Na današnji dan…

Na današnji dan 1873. godine rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor slikarstva i saosnivač „Kola srpskih sestara“ (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike („Resnik“, „Autoportret“, „Notr Dam“, „Bulonjska šuma“) su ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao dobrovoljna bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.

nadezda petrovic jpg

1492 – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo je otkrio Ameriku, iskrcavši se na ostrvce Gvanahani – on mu je dao ime San Salvador – u sastavu Bahamskih ostrva, nakon 33 dana plovidbe Atlantskim okeanom od Kanarskih ostrva.

1518 – Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, sazvao je skupštinu grada Augzburga i u teološkoj raspravi s kardinalom Tomazom de Viom, poznatim kao Kajetan, odbio je nastojanje vrhova rimske crkve da odustane od svog učenja.

1870 – Umro je američki general Robert Edvard Li, komandant armije Virdžinije i vojske Konfederacije (Jug) u građanskom ratu u SAD od 1861. do 1865, najsposobniji vojskovođa tog rata. Predvodeći južnjačke trupe, pobedio je vojsku Severa u bitkama kod Ričmonda i Frederiksburga 1862. i kod Čanselorsvila 1863. ali je suočen s neuporedivo nadmoćnijom armijom Severa morao da kapitulira 9. aprila 1865.

1897 – U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadžića i sahranjeni u porti Saborne crkve.

1918 – „Marš na Drinu“ srpskog kompozitora Stanislava Biničkog je prvi put odjeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.

1924 – Umro je francuski pisac Anatol Frans, član Francuske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. Izvanredan stilista, izvrgavao je oštroj satiri francusko društvo u vreme Treće republike i istupao protiv militarizma i šovinizma, razobličavajući korumpiranost zvaničnika i štampe, što mu je donelo naziv „buntovnog akademika“. Dela: zbirka pesama „Zlatne pesme“, romani „Zločin Silvestra Bonara“, „Savremena istorija“, „Crveni krin“, „Bogovi su žedni“, „Pobuna anđela“, „Taida“, „Epikurov vrt“, „Mišljenja opata Žeroma Koanjara“, „Ostrvo pingvina“, „Pečenjarnica kraljice Pedok“, „Život u cveću“.

1934 – Maloletni Petar II Karađorđević je proglašen kraljem Jugoslavije, tri dana pošto je u Marselju ubijen njegov otac Aleksandar I, u atentatu koji su izveli hrvatski teroristi ustaše.

1935 – Rođen je Lučano Pavaroti, italijanski operski pevač. Jedan je od najznačajnijih tenora 20. veka. Rođen u porodici muzičara, bavio se pedagogijom i izvesno vreme radio je kao učitelj. Uzimao je časove pevanja od 1956. kod Ariga Pole i Etora Kampoljanija. Karijeru svetske operske zvezde je započeo 1961. ulogom Roberta u operi „Boemi“ Đakoma Pučinija. Prvi javni nastup van Italije imao je u Beogradu. Bio je poznat i po humanitarnom radu, dobitnik je posebnog priznanja Visokog komesarijata UN za izbeglice.

1960 – Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, Nikita Hruščov sovjetski lider, je u ljutnji, skinuvši prethodno cipelu, lupio njome po stolu više puta.

1964 – U orbitu oko Zemlje je lansiran sovjetski vasionski brod „Vashod 1“, prva svemirska letelica s višečlanom posadom.

1968 – Afrička država Ekvatorijalna Gvineja, do tada Španska Gvineja, stekla je nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.

1968 – Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname je oborila predsednika Arnulfa Arijasa Madrida.

1969 – Lansiran je sovjetski vasionski brod „Sojuz 7“ s tročlanom posadom, koji se potom spojio sa „Sojuzom 6“ u kojem su se nalazila dva člana posade.

1976 – Premijer Kine Hua Guofeng je postao šef vladajuće Komunističke partije.

1978 – U Vašingtonu su počeli mirovni pregovori Izraela i Egipta uz učešće predsednika SAD Džimija Kartera.

1983 – Bivši japanski predsednik vlade Kakuei Tanaka je osuđen na četiri godine zatvora zbog umešanosti u aferu podmićivanja „Lokid“.

1984 – U eksploziji bombe koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije u „Grand hotel“ u engleskom gradu Brajton, gde je održavana godišnja konferencija britanskih konzervativaca, poginulo je pet osoba.

1990 – Islamski teroristi na motociklima u Kairu su iz zasede ubili predsednika egipatske skupštine Rifata Mahdžuba i trojicu njegovih telohranitelja.

1992 – U Kairu je poginulo više od 550 osoba u zemljotresu čiji je epicentar bio nedaleko od velikih piramida u Gizi.

1996 – Umro je francuski teniser Rene Lakost, osnivač kompanije za proizvodnju sportske opreme s prepoznatljivim „krokodilčićem“ kao zaštitnim znakom, poslednji od francuska „četiri musketira“ koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka.

1999 – General Pervez Mušaraf je vojnim udarom oborio vladu pakistanskog predsednika vlade Navaza Šarifa, raspustio skupštinu Pakistana i zaveo vanredno stanje.

2000 – Islamski teroristi su u jemenskoj luci Aden udarili brodićem napunjenim eksplozivom američki razarač „Kol“, usmrtivši 17 i ranivši više desetina američkih mornara.

2002 – U eksploziji dve podmetnute bombe u letovalištu „Kuta bič“ na indonežanskom ostrvu Bali poginule su 202 osobe, a povređeno je više od 300. Većina žrtava bili su turisti, uglavnom iz Australije, Velike Britanije, SAD, Francuske, Nemačke i Švedske.

2006 – Turski pisac Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2011 – Evropski komesar za proširenje Štefan File preporučio je da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU.

2013 – Preminuo je Jovan Ristić, tv reditelj, autor brojnih emisija, filmova, TV serija i pozorišnih predstava. Rođen je 1939. u Beogradu, gde je završio gimanziju a potom i Fakultet dramskih umetnosti. Režirao je oko 2.500 TV emisija, dva filma, pedesetak pozorišnih predstava, spotove i brojne manifestacije. Režirao je: „Sedmoricu mladih“, TV serije „Koncert za ludi mladi svet“, „Divlje godine“, emisije „Povratak džezu“, kviz „Malo ja, malo ti“, bio je autor „Nedeljnog popodneva“.

Izvor:

Rtv.rs

 

Posted on 12. oktobar 2016., in Biblioteka, Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: