Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi

Jedna zanimljiva knjiga je privukla pažnju mog saradnika, poštovanog gospodina Dimitrija Janičića – Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi, autora dr Đorđa Alfirevića, objavljena ove godine u izdanju izdavačke kuče Orion art iz Beograda. Ovo nije beletristika, ili što bi rekli knjiga za široku publiku, već stručna knjiga iz oblasti arhitekture, sagledana iz ugla nekog ko nije u toj branši ili sagledana iz „oka običnog prolaznika“. Pročitajte prikaz knjige – možda vas privuče da pročitate i samu knjigu…

ekspresionizam_naslovna

UMETNOST I UTISAK

Ovakve knjige su retke među literaturom za široku čitalačku publiku. Ipak, izazove nas neki detalj, neka kratka analiza, možda čak neka ilustracija, pa nam stručna i usko specijalizobvana knjiga postane čitalački primamljiva. Eto, recimo, knjiga „Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi“ dr Đorđa Alfirevića spada u tu vrstu knjiga. Naslov najkraće objašnjava sadržaj.

Knjige ove vrste najčešće ostaju kao literatura unapred definisane publike – usko stručni krugovi arhitekata i istoričara umetnosti uglavnom su jedini njihovi čitaoci. Za nas koji redovno ne pratimo zbivanja u umetnosti i u arhitekturi ona zdravorazumska konstatacija: ekspresionizam potiče od reči ekspresija – izaziva naše interesovanje. Znači, utisak koji na nas ostavi palata Rajhl u Subotici, hotel u Novom Pazaru, zgrada pošte u Kosovskoj ulici u Beogradu, sada bombardovanjem oštećena zgrada Generalštaba, Yu-biznis centar na Novom Beogradu i da ne nabrajamo, zainteresuje nas da zavirimo i malo dublje u poreklo zgrade, da saznamo nešto o njenom projektantu, pa i o stilskim odlikama te vrste arhitekture.

Alfirević smelo, ponekad nasuprot ustaljenim tumačenjima, nudi neka drukčija viđenja, novu klasifikaciju nekih pojava u arhitekturi, na interesantan i dokumentovan način govori o zgradama koje svojim izgledom utiču na našu pažnju, a ponegde vrednuje i neke namerno ili nenamerno zanemarene zgrade i projektante. Njegovoj knjizi privukla nas je i slučajna podudarnost interesovanja – svojom prethodnom knjigom o rajačkim pivnicama („pimnicama“, kućama vina) on beše izabrao umetnički i građevinski interesantnu temu iz narodne arhitekture zatvorenog tipa, neuobičajenu pojavu u srpskoj arhitekturi, koja se izrazito prezentovala u selima Negotinske Krajine. Njegov sadašnji izbor opet je bio izazivački – i za nestručnjake neke zgrade svojim izgledom, stilskim ukrasima, bojama, neobičnim detaljima, izazivaju pozitivno ili negativno interesovanje. A ova knjiga je baš o takvim zgradama.

Alfirević u desetak poglavlja na stručan, ali dobro ilustrovan, često provokativan način predstavlja ekspresionizam u srpskoj arhitekturi od njegovih početaka do današnjih dana. Ekspresionizam se kao stilski pokret javlja u svetu u periodu između 1905. i 1930. godine, kada je u Srbiji, u arhitekturi vladao akademizam. No pažljivija analiza, tvrdi Alfirević, pokazuje da su brojne zgrade u drugoj polovini dvadesetog veka ekspresionistički obojene. Takve su, recimo, beogradski Muzej savremene umetnosti, Centar „25 maj“ (danas „Gale Muškatirović“), Memorijalni muzej u Šumaricama kod Kragujevca, Spomen-dom bitke na Sutjesci na Tjentištu, neke benzinske pumpe i robne kuće. Sam pojam ekspresionizma pruža veoma široke mogućnosti za različite pristupe, polazeći od ekspresije i ekspresivnosti, a stižući do raznolikih transformacija forme i kolorističkih „igara“ kojima se htela iskazati vizija, ali i konkrertne emocije projektanata.

Posle iznošenja opštih karakteristika ekspresionizma, Alfirević razmatra detaljnije pojmove ekspresije i ekspresivbnosti, dajući zatim opise i osnovne podatke o svim zgradama koje on smatra da pripadaju ovom stilu. On je to uradio naučnički pedantno, grupišući primere ekspresionizma u Srbiji (posebno Vojvodini) pre Prvog svetskog rata, zatim između dva svetska rata, pa u socijalističkoj Jugoslaviji i konačno u srpskoj arhitekturi posle sloma socijalističke Jugoslavije.

Dimitrije Janičić

Beograd

 

Posted on 30. septembar 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: