Najmisterioznija knjiga na svetu – Vojničev rukopis, može biti vaša za 7000 evra

Jedna od najmisterioznijih knjiga svih vremena, šest vekova star „Vojničev rukopis“ napisan na nepoznatom ili još uvek nedešifrovanom jeziku, biće reprodukovana u 898 primeraka. Prvi primerci biće dostupni na jesen sledeće godine.

Neki naučnici su proveli čitave živote pokušavajući da odgonentnu „Vojničev rukopis“ čija je intrigantna mešavina elegantnog rukopisa i crteža neobičnih biljaka i nagih žena neke nagnala da poveruju kako poseduje magične moći.

Trošna knjiga sada se nalazi u Biblioteci Bajneki pri Univerzitetu Jejl i tek sporadično izlazi na svetlost dana. No, posle desetogodišnjeg pokušaja da dobije pravo pristupa knjizi, mala izdavačka kuća sa severa Španije, „Siloe“, osigurala je prava da klonira dokument i štampa ga.

– Sam dodir „Vojničevog rukopisa“ je doživljaj za sebe. To je knjiga sa aurom misterije i kad je prvi put ugledate… ispuni vas emocijom koju je teško opisati – kaže Huan Hose Garsija, direktor izdavačke kuće „Siloe“ specijalizovane za faksimile starih rukopisa.

„Siloe“ je dobila prava da napravi 898 identičnih replika „Vojničevog rukopisa“, toliko vernih da će svaka mrlja, rupica i poderotina sa originalnog pergamenta biti reprodukovana. Cena jednog primerka će iznositi između 7000 i 8000 evra, a već 300 ljudi je naručilo knjigu u pretprodaji.

Rejmond Klemes, kustos iz Biblioteke Bajneki, kaže da je Jejl odlučio da dozvoli štampu faksimila jer dobija previše zahteva za pristup knjizi u naučne svrhe.

– Mislimo da će faksimil ponuditi veran izgled originala za sve zainteresovane – dodao je Klemens.

– Takođe će omogućiti muzejima i bibliotekama da imaju svoj primerak a i mi ćemo kupiti jedan za korišćenje van biblioteke, za sve studente i druga zainteresovana lica.

Rukopis je nazvan po poljskom antikvaru Vilfrdu Vojniču koji je oko 1912. kupio knjigu od jezuita u Italiji i upoznao je sa javnošću. Brojne su teorije o tome ko ju je napisao i u koju svrhu.

Dugo se verovalo da je reč o engleskom franjevcu Rodžeru Bejkonu iz 13. veka koji je, zbog zanimanja za alhemiju i magiju, završio u zatvoru, ali ta teorija je odbačena kada je, datiranjem pomoću ugljenika, rukopis smešten u period između 1404. i 1438. godine. Tom prilikom je potvrđeno i evropsko poreklo knjige.

Neki naučnici ukazivali su na mladog Leonarda da Vinčija (koji je inače pisao u šiframa da bi izbegao inkviziciju), na neku podrobno osmišljenu šalu ili čak vanzemaljca koji je ostavio knjigu prilikom napuštanja Zemlje.

„Vojničev rukopis“ sadrži 240 preživelih stranica (neke nedostaju) dimenzija 23,5cm x 16,2cm x 5cm i nekoliko listova na rasklapanje. Na skoro svakoj stranici nalazi se poneka ilustracija ili dijagram.

Nacrtane biljke nikada nisu identifikovane, a astronomske tabele i nage žene takođe ne otkrivaju mnogo. Da li knjiga poseduje ključ večne mladosti? Ili je obična zbirka biljnih lekova i recepata?

Brojni naučnici su pokušali da dešifruju „Vojničev rukopis“, među njima i vrhunski kriptolog Vilijam Fridman koji je pomagao u dekodiranju japanske šifrovane mašine „Purple“ tokom II svetskog rata.

Jedina osoba koja je ostvarila napredak je… Indijana Džouns, u jednom od romana.

Ali ako ostavimo fikciju po strani, Biblioteka Bajneki svakog meseca dobija na hiljade mejlova u kojima ljudi tvrde da su je dekodirali.

Mukotrpni proces reprodukcije počeo je u aprilu detaljnim fotografisanjem originala, a za prve štampane faksimile biće potrebno 18 meseci. Oni će biti štampani na papiru od specijalne paste, napravljene u izdavačkoj kući „Siloe“, a potom će odštampane stranice proći kroz još jedan tretman „postarivanja“ kako bi što uverljivije ličile na delo iz 15. veka.

– Mi ovaj projekat zovemo Vojničev izazov. Moj poslovni partner kaže da je autor „Vojničevog rukopisa“ verovatno bio i sadista, čim nas je sve uvukao u ovu misteriju – kaže Garsija.

ISTORIJA VLASNIŠTVA

Prvi potvrđeni vlasnik knjige bio je Georg Bareš (1585-1662), alhemičar iz Praga. On je bio jednako zbunjen rukopisom kao i savremeni naučnici i odlučio je da pošalje neke kopije na izučavanje Atanasiju Kirheru (1602-1680), jezuitskom naučniku na Lojolinom Rimskom koledžu koji je prethodno objavio koptski rečnik i radio je na dešifravanju egipatskih hijeroglifa. Barešovo pismo Kirheru iz 1639. prvo je poznato pominjanje rukopisa. Ne znamo da li je Kirher odgovorio na Barešovu molbu da analizira knjigu, ali bio je dovoljno zainteresovan da je kupi, što je Bareš odbio.

Posle Barešove smrti rukopis je nasledio njegov prijatelj Jan Marek Marci (1595-1667), rektor Karlovog univerziteta u Pragu i nekoliko godina kasnije poslao ju je Kirheru, svom dugogodišnjem prijatelju.

U propratnom pismu pronađenom u knjizi, napisanom 19. avgusta 1665. ili 1666, Marci tvrdi da je rukopis nekada pripadao caruRudolfu II (1552-1612), koji je za nju platio 600 zlatnih dukata (oko 2,07 kg zlata). Knjiga je potom pozajmljena ili poklonjena Jakubu Horčickom (umro 1622), načelniku Rudolfove botaničke bašte u Pragu, verovatno kao isplata duga posle Rudolfove smrti.

Sledećih 200 godina nema podataka o sudbini knjige ali je verovatno bila čuvana sa ostalom Kirherovom korespondencijom na Rimskom koledžu (sada Papskom univerzitetu Gregorijana) i tamo je ostala sve dok trupe Vitorija Emanuela II nisu zauzele grad 1870. i anektirale Papsku državu, uz odluku da konfiskuju mnoge posede Crkve. Međutim, neposredno pre toga, mnoge knjige iz biblioteke Univerziteta su na brzinu prebačene u lične biblioteke, među njima i Kirherova imovina a sa njom verovatno i „Vojničev rukopis“ koji i dalje ima natpis da je vlasništvo Petera Beksa, načelnika jezuitskog reda i rektora univerziteta.

Beksova „privatna biblioteka“ je premeštena u vilu Mondragone u Fraskatiju, blizu Rima.

Oko 1912. Rimski koledž je ostao bez prihoda i odlučio je da proda deo imovine. Poljski antikvar i izdavač Vilfrid Vojnič kupio je 30 rukopisa, među njima i onaj koji sada nosi njegovo ime. Sledećih sedam godina proveo je proučavajući poreklo knjige i pokušavajući da zainteresuje naučnike da je dešifruju. Kada je Vilfrid preminuo 1930. rukopis je nasledila njegova udovica Etel. Posle njene smrti 1960. rukopis je pripao njenoj bliskoj prijateljici Ani Nil a ona je 1961. prodala knjigu antikvaru Hansu P. Krausu. Pošto lično nije uspeo da pronađe kupca, Kraus je 1969. poklonio knjigu Univerzitetu Jejl u Konektikatu, SAD.

Izvor:

Blic

Posted on 18. oktobar 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: