Na današnji dan…

Na današnji dan, 1973. godine, preminuo je Dž. R. R. Tolkin, pisac i autor Gospodara prstenovaVeliku priču o Hobitu počeo je da priča još svojoj deci. Kako se priča dopala mladim ukućanima, Tolkin je počeo da je zapisuje, negde oko 1930. godine.

220px-tolkien_1916

Džon Ronald Rejel Tolkin rođen je 3. januara 1892. u Blomfontanu, u Južnoj Africi. Bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu, kao i profesor engleskog jezika i književnosti.

Veliku priču o Hobitu počeo je da priča još svojoj deci. Kako se priča dopala mladim ukućanima, Tolkin je počeo da je zapisuje oko 1930. godine. Knjiga je objavljena 1937. godine. Bila je veoma uspešna, i izdavačka kuća „Džordž Ejlien i Unvin“ je tražila nastavak.

Tolkin im je ponudio nezavršenog „Silmariliona“, ali oni su želeli nastavak priče o Hobitima. Tako je Tolkin počeo da piše „Gospodara prstenova“. Rad na knjizi trajao je dvadeset godina, i njiga je završena 1949. godine. Objavljena je tek pet godina kasnije.

Džon Ronald Rejel Tolkin preminuo je u 81. godini života, godinu dana nakon što je dobio orden od engleske kraljice i postao počesni doktor univerziteta u Oksfordu.

Ostali događaji na današnji dan:
31. p.n.e. U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
1666. Požaru koji je četiri dana harao Londonom skoro uništio grad. Stradale mnoge građevine, među njima katedrala Svetog Pavla.
1752. Na osnovu odluke parlamenta Velike Britanije, u toj zemlji i u njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
1807. Britanska mornarica bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1829. Sklopljen mir Rusije i Otomanskog carstva, Jedrenski mir, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u I srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
1838. Rođena havajska kraljica Liliuokalani, poslednja suverenka Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.
1866. Na Kritu izbila pobuna protiv Turaka. Proglašeni ukidanje turske vlasti i ujedinjenje s Grčkom, ali autonomija uspostavljena tek 1897, uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit postao deo Grčke.
1872. U Hagu počeo V kongres I internacionale. Odlučeno da sedište Internacionale bude premešteno u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. doneta odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.
1898. U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile vojsku mahdista. Britanci potom zauzeli sve ključne strateške položaje u Sudanu.
1910. Umro francuski slikar Anri Ruso Carinik, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo cenjeno tek posle njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.
1930. Avionom „Znak pitanja“, francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili prvi neprekidan let između Evrope i SAD.
1937. Umro francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih olimpijskih igara, koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i institut u Lozani.
1945. Proglašena Demokratska Republika Vijetnam, s predsednikom Ho Ši Minom.
1945. Na palubi američkog ratnog broda „Misuri“ u Tokijskom zalivu Japanci potpisali bezuslovnu kapitulaciju u II svetskom ratu.
1989. Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija uhapsila više od 400 demonstranata.
1996. Vlada Filipina potpisala mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24 godine dugog građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, a tokom kog je poginulo 125.000 ljudi.
1996. Lideri Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, opozicionih stranaka, u Beogradu potpisali sporazum o formiranju koalicije Zajedno, koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotad neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
2001. Na Kipru umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar. 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.

Izvor:

Dnevno.rs

 

Posted on 2. septembar 2016., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: