Ladislav Babić: Vilinska kraljica

Prva vila koja me opsela ne beše ni nalik onima iz bajki, a još manje iz priče o zidanju Skadra na Bojani. Nije bila nadnaravna – mada joj moći behu upravo takve – i više je lelujala u hodu negoli bi se moglo reći da je letela.

– Ti si moja vila – rekoh joj, čim su nam se pogledi ukrstili – samo ti fali čarobni štapić da mi ispuniš sve želje.

– Ne brini – odvratila je, vrckavo me skenirajući od glave prema tlu – vi muški nosite naše čarobne štapiće sa sobom, džentlmenski nam olakšavajući krstarenje svetom. Nama preostaje tek da ih poput teleskopskih antena izvučemo i njima ispunimo, na obostrano zadovoljstvo, sve vaše snove.

Tako je započelo moje prvo upoznavanje sa vilama, može se reći prilično iskusnima, s obzirom da im poslanje zahteva usrećiti mnoge čeznutljivce moje vrste. Uostalom, „one žele isto što i mi“, shvatio sam podrobno upoznavajući magični svet i običaje čarobnica, dobrih ali i zlih, što je teško od prve prosuditi. Spoznavajući njihove osobine u bliskim susretima vilinsko-satirske vrste, shvatio sam da ipak nešto fali u tim razuzdanim igrama zadovoljavanja, što bi me zaista učinilo kompatibilnim sa ma kojom od mojih usrećiteljica. Sve dok ne naleteh na Nju, sudbinsku vilu snova i života, koja je ponajbolje izrazila obostrane osećaje:

– Nikoga još nisam srela, mada je moje poslanje usrećivati druge, da me poput tebe ushitio svojim osobinama svih vrsta. Zato pristajem da od sada pa nadalje (tek mnogo kasnije shvatih tu suptilnu zamenu reči zauvek) budem tvoja, i samo tvoja vila.

Naša deca, noseći u genima kombinaciju vilinsko-satriskog sveta, već su odrasla i traže – a moguće su i našla – svoje prve prolazne ili „trajne“ osobne vile. Višegodišnji zajednički život ukazao je na odveć ljudskih karakteristika ovih prozračnih usrećiteljica, i verojatno sad već biva vila nekog drugog nadajućeg se, ili već razočaranog tražitelja sreće. Svet je prepun tih stvarnih, nežnih i nimalo metafizičkih đavolica, samo ih nazivamo drugim opštim imenom, svako svojoj nadevajući neko osobno. Kao i sve vile, lete od osobe do osobe u potrazi za čarobnim štapićima koji – poput mog – očekuju da ih upotrebe u svrhe zbog kojih postoje. Nije to ništa sablasno i dvosmisleno, sem možda najzabitijim proizvodima njihove magije. Da nije nje, kao što mudri kažu, ne bi ni sveta bilo. Vrvi od vila sve uokolo nas. Ipak, u trajnom sećanju – i kad nas zauvek napusti, preselivši se u vilinsko kraljevstvo nedostupno ljudima – ostaje tek jedna, kraljica svih vila. Ona, koja je čarobnim štapićem usrećivši našeg oca, prenela i na nas deo magije svog svijeta. Naša, vaša, moja – majka.

Izvor:

Ljubitelji fantastike

Afirmator.org

Posted on 20. avgust 2016., in Preporuka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: