У Народној библиотеци Србије болница за књиге

Ако имате неку стару, пожутелу и исцепану књигу, прочитајте овај текст и можда ћете успети да спасете живот неке од њих.9-kompletno_restauriran-i

И књиге, као и људи, могу да се разболе. Исто важи и за рукописе, слике, фотографије, часописе, документа – за све што је направљено на хартији. Најчешћи узроци њихових болести су влага, велика топлота, разне бактерије, прљавштина и, наравно, немарност човека. Људи не воде рачуна о књигама: листају их прљавим рукама, употребљавају их уместо подметача за чашу, савијају им листове, цепају их, жврљају, остављају их да чаме у влажном, прашњавом подруму. Због свега тога књиге посиве, њихове листове насели буђ па их је непријатно и видети и додирнути, њихови крајеви пожуте од масних прстију.

На срећу, и књиге је као и људе могуће излечити. Лек за све болести књига, слика и осталог направљеног од папира је конзервација. А она подразумева све процесе који продужавају век папира и пергамента: механичко чишћење, прање, неутрализовање, ојачавање, уклањање флека… После конзервације следи рестаурација. То је обнављање изгледа књиге, поступак после којег књига изгледа као нова.

Не додируј!

Конзерваторска лабораторија Народне библиотеке Србије је највећа и најопремљенија лабораторија за конзервацију папира и пергамента код нас и у југоисточној Европи. Постоји откако постоји и зграда Народне библиотеке у Карађорђевом парку у Београду, од 1973. године. Пре четири године Конзерваторска лабораторија је обновљена и проширена, па сад на простору од 350 квадратних метара има све потребно за спасавање старих штампаних књига, докумената, ликовног материјала, фотографија, графика, цртежа, мапа…

lab-3

Катарина Коцић, конзерватор, „Забавников” водич кроз Конзерваторску лабораторију Народне библиотеке Србије, каже да је „основни задатак Конзерваторске лабораторије старање о богатој збирци Народне библиотеке Србије која, између осталог, има око 300 најстаријих ћирилских рукописа, 100 инкунабула, вредну и богату колекцију старе штампане књиге, затим старе фотографије, мапе и другу историјски важну некњижну грађу на папиру и пергаменту. Осим техничке заштите грађе Народне библиотеке Србије, у Конзерваторској лабораторији ради се и конзервација грађе свих фондова старе и ретке књиге библиотека и музеја из Србије, затим стара штампана и рукописна књига Српске православне цркве, ликовни материјал музеја или приватних власника…”
Зато су у време наше посете у пријемном одељењу биле књиге, фотографије и списи из манастира Степање код Лајковца, из Зрењанина, Музеја града Београда, Шабачке библиотеке, из Скупштине Србије. Сви у прилично лошем стању, да човеку буде нелагодно да их додирне. Међутим, због чињенице да су се налазили на великим белим полицама Конзерваторске лабораторије може да се каже да су већ спасени.

Сви они – и књиге и фотографије и документа с полице пријемног одељења, као уосталом и сав материјал без обзира које је врсте – биће обрађени по следећим основним правилима. Не сме да се примени ниједан метод који би ослабио или оштетио документ, приликом рада не сме  никад да се уклони или оштети ниједно слово, датум, потпис и слично. Рестаурацију ваља увек вршити истим материјалом (хартију-хартијом, пергамент–пергаментом, кожу-кожом) и материјал треба да је што бољег квалитета. Неопходно је сваки документ снимити пре обраде, све листове обележити графитном оловком уколико не постоји пагинација; описати стање материјала пре конзерваторског поступка.
Сад кад знамо теорију, можемо да почнемо с практичним извођењем.

Смрт бактеријама

Прво се ради стерилизација, поступак којим се уништавају микроорганизми. Катарина Коцић и њена колегиница Славица Јанаћковић, такође конзерватор, показују „велокси систем”, апарат у коме се из ваздуха помоћу два компресора издваја кисеоник. Објашњавају да књигу или било који други материјал који треба да конзервирамо, ставимо у посебне кесе у које се убацује ваздух без кисеоника, односно у коме има мање од 0,001 одсто кисеоника.   Истраживања су показала да ће за 21 дан све што је живо на тој књизи – угинути. У кеси је, у посебном папирићу, и кристал тимола, зато што једино он уништава бактерије које могу да живе без кисеоника.

Следећи део обраде је разврставање материјала. „Рукописне књиге на пергаменту на пример, обрађују се на један начин, а фотографије на други. Кад ће који метод да буде примењен зависи од самог документа, од вредности материјала, од степена оштећења и квалитета  хартије од које је израђен, као и од разлога зашто се конзервира: да ли због културно-историјске и уметничке вредности, или продужења века”, објашњава Катарина Коцић.
Од понуђеног материјала одлучили смо се за праћење конзервације књиге.

Пливање у кади

Почиње се од пагинације – означавања броја стране, и разлиставања.  „У случају да на књизи нису означени бројеви страна, сваки лист нумеришем, обележим број стране графитном оловком”, објашњава Игор Кнежевић, рестауратор. „То је изузетно важно урадити како би се на крају поступка књига правилно повезала. Стране обележавамо графитном оловком, и не бришемо – тај број је, касније, знак да је књига конзервирана. Књигу, затим, треба разлистати. Листови су обично спојени по средини, прекине се то место, и после тога их је могуће лако раздвојити. Листове затим поређам онако како су били повезани”.

Тим редом ће сваки лист ићи на механичко чишћење, ако је штампана књига, или на прање, ако припада штампаној књизи. Славица Јанаћковић показује да се механичко чишћење обавља једноставним брисањем  крпом, четком или гумицом, дакле начинима који неће да оштете рукопис. Ради се ручно, пажљиво се прелази цела површина листа. Разлику између очишћеног и неочишћеног дела листа било је лако одмах уочити.
Ма како то можда звучало невероватно, књига се пере водом и, понекад, сапуном! Важно је не заборавити да се перу само штампане књиге зато што би се мастило руком писаних књига разлило. Такође, перу се само они листови штампаних књига на којима није ништа написано и на којима нема никакав печат. Ако постоји и најмања жврљотина или ако је оловком подвучена нека реч – прање водом је забрањено! Значи, ако смо сигурни да на листу нема никакав печат нити траг графитне оловке или мастила, прање може да почне.
Рецепт је једноставан: прво се у посебне кадице сипа млака вода, а листови се поређају између две посебне мрежице. Затим се те мрежице с листовима потопе у воду где треба да одстоје петнаестак минута.
„Вода убрзо постане браонкаста и најчешће је треба променити неколико пута док књига не буде чиста”, каже Милан Милосављевић, рестауратор.

„Ако је књига много прљава, у воду се додаје средство за прање, натријум-карбонат, сапун. Листове на којима постоји печат морамо прво да заштитимо: део на коме је печат попрскамо посебним спрејом, циклододеканом, и тако га заштитимо. После тога и тај лист може у воду. Кад су опрани, што се види по бистрој води, листови се изваде из кадице с водом помоћу мрежица и остављају да се суше на ваздуху. Ако су листови толико пожутели да им је немогуће обичним прањем и чишћењем вратити првобитну белину, прибегава се бељењу. Листови се тада чисте водоник-пероксидом, али само у изузетним случајевима – кад је потребно истаћи уметничке вредности књиге или слике, зато што целулози не прија ово једињење. После свих ових поступака, књига је излечена, завршена је конзервација, и може да крене на рестаурацију, на процес захваљујући коме ће опет изгледати као кад је настала.

Стерилизација азотом

restauracija-knjiga-stare-knjige-laboratorija-4
Наша линија заштите увек почиње обавезно стерилизацијом азотом који се издувава у вакум кесе у које претходно положимо материјал који ћемо обрађивати, односно процесом дезинфекције и дезинсекције садржаја. Ми се бавимо књигама, али и другим материјалима, као што су стара документа, плакате, постери, пергаменти, фотографије, мапе и тако даље – каже Жељко Младићевић, начелник Одељења за заштиту, конзервацију и рестаурацију.

Тора (ни)је за гробље

Рестаурација се изводи ручно, помоћу јапанске хартије и прављеног скробног лепка, и машински – ламинацијом. Постоје разне врсте јапанске хартије, различитих белих нијанси и тежине. Названа је „јапанска” зато што је откривена у Јапану. Скробни лепак смеса је брашна и воде уз додатак желатина и тимола, прави се у Лабораторији. Катарина Коцић објашњава да је погоднији од синтетичког лепка зато што најмање штети хартији. Наноси се у изузетно танком слоју, зато што представља могућу храну за микроорганизме. Славица Павловић, рестауратор, показује како се то ради, на документу Скупштине Србије, на записнику са скупштине одржане у Нишу 21. јануара 1915. године.
„Ивице листова су оштећене. Прво их премажем скробним лепком, полако и пажљиво, само по површини која је оштећена. Пре тога сам одабрала јапанску хартију која бојом и дебљином највише одговара листу који рестаурирам. Затим је лепим по оштећеном делу, одсецам сувишни део хартије и – лист је спреман за пресовање. Лист се прво овлажи, стави између две мрежице и оставља 24 сата у преси.”


На крају штампане књиге изгледају као да су управо изашле из штампарије

После тога иде књиговесцу који ће спојити растављене листове, и на коричење. Звонимир Ратковић, књиговезац, може да направи чудо – повез књиге, ма колико да је уништен, претвори у уметничко дело.
„Употребљава се кожа идентична оригиналу. Металне копче које често украшавају старе црквене рукописне књиге морају да изгледају исто као и кад је књига настала”, каже. Његова посебна вештина су печати и жигови са књига и рукописа, које отискује у рестаурирани повез. На крају, свака вредна књига добије заштитну кутију и, тако спасена, враћа се власнику.
На крају, Катарина Коцић и Славица Јанаћковић нам показују процес ламинације. То је, као што је већ речено, механизована рестаурација. Употребљава се за обнављање новина и часописа, и то на овај начин: преко оштећеног новинског листа превуче се филмопласт, веома танак провидан материјал, како би оштећени папир постао чвршћи, а затим се спајају помоћу температуре и притиска ламинатора. Све ово смо сазнали “спасавајући“ насловну страну „Правде” од 2. јула 1912. године.

* * *
За крај – посластица. У новој згради Народне библиотеке Србије нашао се свитак Торе, јеврејске свете књиге, а да нико није знао откуд она ту. Катарина Коцић каже да је Тора чувана у Одељењу посебних фондова све док се није заинтересовала да истражи њено порекло и да је рестаурира. Тора је у изузетно лошем стању, исцепана и оболела. Свитак је било немогуће одмотати.

Један акварел пре (лево) и после уклањања мрља

„А онда смо је ставили у комору за влажење у којој водена пара полако смекшава свитак. Кад се тај процес заврши, кад буде свитак довољно еластичан да га одмотавањем нећемо прекинути, почећемо конзервацију Торе. Нисмо били сигурни кад је настала, па смо замолили рабина Исака Асијела за помоћ. Он је, на основу начина како је написано слово хат, проценио да је овај наш примерак Торе настао пре око 150 година. По јеврејском закону, свака Тора се, чим је мало оштећена, сахрањује у посебном гробљу. Ово је једини примерак Торе у Народној библиотеци, и ми ћемо је конзервирати и рестаурирати.   Позваћемо вас да је видите.”  Као што се види, књига је као и човек: за многе има лека.

Аутор:

Соња Ћирић

Извор:
Политикин забавник

Posted on 30. septembar 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: