Knjižara

Taj čovek je filmski ostario. Isti lik, isto držanje, visok, još uvek nepoguren. Miran. Kao i pre petnaest godina, i više od petnaest, ali ne računa mi se… Ni njemu se više ne računa.

            „To Vam jeee… sto trideset iiiiii nešto dinara, za Vas da zaokružimo na sto.“

Potpuno bele kose, svega malo duže nego nekad. Uredno obrijan. Iza levog uha virio je slušni aparat. S leve strane bila su i vrata.

363695635_5621ff0da4_z

Nekad se zvonilo na ulazu, jer knjižara je bila u sklopu kuće. Tada bi užurbano dolazio da otvori vrata, uvek nakon par minuta čekanja, izvinjavajući se krišom kroz zalogaje doručka. Uglavnom, iz kuće, kroz odškrinuta vrata, dopirali su mirisi nekog kuvanog jela i zvuci uključenog televizora. I uvek me je zanimalo kako je tamo, sa druge strane vrata. Da li ima tapete, ženu ili nekog kućnog ljubimca? Koje boje su tapete?

Danas nije bilo potrebe da zvonim, već je bio u knjižari, a vrata iza njega, koja su dalje vodila u kuću, bila su zatvorena.

            „Sutra zatvaramo.“

Smireno i frekvencijom neverovatno optimalnom za nekoga ko je gluv, izgovorio je…

            „Zato je ovako. Nema ničeg.“

Čula sam te reči iza sebe, jer sam nastavila da razgledam poluprazne police. Kod kase sam već ostavila svesku i olovku koje je trebalo samo da platim i odem i jeza u kostima bi nestala na hladnom januarskom vazduhu, i taj neprijatan osećaj po koži glave i slika njegovog lica bi iščezli…  Ali, nekako, kao u pokvarenom liftu vremeplova zaglavih sa njim i sobom u toj prostoriji ’90 i neke. U dnu radnje primetih da je knjižara postala i prodavnica mešovite robe. Paste za zube, deterdženti za sudove, žice… kojima bi bilo nemoguće ostrugati taj zakoreli sloj prošlosti na kojem smo on i ja stajali.

Zadržala sam se još malo kod police sa sveskama. Nove su, a nisu mirisale. Možda, jer ih nije bilo mnogo, možda… Dadoh mu dvesta dinara, vratio mi je sto. Ostali smo dužni jedno drugom… i životu koji je neprestano otkucavao fiskalni račun.

Priču napisala:

Milica Ristović

14360413_10210319377598331_226428133_o

Objavljeno po preporuci Ane Gord koja vodi blog Act Nocturnal.

 

Posted on 14. septembar 2016., in Preporuka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: