bio je (i ostao) pas Hauv.

Sve ovo, razume se, ne bi moglo da se dogodi bez fantastičnog Karavana čudesa čiji vođa Burlak Treći jedini zna kako se prelazi iz jednog paralelnog sveta u drugi. On na kraju i nudi više mogućnosti Adamu i Evi za konačno razrešenje. Ostala je tajna šta su oni izabrali.

Petrovićeva knjiga, kao i ranije, nudi zanimljive, neobične doživljaje junaka, nudi neke odgovore iz perioda sazrevanja i odrastanja, postavlja neka pitanja vaspitanja, odnosa prema svetu, ljubavi koja ne trpi planiranje, pa i odnosa prema knjigama i čitanju. Nema u njoj ni kompjutera ni mobilnih telefona, nema čuda savremene civilizacije, ali ko počne da je čita, neće je ostaviti do kraja. Petrović ostaje veran sebi. Nadam se da će takav i ostati na zadovoljstvo mladih i starih koji nalaze zadovoljstvo u njegovoj maštovitoj prozi.

Prikaz napisao:

Dimitrije Janičić

Beograd

Posted on 19. oktobar 2016., in Analize književnih dela, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: