​Saveti 75-godišnjeg studenta koji je za pola veka dobio 30 diploma

Majkl Nikolson je večiti student od 75 godina. Ima jednu osnovnu, dve strukovne, tri specijalističke, i 23 master diplome, kao i jedan doktorat. Školovao se neprekidno 55 godina i danas ima trideset diploma. Evo kako bi posavetovao studentsku klasu 2020.

saveti-75-godisnjeg-studenta-koji-je-za-pola-veka-zadobio-30-diploma-body-image-1474969965-size_1000

Ustajem u četiri ujutro i šetam dve milje. To ne znači da bi svako od vas trebalo da ustaje u četiri, ali znači da vam je neophodna neka vrsta rutine. Ko prespava prvo predavanje, posle mora da juri da bi nadoknadio propušteno.

Dok sam bio na teologiji, morali smo da nosimo košulje sa kravatom i odela. To više nije tako. Danas ako pogledam na šta liči amfiteatar, iskreno me je sramota. Svi su aljkavi, ne znaju kako da se obuku. Ja kad idem na predavanja, nosim pantalone kaki boje i košulje kratkih rukava. Ne nosim majice, ne nosim farmerke, ne nosim šorc, a ne nosim ni sandale kao što rade sve devojke. Pre pedeset-šezdeset godina, devojke su nosile cipele i čarape, suknje i haljine. Samo su kosu ukrašavale.

Ovim dana se često jede tokom predavanja. Ljudi ponesu užinu, flaše sa vodom, sve redom. Posluže sebi hranu ispred kompjutera. Uživaju, reklo bi se. Ja obično sedim u poslednjim redovima pa vidim šta im je na ekranu. Jasno mi je zašto je profesorima teško. Oni se trude i predaju i dele nastavni materijal, a studenti samo pilje u svoj kompjuter, gledaju neke desete stvari. U moje vreme ljudi se nisu zevzečili, a danas, kud koji.

Obrazovao sam se 55 godina za redom. Uživao sam u tome i bio sam uspešan – nije kao da ništa nisam postigao za to vreme. Navikao sam se da studiram, i hteo sam da nastavim to da guram koliko god budem mogao. Što sam više učio, to sam više želeo da naučim. Voleo bih da sam i sad na nekom kursu, da ove nedelje imam predavanje, ali pre par godina su mi zabranili. Jedan doktor mi je otvoreno rekao „Previše si star.“ Još se trudim da se to nekako prihvatim.

Kad sam upisao svoj prvi fakultet, nisam bio siguran šta sam hteo da radim u životu, ali imao sam neke opšte ideje o tome šta bi trebalo da naučim. Upisao sam teologiju u Detroitu, a tamo je svake godine dekan delio studentima poruke pod natpisom „Nemoj prerano da odustaneš“. Hteo je da svi izdržimo do diplome. To bi bila i moja poruka mladima danas: nemoj prerano da odustaješ.

Nije toliko bitno šta studiraš koliko je bitno da te baš to zanima. Ako nije tako, odustaćeš pre ili kasnije. Važno je završiti osnovni kurs. Sa diplomom možeš da biraš, da li dalje da se usavršavaš ili da počneš da radiš, makar nešto van struke. Evo moja žena: ona je završila za prosvetara i jedno vreme jeste nešto usput predavala, ali već 37 godina radi u obradi podataka.

Suprugu sam upoznao na teologiji. Posle sam otišao u Dalas na tri godine, a ona je ostala u Detroitu. Dopisivali smo se i ponekad čuli telefonom. Venčali smo se između moje treće i četvrte godine.

saveti-75-godisnjeg-studenta-koji-je-za-pola-veka-zadobio-30-diploma-body-image-1474970042-size_1000

Majkl i Šeron Nikolson

Najviše su mi prijale postdiplomske studije na teologiji, tu sam shvatio šta stvarno znači biti student. Bio sam van kuće, živeo sam, i morao sam stvarno ozbiljno da se potrudim da bih mogao jednog dana da se vratim sa nekakvim samopoštovanjem. Znači, nisam ostavljao radove za poslednji dan, radio sam ih po tri nedelje unapred. Tu sam tek postao pravi student.

Nisam se slagao sa cimerom. On je bio izražajan, emotivan tip, a ja sam uvek bio više tih. Imao je mnogo toga da kaže o raznim stvarima, ali dosta sam i od njega naučio. Bio je dve godine stariji od mene pa mi je ostavio neke knjige i neke stare seminarske radove. Ako se ne slažete sa cimerom, džabe je da se svađate. Bolje pokušajte nešto da naučite jedni od drugih.

Neverovatno je šta sve čovek može da nauči ako samo ume da ćuti. Većina ljudi bi htela da priča. Ja ih slušam, postavim poneko pitanje, ne pokušavam da uskočim i objasnim šta ja sve znam, jer verovatno da oni o nečemu znaju više od mene.

Od drugih studenata se lako uči kad ste zajedno na predavanju, možeš da čuješ kako oni gledaju na stvari, raspitaš se odakle su, kakvog su porekla, šta donose na studije sa sobom. A i predavač bi uvek mogao da ispriča nešto o svom iskustvu, umesto da nam samo šalje beleške na kompjuter.

Zato se i ide na fakultet – ne samo da bi se posle čovek zaposlio, već i da bi proširio vidike, sagledao svet iz nove perspektive, da bi čuo šta se gde dešava. Kako je svet nastao? Gde ide? Kakvi su međusobni odnosi raznih ljudi na njemu?

Treba slušati i profesore, naravno. Ne treba im se suprotstavljati dok predaju, ali ako se o nečemu baš ne slažete, treba popričati sa njima. Na primer, kad sam pisao diplomski iz krivičnog prava – moja trideseta diploma – trebalo je da bude u pitanju projekat od 75 strana ili više. Pošto sam imao religijskog iskustva, izabrao sam kao temu zatvorske ispovesti. Tokom istraživanja, naišao sam na priču o čoveku koji je u zatvoru otkrio Isusa. Ja sam ubeđen da je u pitanju čovek koji je ispalio onaj fatalni metak tokom atentata na Kenedija. Dva puta sam ga posetio u zatvoru prethodnih godina, a razmenili smo 27 pisama.

O njemu sam više puta pričao sa mentorom. Kad bismo se dotakli atentata na Kenedija, morao sam da kažem „Ja ipak mislim da se to ovako odigralo.“ Ali da sam mu rekao „Nemate vi pojma, evo šta se u stvari desilo“… bilo bi problema. Ovako, kad učtivo objasniš profesoru koji je tvoj stav i koje dokaze imaš za to – a ja sam uvek imao dokaze – možete o tome da prodiskutujete.

Prezentaciju mog stava povodim ubistva Kenedija ostavio sam za kraj rada, uz napomenu da se ubica baš u zatvoru okrenuo veri. I moj profesor ga je odobrio. Jedan je od četvorice doktora pravnih nauka koji mi se potpisao, iako se nijedan od njih nije slagao sa mojim tumačenjem samog događaja. Ali nisu mogli da ospore moje tumačenje jer sam ubedljivo predstavio argumente. Eto, tako se treba ophoditi sa katedrom.

Nisam uzimao zajam. U Detroitu sam radio kao raznosač novina od 11. godine, i tokom studija sam zadržao isti posao. Tako sam otplatio prve četiri godine studija: raznoseći novine sedam dana u nedelji. Ali naravno, u ono vreme studije nisu bile skupe kao danas. Školarina mi nikad nije bila problem. Paralelno sa studiranjem sam i predavao na razne teme, čak sam na jednom univerzitetu bio čuvar parkinga 11 godina. Sve vreme sam bio zaposlen i u isto vreme studirao.

Znam da danas prosečan diplomac ima da otplati 30,000 dolara zajma. Da li toliko vredi? Ne znam. Mene dugovanja plaše. Nikad nisam trpeo da nekom ostanem dužan. Kad duguješ nekom, on te ima u džepu. Ali ne znam šta drugo mogu mladi da rade, danas više ne mogu od posla da plaćaju studije. Ja sam na primer radio u fabrici preko leta nekoliko godina, ali danas tih poslova više nema. Šezdesetih je to bilo, u „Krajsleru“. Samo sam ušao i prijavio se. Ako bi danas neko hteo taj posao na traci, morao bi valjda da ode u Kinu ili tako negde.

Još bih ja jurio diplome da me je zdravlje poslužilo. Eto, to je moj savet: ne napuštajte školu. Držite je se što duže možete.

Izvor:

Vice.com

Posted on 29. septembar 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: