U pitanju je treći od planiranih pet okruglih stolova, a pretprošle i prošle godine teme su bile srpska savremena poezija odnosno proza, dok će sledeće godine u fokusu biti dramska, a 2018. – književnost za decu.

U trećoj deonici ovog projekta učestvovali su profesori Milan Radulović i Saša Radojčić, Sonja Veselinović, Marko Paovica i Igor Perišić, a pozdravnu reč uputio je akademik Stevan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu.

– Prvi, najuočljiviji paradoks srpske književne kritike danas ogleda se u ovome: nikad u srpskoj kulturi nije bilo toliko ljudi kao danas koji se samoidentifikuju, tj. kazuju se kao književni kritičari i esejisti, po zanimanju, zvanju, pozvanju ili po hobiju, a opet, književna kritika ni u jednoj ranijoj kulturnoj eposi nije imala tako skroman, gotovo nikakav uticaj u kulturi kakav ima danas – rekao je Milan Radulović, koji je predstavio rad pod imenom „Književna kritika i srpska kulturna ideologija danas“.

Da bi se osvetlila vrednost bilo koje kritičke misli, kao i vrednost i smisao svakog individualnog stvaralačkog napora, dodao je Radulović, u društvu mora da vlada trezven, životan, pouzdan i stabilan sistem vrednosti:

– A ne hirovit, surovo pragmatičan i izveštačen, proizvoljan i krajnje relativan poredak – kakav je ovaj.

IZDAVAČKI KOŠMAR

– Slobodno objavljivanje knjiga je stvorilo košmar. Nikad nije objavljivano toliko knjiga u godini i nikad toliko knjiga nije bilo mimo standarda, a to znači bez uredničkih, lektorskih, korektorskih, likovnih, tehničko-dizajnerskih i ostalih poslova koji su redovni deo svake kulture koja drži do sebe. I, naravno, nikad nismo imali toliko nepotrebnih knjiga, jer su ponavljačke i ubedljive jedino u dokazivanju da su im autori silom daroviti, neradni i skloni preuzimanjima – rekao je Vuksanović.