Манге освајају Србију

Наш регион полако постаје дом врло успешним уметницима налазећи посао као илустратори преко сајта deviantart.com, који их повезује са страним послодавцима

Манге, јапански стрипови, после освајања највећих светских стрип-тржишта најзад су се трајно запатиле и у Србији. Овдашњи љубитељи јапанске културе, организовани у удружење за промоцију јапанске поп-културе Сакурабана, већ дуго прате издања ових необичних стрипова који се читају наопако – здесна налево. Иако корене вуку из традиционалне илустрације, још од средњег века, на модерне јапанске стрипове су највише утицали амерички стрипови и цртаћи после Другог светског рата, нарочито Дизнијеви. Кренуло је од „оца” манги Осамуа Тезукеа (1928–1989), чији је „Моћни атом” (познатији као Астро бој, 1952–1968) дефинисао карактеристичну стилизацију овог стрипа, укључујући велике очи ликова, филмску динамику и комбинацију фантастике и озбиљних, мрачних тонова, обезбедивши пробој на светској сцени. То је подстакло развој анимираних филмова и серија, анима. Овај вид јапанске поп-културе је у константном успону до те мере да је постао основа културне дипломатије Јапана и индустрија вредна милијарде долара.

После ретких појединачних излета, као што је Маркетпринтов „Акира” (објављиван од 2002. до 2005), тек су с озбиљном продукцијом београдске издавачке куће „Дарквуд” последњих година и код нас покренути неки од најпознатијих манга серијала као што су „Наруто” Масашија Хишимотоа, „One Piece” Еичира Одеа и „Напад титана” Хаџиме Исајаме, чиме је и широј публици омогућено да их упознају на српском језику.

Слике клинаца који се отимају за прву епизоду „Бележнице смрти”, на недавно одржаном фестивалу Јапанизам, сведоче да манге освајају млађу публику. Још већи успех постижу домаћи аутори, захваљујући радионицама Мине Петровић Mistiqarts, манга уметнице и предавача, чија је књига „Манга – брзи курс” (MANGA – crash course), са великим успехом објављена у свету, а тек потом у Србији.

Шта вас је привукло јапанској култури и мангама?

Још као дете привукле су ме анимиране адаптације манги. Ове телевизијске серије су имале далеко зрелије теме за мој узраст и не увек срећан крај, што ме је у почетку шокирало, али и помогло да проширим видике и схватим да у животу није све црно-бело. Манга је, поред свог визуелног стила, заправо данас више симбол баш оваквих непредвидивих прича и богатог сценарија.

Ко су манга аутори који су вас инспирисали и како сте изградили свој стил?

То су Јошитака Амано, Јана Тобосо и Јуки Каори. Њихови стилови имају естетику порцеланских лутки, издужене фигуре, као са модних скица, и доста детаља посвећених одећи, што ми одговара пошто сам по струци модни дизајнер.

Како сте замислили курсеве манги?

Сваких шест месеци је уписни рок, на који се пријави око педесет нових ученика. У протеклих седам година, колико постоји, кроз њу је прошло више од хиљаду ученика. Ту добијају знање и алате које има и сваки студент цртежа и анимације у Јапану. Поред манга радионице, више хиљада људи посећује конвенције нашег удружења Сакурабана Београд и присуствује мноштву сродних предавања и радионица, као што су оне за јапански језик и косплеј. У сарадњи са Филолошким факултетом у Београду илустровала сам серијал уџбеника јапанског језика који могу да користе и сви ученици основних и средњих школа.

У међувремену су стасали домаћи уметници који праве каријере у свету манги и илустрација у том стилу…

Наш регион полако постаје дом врло успешним уметницима налазећи посао као илустратори преко сајта deviantart.com, који их повезује са страним послодавцима. Није лако, али је изводљиво за оне који су упорни. Сваки млади уметник може да почне од социјалних мрежа и дође до већих клијената.

Како сте дошли до књиге о стварању манги?

Пре неколико година је стање стрипа у Србији било веома лоше. Знала сам да морам да се окренем другим, профитабилнијим тржиштима и испробам нове медије. Зато сам се усмерила на Јутјуб платформу, показујући свету лекције које иначе држим у својој радионици. Пошто је канал стекао више десетина хиљада пратилаца, са мном је ступила у везу америчка издавачка кућа Импакт. Уџбеник се бави личним темама које сам налазила код својих ученика. Упркос конкуренцији истакао се код публике у Америци, а онда је издавач добио понуде да књигу објави и на француском, а од септембра ове године и кинеском језику. Књига је тренутно међу првих 20 наслова манга категорије на сајту аmazon.com. Наши дугогодишњи сарадници у издавачкој кући Дарквуд објавили су је на српском, што је обрадовало младе из Србије и региона који су већ годину дана тражили да се оваква књига објави и код нас.

Извор:

Политика

Љубитељи фантастике

Posted on 1. septembar 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: