Kako je pisala kraljica Natalija Obrenović

Knjiga „Ruža i trnje“, kraljice  Natalije Obrenović, u izdanju Lagune, deo je nove edicije „Savremenice“ koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja XIX veka. Ovaj značajan dokument obuhvata uspomene kraljice Natalije Obrenović, njene priče, aforizme i pisma u periodu od 1883. do 1938. godine.

ruza_i_trnje-kraljica_natalija_obrenovic_v

Slika srpske književnosti druge polovine XIX veka, tako, postaće raznovrsnija što se tiče autorstva, sadržaja, žanrova, a dug je svakog naroda prema svom kulturnom nasleđu da neprekidno preocenjuje i vrednuje pojedina nezasluženo zaboravljena dela.

Poštovana i voljena u Srbiji od samog dolaska u zemlju posle venčanja sa knezom Milanom Obrenovićem, nesebična dobrotvorka, kulturna poslenica koja je podržavala ženske škole i podsticala emancipaciju žena, požrtvovana vladarka koja nije štedela ni snagu ni novac da pomogne srpskim ranjenicima u ratovima tokom tri decenije srpske državnosti – kraljica Natalija doživela je tešku i tragičnu sudbinu i kao kraljica, i kao majka, i kao filantrop čije delo narod nije umeo da ceni iako mu je posvetila svoje najbolje godine i ostavila u nasleđe veliko bogatstvo.

Kraljica Natalija organizovala je brojne zabave na dvoru. Radila je na emancipaciji žena u Srbiji. Učestvovala je u stvaranju lista „Domaćica“ 1879. godine. Osnivačica je Ženskog udruženja za nacionalnu domaću radinost, a bila je i pokroviteljka Više ženske škole. Aforizmima je ušla u istoriju srpske književnosti kao prva spisateljica koja se oprobala u ovom žanru u vidu knjige.

Sa prednostima i blagodetima njenog kraljevskog dostojanstva naporedo su je pratili stradanje i zla sudbina.

Vojska se dobro borila, loše predvođena i žrtvovana od Generalštaba koji u nju nije imao poverenja. Žao mi je što više nemaš iluzija, bez njih je teže. Uzmi malo mojih i veruj da budućnost pripada Saši i nama. Bićemo nagrađeni jednog dana.

Kraljica Natalija u pismu kralju Milanu Obrenoviću, 7. decembar 1885.

 

Kao vladarka, Kraljica Natalija aktivno je učestvovala u vlasti neretko suprostavljajući se svome suprugu i njegovim idejama, pre svega njegovoj naklonosti ka Austriji. Razvod kralja i kraljice i te kako je imao uticaja na političku scenu Srbije. Političari koji su podržavali kraljicu Nataliju i koji su bili njeni prijatelji, bili su neprijatelji kralja, i obrnuto. Tokom Prvog svetskog rata kraljica Natalija pomagala je srpskom narodu.

U jednom od sačuvanih pisama, upućenom kralju Milanu Obrenoviću i datiranom na 7. decembar 1885. kraljica Natalija piše:

Sa sinom Aleksandrom

Sa sinom Aleksandrom

„Dragi moj Milane, Pošto sam se tri nedelje previše moralno i fizički iscrpljivala, četvrte sam doživela dve vrlo jake nervne krize koje su me slomile i od kojih sam se jedva povratila. Još uvek osećam slabost, ali sam se već tri puta prošetala saonicama po vazduhu koji osvežava. Hoću da ti kažem da sam na dobrom putu da ozdravim i da sam u stanju da sutra, u nedelju, primam posete.

Pišeš da budem određenija. Iako sam se nadala da ćeš me od prve razumeti, činim to sa zadovoljstvom. Treba da se pomiriš s ulogom reformatora zemlje, zbog čega moraš da budeš čvrst i ne dozvoliš da te bilo šta omete. Moraš da koristiš sve one koji ti mogu biti od koristi, ne ulazeći u to da li su prijatni ili ne, dragi ili odvratni. Moraš da ispraviš učinjeno zlo, čiji tvorac nisi samo ti ali čiji veliki deo na tebe pada. Dužan si prema zemlji, prema Saši i prema svom imenu. 

Vojska se dobro borila, loše predvođena i žrtvovana od Generalštaba koji u nju nije imao poverenja. Žao mi je što više nemaš iluzija, bez njih je teže. Uzmi malo mojih i veruj da budućnost pripada Saši i nama. Bićemo nagrađeni jednog dana. Poveruj mi jednom u životu i reci sebi: ‘Svet nije baš toliko ružan koliko izgleda’, i uvidećeš da pored zla postoji i dobro. Imaj poverenja, veruj mi, osećam da sam u pravu. Kada dođe do primirja, idi da posetiš trupe. Onda možeš da se ovamo vratiš na tri-četiri dana.

Stalo mi je i želim da te vidim.

Stalno mislim na tebe. 

Natalija“


Natalija Petrovna Keško rođena je 1859. godine u Firenci. Bila je rusko-moldavkog porekla. Živela je u Rusiji do svoje sedamnaeste godine kada se verila sa knezom Milanom Obrenovićem. Iste godine, dakle 1875, venčali su se u Beogradu. Naredne godine rođen je prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. Drugi sin Milana i Natalije, Sergije, umro je ubrzo posle rođenja.

Godine 1882. Srbija je postala kraljevina, te je kneginja Natalija postala kraljica.

Zbog Milanovog lagodnog života, odavanju kocki i brojnim neverstvima kralj i kraljica počeli su se udaljavati jedno od drugog. Njihovi karakteri bili su različiti, kao i odnos prema vladarskim obavezama. Naime, dok je kraljica bila odgovornija i čvršća, kralj je neretko pokazivao neodgovornost i opušteniji odnos prema vlasti. Takođe, kraljica Natalija bila je naklonjena Rusiji, a kralj Milan oslonac je tražio na strani Austrije. Brojne razmirice dovele su do toga da je 1887. godine kralj želeo da kraljica napusti Srbiju uvidevši da mu ona može ugroziti položaj i politički uticaj.

Dogovor je bio da kraljica ima pravo da leto provede u Srbiji, ali je potom morala da napusti zemlju na godinu dana. Godine 1888, po Natalijinom povratku u Srbiju, kraljica Natalija i kralj Milan zvanično su se razveli. Kraljica se posle konačnog razlaza sa kraljem preselila u Bijaric u vilu „Sašino“. Tokom izgnanstva samo je povremeno viđala sina Aleksandra. Pošto je kralj Milan abdicirao 1889. godine i napustio Srbiju, vratila se u zemlju.

U maju 1891. godine kraljica Natalija biva proterana iz Srbije. Kada je na vlast stupio kralj Aleksandar 1893. godine, odbila je da se vrati u Beograd. Ona se tek dve godine kasnije, tj. 1895. godine, vratila u Srbiju. U zemlji je boravila samo kada u njoj nije bio kralj Milan.

Sa braćom i sestrama

Sa braćom i sestrama

Povremeno se vraćala u Srbiju kako bi se viđala sa sinom. Međutim, uvidevši da se kralj Aleksandar zaljubio u njenu dvorsku damu Dragu Mašin, zaoštrila je odnose i sa sinom. Kraljica Natalija oštro se protivila sinovljevoj ženidbi sa Dragom Mašin. No, uprkos protivljenju majke, mnogobrojnih prijatelja i političara, 1900. godine kralj Aleksandar sklopio je brak sa Dragom Mašin.

Kraljica Natalija prešla je u katoličanstvo 1902. godine i nije se više vraćala u Srbiju. Godine 1903. ubijen je njen sin kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin, a na čelo Srbije stupila je dinastija Karađorđević.

Tokom Prvog svetskog rata kraljica Natalija pomagala je srpskom narodu.

Po završetku rata živela je u Parizu u jednom ženskom manastiru. Nekadašnja srpska kraljica u Parizu živela je povučeno i u oskudici, o čemu je pisala svetska štampa. Umrla je 1941. godine u Parizu u velikom siromaštvu.

Knjiga „Ruža i trnje“ čiji je autor kraljica Natalija, pokušaj je da se obuhvate najznačajniji pisani tragovi koji su ostali posle ove najomiljenije srpske kraljice, kao značajna i često dramatična svedočanstva o jednoj slavnoj epohi stvaranja moderne srpske države.


Izvor:

Nedeljnik.rs

Posted on 24. septembar 2016., in Iz istorije, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: