Bil Gejts preporučuje: 17 knjiga koje treba pročitati

Iako je raspored Bila Gejtsa (60) isplaniran u minut, ovaj milijarder, humanitarac i osnivač „Majkrosofta“ i dalje uspeva da pročita jednu knjigu nedeljno. Izuzev nekoliko romana, uglavnom je reč o knjigama koje pokrivaju širok raspon njegovih i interesa njegove fondacije, mahom o raznim sistemima društvenih transformacija. Za čitaoce magazina „Tajm“ preporučio je sledeće naslove…

Bil Gejts čita jednu knjigu nedeljno

Carol Loomis, „Tap Dancing to Work: Warren Buffett on Practically Everything, 1966-2012“

Poznato je da su Voren Bafet i Bil Gejts dobri drugari, tako da ne iznenađuje što je Gejts uživao u ovoj zbirci članaka i eseja o Bafetu i napisanih od strane Bafeta, koje je sakupio novinar magazina „Forčen“ Kerol Lumis.

Dva su najjača utiska posle čitanja knjige, smatra Gejts: prvo, da je Voren neverovatno postojan u svojoj viziji i principima investiranja i drugo, da su njegova analiza i poimanje poslovanja i tržišta bez premca.

Boravak u Bafetovoj glavi je „veoma dobro iskorišćeno vreme“, zaključuje Gejts.

Vaclav Smil, „Making the Modern World: Materials and Dematerialization“

Gejts priznaje da je Vaclav Smil, kanadski profesor emeritus ekonomskih nauka češkog porekla, njegov omiljeni pisac. Smilova najnovija knjiga, o stvaranju modernog sveta, naterala je Gejtsa na razmišljanje.

„Možda deluje previše obično, ali pitanje materijala – koliko koristimo a koliko nam treba – je ključno da bi najsiromašniji na svetu poboljšali svoje živote. Želimo da u narednih 50 godina sve zemlje budu u blagostanju kakvo su iskusile SAD i druge bogate države u poslednjih 100 godina“, poručuje Gejts.

Da bismo znali kuda idemo, moramo znati gde smo bili, smatra Gejts, a prof. Smil je jedan od njegovih omiljenih učitelja iz te oblasti.

Elizabeth Kolbert, „The Sixth Extinction: An Unnatural History“

Lako zaboravljamo da je i današnji dan deo svetske istorije. Gejts smatra da nova knjiga Elizabet Kolbert, novinarke „Njujorkera“, pokušava da to ispravi.

„Ljudi premeštaju vrste s jednog na drugi kraj planete, prekomerno pecaju i zagađuju okeane, menjaju hemijski sastav reka i još mnogo toga. Prirodnjački naučnici kažu da se od nastanka Zemlje desilo pet slučajeva masovnog istrebljenja (poput asteroida koji je zbrisao dinosauruse) a Kolbertova argumentovano tvrdi da će ljudsko ponašanje dovesti do šeste“, upozorava Gejts.

Tim Geithner, „Stress Test: Reflections on Financial Crises“

Kao izvršni direktor u „Majkrosoftu“ Gejts je bio na čelu jednog veoma složenog sistema. Timoti Gajtner je činio to isto kao sekretar ministarstva za finansije i posmatrao kako se taj sistem obrušava tokom finansijske krize. „Gajtner nudi ličan pogled u to kako izgleda boriti se istovremeno sa globalnom finansijskom katastrofom, kritičarima unutar i izvan administracije kao sopstvenom grižom savesti zbog skoro potpunog izostanka od kuće i porodice. Politika oko borbe protiv finansijskih kriza uvek će biti ružna, ali je važno da javnost nauči nešto više o toj temi. Ova knjiga je idealan udžbenik“, ističe Gejts.

Steven Pinker, „The Better Angels of Our Nature: Why Violence Has Declined“

Kognitivni naučnik sa Harvarda, Stiven Pinker, „bacio se“ na proučavanje istorije najkontroverznije teme: nasilja.

„Pinker nudi ogromnu količinu dokaza da su ljudi postepeno postajali manje nasilni i više human“, kaže Gejts o trendu koji je počeo pre nekoliko hiljada godina i nastavlja se do danas.

On dodaje da je ovo jedna od najvažnijih knjiga koje je pročitao i da je imala veliki uticaj i na njegov humanitarni rad.

„Budući da sam generalno prilični optimista, ova knjiga me je ubola u žicu i naterala me je da razmišljam o nekim strategijama o našoj fondaciji“.

Leon Hesser, „The Man Who Fed the World“

Biografija pokojnog biologa, humanitarca i nobelovca Normana Borlauga, vođe Zelene revolucije (niza inovacija koje su iskorenile masovnu glad).

„Iako mnogi nisu čuli za Borlauga, on je verovatno spasao više života od bilo koga drugog u istoriji. Procenjuje se da je njegovo novo seme pšenice spaslo milijardu ljudi od umiranja od gladi, većinom u Indiji i Pakistanu“, ističe Gejts. Za njega je Borlaug primer kako treba obaviti neki važan posao u svetu.

„Bio je stvarno poseban. Jednako vešt u laboratoriji, mentorisanju mladih naučnika i ‘obrađivanju’ laskanjem sumnjičavih birokrata i vladinih zvaničnika“. Knjiga „Čovek koji je nahranio svet“ Leona Hesera pruža vam uvid u ličnost koja je spasla milijardu života.

John Brooks, „Business Adventures: Twelve Classic Tales from the World of Wall Street“

Te 1991. Gejts je pitao Vorena Bafeta koja mu je omiljena knjiga. Umesto odgovora, Voren mu je poslao lični primerak knjige „Poslovnih avantura“, zbirke priča Džona Bruksa, novinara „Njujorkera“.

Knjiga je i dalje jedna od Gejtsovih omiljenijih. Podseća ga da je osnovni prinicp izgradnje uspešnog posla istrajnost.

Doris Kearns Goodwin, „The Bully Pulpit: Theodore Roosevelt, William Howard Taft, and the Golden Age of Journalism“

Gejts je fasciniran načinom na koji je Teodor Ruzvelt uticao na svoje društvo. Iz istog razloga dopao mu se i način na koji je biografija autorke Doris Kirns Gudvin iskoristila predsedništvo kao prizmu za razumevanje promena u društvu.

„Kako se dešava društvena promena?“, pita se Gejts. „Da li je može pokrenuti jedan nadahnuti vođa ili neki drugi fakotri moraju prethodno da stvore osnovu za to?“ On dodaje da je Teodor Ruzvelt pokazao koliko zainteresovanih strana mora biti.

„Iako je na početku karijere pokušao da progura brojne političke reforme, nije bio uspešan sve dok novinari u mesečiniku ‘Maklurs’ i drugim publikacijama nisu proizveli podršku javnog mnjenja za te promene“.

Graeme Simsion, „The Rosie Project“

Gejts ne čita mnogo fikcije, ali mu je ovu knjigu preporučila supruga Melinda i savršeno mu je legla.

„Svako ko je povremeno preterano logičan identifikovaće se sa junakom, profesorom genetike sa Aspergerovim sindromom koji hoće da se ženi (Melinda je mislila da ću se pronaći u preteranoj opsednutosti usavršavanjem dnevnog rasporeda. Bila je u pravu)“, otkriva Gejts.

Knjiga Grejema Simsiona je toliko duhovita, pametna i dirljiva, dodaje on, da ju je pročitao u cugu.

*Kod nas je prevedena kao „Ljubavi, pronađi me“, u izdanju „Vulkana“.

Eula Biss, „On Immunity“

Iako nauka kaže da su vakcine među najvažnijim izumima u istoriji čovečanstva i dalje se vodi polemika da li su one dobra ideja. Esejista Jula Bis u svojoj knjizi „O imunitetu“ istražuje taj argument „u sitna crevca“.

Ona „koristi sredstva literarne analize, filozofije i nauke da istraži netačne glasine o dečjim vakcinacijama koje su se munjevito razmnožile među dobrostojećim američkim roditeljima“, objašnjava Gejts.

Bisova se uhvatila u koštac sa ovim argumentom ne iz akademskih već iz ličnih razloga, pošto je nedavno i sama postala majka.

Joe Studwell, „How Asia Works“

Džo Stadvel je ekonomski novinar kome je glavna misija da „ukapira razvoj“.

„Fajnenšel tajms“ piše da je ova knjiga prva te vrste koja je ponudila „dekonstrukciju uspona i padova u ekonomskom razvoju Azije“.

Gejts prepričava glavne teze iz knjige:

Sve zemlje koje su ostvarile ekonomski uspeh 1) omogućile su procvat sitnih seljaka, 2) koristile su prihode od poljiprivredne dobiti da izgrade privrednu bazu od početka namenjenu izvoznim dobrima i 3) negovale su oba ova sektora pomoću finansijskih institucija koje kontroliše vlada.

Darrell Huff, „How to Lie with Statistics“

Knjiga objavljena 1954. je uvod u statistiku i vrhunski pokazatelj kako se njom može manipulisati. „Knjiga je danas relevantnija no ikad“, tvrdi Gejts.

„Jedno poglavlje je posvećeno tome kako razni vizuali: slike, tabele, grafikoni… mogu da se iskoriste u preuveličavanju rezultata i pruže izopačene uporedbe, što je vrlo prikladan podsetnik s obzirom na učestalost infografika na Fejsbuku i Tviteru u poslednje vreme“.

Jeremy Smith, „Epic Measures“

Ova biografija je naročito važna za Gejtsa jer je više od decenije poznavao njenog junaka, doktora Krisa Marija.

Gejts kaže da je knjiga „vrlo pitko štivo za svakoga ko želi da sazna više o Krisovom radu i njegovom značaju“.

Taj rad uključuje i kreiranje veb stranice Global Burden of Disease koja od istraživača širom sveta prikuplja podatke o uzrocima ljudskih bolesti i smrti. Ne možemo da počnemo da tražimo lek za zdravstvene probleme ako ih prvo dobro ne proučimo i definišemo, suština je knjige.

„Što se više potrudimo da do ljudi stignu pouzdane informacije, to ćemo donositi bolje odluke i ostvariti bolji učinak“, veli Gejts.

Mark Miodowniki, „Stuff Matters“

Ako ste kao većina ljudi, verovatno koristite svakodnevno čelične žilete, staklene čaše i papirnate blokčiće bez mnogo razmišljanja o materijalima od kojih su napravljeni.

U knjizi „Stvari koje su važne“ britanski naučnik materijalista Mark Miodovnik želi da vam pokaže zašto je nauka iza tih materijala toliko fascinantna.

Ova premisa možda zvuči slično ranije pomenutoj knjizi, „Making the Modern World“ Vaclava Smila, ali Gejts naglašava da su one potpuno različite.

Dok je Smil „autor brojki i činjenica“, Miodovnik je „izdašan na romansi i vrlo umeren na brojkama“, što njegovu knjigu čini lakšom za čitanje.

Gejts dodaje da mu je omiljeno pogavlje o ugljeniku koje otkriva „masivnu ulogu jednog atoma u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti ljudskog života“.

Allie Brosh, „Hyperbole and a Half“

Nekima je možda teško da zamisle Gejtsa sa knjigom strip crteža u rukama, ali „Hiperbola i po“, zasnovana na istoimenom blogu je pre dirljiva i dubokoumna nego smešna.

Priče i crteži zansovani su na scenama iz života autorke Ali Broš i njenim izmišljenim nestašlucima.

„Knjiga je đavolski zabavna i pametna. Aline priče deluju neverovatno i pokatkad brutalno stvarno“, komentariše Gejts.

Njega je naročito dirnuo deo knjige koji se odnosi na autorkinu borbu sa ozbiljnom depresijom, uključujući i niz kadrova o njenim pokušajima da napiše prikladno oproštajno pismo.

To je retka knjiga koja će vas istovremeno zasmejati, rasplakati i prizvati egzistencijalne misli u glavu.

Randall Munroe, „What If?“

Još jedna knjiga zansovana na blogu, What If? (Šta bi bilo kad bi bilo) je zbirka odgovora na hipotetička naučna pitanja sa odgovorima u vidu crteža.

Svako pitanje postavila je druga osoba a njihove oblasti su raspona od distopijskih (Šta bi bilo kad bih se okupao u tipičnom bazenu sa iskorišćenim nuklearnim gorivom) do filozofskih (Šta bi bilo kad bi svako zaista imao samo jednu srodnu dušu, neku nasumičnu osobu bilo gde u svetu).

Autor Randal Manro (31), bivši robotičar u NASA i programer, išao je do krajnjih granica da pruži što preciznije odgovore.

„Manroov pristup je sjajan način da naučite nešto više o nauci jer on priča o idejama koje svi razumemo i onda istražuje šta bi se desilo kad biste ih doveli do ekstremnih granica. Na primer, svi znamo šta je gravitacija. Ali, šta bi bilo kad bi gravitacija Zemlje bila dvostruko, trostruko ili stostruko jača? To pitanje vas natera da počnete da razmišljate o gravitaciji na nešto drugačiji način“, objašnjava Gejts.

Ova knjiha je idalna za sve one koji su ikada poželeli da se neko ozbiljno pozabavi njihovim tajnim naučnim fantazijama.

Vaclav Smil, „Should We Eat Meat?“

U još jednoj knjizi Gejstovog omiljenog autora, Smil prilazi problemu konzumiranja mesa iz svakog mogućeg ugla. Prvo pokušava da definiše šta je meso, zatim prati njegovu ulogu u ljudskoj evoluciji, istražuje koliko koja zemlja troši mesa, rizike po zdravlje i okolinu i etičnost gajenja životinja samo radi klanja.

Gejts, koji je u svojim dvadesetim bio vegetarijanac godinu dana, naročito je impresioniran kako Smil pomoću nauke razbucava pogrešna uverenja poput onih da je za uzgajanje stoke radi mesa potrebna neverovatno velika količina vode.

Sve u svemu, posle čitanja knjige Gejts je zaključio da „svet može da udvolji svojim potrebama za mesom“.

Izvor:

Blic

 

Posted on 4. oktobar 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: