Da li je moguće (za)Raditi kao Pesnik?! (ili 5 zabluda i 6 istina o zaradi i savremenom pesništvu)

Pare i poezija. Razumem. Na prvi pogled, nema veze s vezom. Nema para u poeziji. Ali, (pazite sad!) nema ni poezije u novcu. Jako je prosto. A ukoliko se među vama nalazi neka jadna neshvaćena pesnička duša – ovo je tekst za vas. I za sve one koji ne mogu da vas skapiraju.

shocked_will5

 

Dakle dragi pesnici, potpuno saosećam sa vama. Citiraću: Uspešan pisac može, uz malo truda, zaraditi dobre pare a trećerazredni slikar može sasvim dobro da prođe ako se nekom hotelskom lancu ili banci dopadnu njegovi pejzaži ili suncokreti, ali malo je koji pesnik ikada uspeo da živi od poezije. Čak je i Robert Frost, izuzetno popularan i čitan u svoje vreme, morao da se zaposli kao nastavnik da bi zaradio za život. Neću ni da spominjem domaće pesnike, ali sve do Vitmana i Emili Dikinson, kad bismo imali podatke o njihovom zbirnom prihodu od poezije, bili bi verovatno poražavajući. Ranijih vekova ako ništa, pesnici su mogli su da se nadaju meceni ili pozivu na večeru u dvorac nekog plemića, da zabavljaju njegove pijane goste, a možda čak i da će dobiti malo zemlje od kralja, ako su napisali neki stih u slavu njegovih pohoda i pokolja.

U prilog standardnom nerazumevanju zašto bi iko zarađivao od pesništva, ide i činjenica da su pesme najčešće kratke i napisane za jako kratko vreme. Kako neko može ceniti tvoj rad kad je on završen u roku od 15 minuta uvrh glave?! Za pisanje romana potrebne su vam godine i trud i naravno, takav rad mora biti adekvatno nagrađen. A svako ko je ikada napisao pesmu zna da nema mnogo menjanja (za razliku od romana). Pesnik stane kraj prozora i gleda kako pada kiša, ili gleda uvojak kose svoje dragane, nažvrlja nešto na papiru i završio je posao za taj dan. Nije ni čudo što pisci i intelektualci uglavnom preziru poeziju. I što većina ljudi smatra da pesnici treba da rade za džabe.

Ukoliko se ipak pronađe neko ko razume svu snagu poezije, često se pesništvo promoviše na potpuno pogrešan način. Organizuju se skupovi poezije gde mladi (ili stariji sa propalom jetrom) pokušavaju da svojim pesmama probude svoje drugare a da za to nisu plaćeni. Ili još luđe, neki siroti pesnik izda knjigu u 3 primerka i organizuje književno veče na kome (opet neplaćeni) književni kritičar izgovori par najdosadnijih reči na planeti i onda autor ili drugar mu pročita njegovo delo novinarima koji su došli da se najedu. Morate priznati da je ovo, osim što je jeziv prizor, i pomalo zastareo pristup.

A i iskreno, sa pesmama nikad nismo sigurni da znamo o čemu se zapravo radi. Možemo ih gledati i pogađati njihov smisao do prekosutra, pa opet nećemo dokučiti šta je pesnik želeo da kaže. Ali u tome je (valjda) i njihova lepota – em te lako pogode, em se rimuju, em su tajanstvene. Pored značenja koje dodaju i čitaoci, nikada brže ne upadamo u određeno raspoloženje nego čitajući (ili slušajući) upravo neku pesmu; pa svaka pesma koju čujete na radiu je neka vrsta poezije (diskutabilno, u redu).

Koga zanima, grčka reč poema označava napravljenu stvar – spoj tehnika i šablona. Laički rečeno, osećanja se pretvaraju u reči koja se određenim šablonom uokvire u celinu. I ma koliko ljudima petominutni zanos izgledao prosto, biti pesnik nije nimalo lak zadatak. Stavljaš svoje najintimnije misli na papir da bi ih drugi ispitivali, secirali, analizirali i kritikovali. Zato i većina ljudi nikada ne prizna da uopšte piše pesme. Pritom, nikada (ali nikada) ne možeš da prestaneš. Pesme često umeju da te progone i ne smire se dok ih ne izbaciš na papir i ispuniš neku neobjašnjivu iskonsku potrebu. I onda na kraju ispadne da to niko zapravo ne ceni. Upravo zato, danas sam odlučila da se pozabavim sa najčešćim zabludama u vezi sa pesništvom a zatim ponudim (sasvim solidna) rešenja kako bi se od poezije moglo zaraditi.

5 zabluda o pesništvu + 3 načina kako se NE zarađuje od pisanja poezije:

  1. U današnje vreme nema više velike poezije. Oh bože! Svaki put kada neko krene da pripoveda kako je ranije bilo izvanredno a sada ništa ne valja i sve je ništavilo, uvek predložim da izmisle vremeplov (i ne vraćaju se više). Na glavu mi se popela rečenica da je poezija mrtva – iznova i iznova samo žal za mladost i ubeđivanja kako nema više kulture, kako je sve  propalo, i sva velika književnost je uništena… Dakle, najbolje da niko više ne stvara ništa jer šanse nema da će postati „veliki pesnik“. Samo čekajte – koje je tačno to naučno istraživanje dokazalo? Gde je ta statistika? Mislite da je bilo koji pesnik iste sekunde proglašen za legendu, podignut mu je spomenik i stavljen u čitanku za treći razred?! Da bi neka pesma postala vrhunska, potrebno je vreme, promocija i kvalitet. Tek za par godina (ili vekova!) shvatamo punu snagu neke pesme (ili osobe); slično kao i sa filmovima, slikama, knjigama…
  2. Za propast pesništva krivi su: mediji, tržište, kriza, politika, školstvo… (dopuni niz željenim pojmovima). I ponovo – oh bože! Pa zahvaljujući internetu danas poezija brže nego ikad dolazi do čitalaca. Nikada nije bilo lakše dopreti do nekoga. Pre samo deceniju ljudi su pisali razglednice koje su stizale tek nakon nekoliko nedelja. I iako se vremenski rok pristizanja razglednica nije popravio, danas možete postaviti vašu pesmu na društvenu mrežu (čak vam nije potrebno ni da imate sopstveni sajt!) i vrlo je verovatno da će je videti par stotina ljudi iz celog sveta za samo nekoliko minuta!
  3. Niko ne čita poeziju. Nemojmo generalizovati. Sve zavisi od čoveka. Šta mislite otkud hiljade i hiljade strana poezije na internetu? Ko je sve to prepisao i napisao? Mnogo ljudi širom sveta voli i čita poeziju a ukoliko ne poznajemo takve osobe u našoj sredini, ne znači da oni ne postoje. Lako je nalaziti izgovore, i sve svaliti na neprilike u zemlji, katastrofalni obrazovni sastav ili idiotizam novije generacije ali ništa ne može sprečiti kvalitet da dopre do šire publike. Komunikacija je danas i više nego otvorena i poezija ima razne kanale. Čak i da je istina da rijaliti šouuovi otežavaju recepciju poezije i da je zaista na rubu egzistencije: kojem je to remek-delu u bilo kojoj književnosti u posljednjih par decenija sprečeno da se pročuje i bude pročitano?!
  4. Ljudi olako pomisle da su pesnici: postave na svoj profil neke stihove i umisle da je to poezija. Pa šta?! Pa jbn šta?! Neka misle! Neka pišu! Bolje nego da se puše drogu i sede na ladan beton! Ima toliko gorih stvari koje bi ljudi mogli da rade. Pustite ih da kače na Fejzbuk svoje (pseudo) pesme. I samo ukoliko se pojavi neka naznaka izopačenosti koja bi se trebala prijaviti vlastima, počnite da brinete. Dotle anfalovujte te profile i čitajte Crnjanskog. Rakića. Šekspira. Jakšića. Blejka. Katula. Puškina. (o da, da, mogu da nižem imena do prekosutra)
  5. Izdavački sektor je u krizi. Da li je ili nije je relativna stvar, ali moramo shvatiti da su izdavačke kuće danas komercijalane i  okrenute tiražima, što je i prirodno; sličan princip vlada u svim industrijama – od muzičke do filmske. I ako se pitate da li kvalitetna poezija treba sama da pronađe svoju publiku, moj odgovor je: a kako bi bilo da se poezija sama potrudi da dopre do svoje publike?! Pesnici treba da razvijaju svoj preduzetnički um i sami moraju naučiti kako da prodaju svoju poeziju.
  6. Ukoliko pišete pesme, lako možete zaraditi na pesničkim takmičenjima. Ne. Ne! U Srbiji (ali i bilo gde drugde) – ne. Iz više razloga. Kao prvo, 99% pesničkih takmičenja kod nas ne isplaćuju nikakvu nadoknadu ukoliko pobedite na takmičenju. Apsolutno nikakvu. Zero, nada, nul (i ne dajte se zavarati zbornicima pesama koje niko nikada neće kupiti i koje ćete vi finansirati). Kada na takmičenjima i daju novac, nagrada je mizerija (ko ne veruje, neka proveri ovde). A čak i da nagrada jeste teoretski pozamašna, treba pobediti. Ok je ići zbog druženja i upoznavanja sa ostalim pesnicima, ali šta ako žiri ne shvata vašu vrstu estetike? Znam da je važno učestvovati, ali nije loše ni zaraditi.
  7. Možete objaviti vašu knjigu pesama. Već sam pisala o ovome, ali  hajde da ponovimo gradivo. Ukoliko neka izdavačka kuća bude dovoljno nenormalna da pristane da objavi vašu knjigu poezije (koja se ne prodaje jer je prosto – poezija), zarada od vaše knjige iznosiće maksimalnih 9%. Da, devet (a vrlo moguće i manje). Mnogo je bolje izdati e-knjigu gde vaša zarada iznosi čak 70%.
  8. Poezija se čita na venčanjima i sahranama. U redu, ali mislim da od toga teško može da se napravi zarada. Ili se varam? Ko želi, neka slobodno ukrade sledeću (ne tako sjajnu) preduzetničku ideju: http://www.poezijazasve(ne)prilike.com

6 rešenja za pesnike – ili kako ZAISTA zaraditi od poezije:

  1. Napravite čestitke sa vašim stihovima. Ne znam da li ste nekada obratili pažnju na čestitke, ali one su sve manje-više iste (i ne previše maštovite). Ukoliko želite da napravite sopstveni brend, ne treba vam previše ulaganja kako bi napravili biznis sa čestitkama (ukoliko imate smisla biće vam dovoljan karton, lep rukopis i jedna Fb strana). Osim kao samostalni umetnik, čestitke možete prodavati i preko sajtova kao što je npr. Etsy (s tim što bi čestitke na engleskom jeziku bolje prolazile verovatno). Ukoliko vas zanima pisanje na engleskom, kompanije kao što su HallmarkBlue Mountain, Designer Greetings, Amber Lotus Publishing i sl. često otkupljuju tuđe stihove za svoje čestitke.
  2. Štampajte vaše stihove na majice, šolje itd. Osim na čestitkama, vaše pesme možete štampati i na majicama, šoljama ali i pozivnicama za venčanje, platnenim torbama ili odeći za decu. Ovakve proizvode takođe možete prodavati na sajtovima kao što su AmazonEtsy ali i domaćim sajtovima kao što su npr. Kupujem Prodajem ili Limundo. Štampanje po majicama nije loša taktika i ukoliko stihove želite da ponudite nekom bendu ili muzičaru, a zatim dalje prodajete reklamni materijal.
  3. Postavite svoju pesmu onlajn i budite plaćeni od reklama. Postoji mnogo popularnih „pay-per-view“ (plaćanje po pregledu) i „ad-sharing“ sajtova kao što je npr. Hubpages koji vam plaćaju po pregledu vaše pesme. Opet sve naravno bolje funkcioniše ukoliko pišete na engleskom, ali vam niko ne brani da postavite pesme i na vašem maternjem jeziku. Sve što je potrebno je da postavite svoje pesme isključivo na njihovom sajtu i uključite se u tzv. „Ad Program“ a zatim zarađujete kada neko prilikom pregleda pesme klikne na reklame (slično kao zarada putem YouTube-a).
  4. Objavite elektronsku knjigu vaše poezije. U današnje vreme možete objaviti knjigu bez ičije pomoći i zarađivati čak 70% od jednog primerka (za razliku od štampanog izdanja). Ovo se zove samo-objavljivanje (self-publishing): vi određujete cenu i vi kontrolišete ceo postupak a možete čak i objaviti i papirno izdanje (tzv. „print on demand“). Pritom, ceo postupak traje oko 5 minuta, ne treba vam izdavačka kuća i svoju knjigu možete prezentovati čitavom svetu. Ukoliko vas zanima više, pogledajte moj tekst o tome kako objaviti e-knjigu na srpskom ili drugi koji govori o tome kako objaviti e-knjigu na Amazonu.
  5. Napravite blog ili vebsajt. Ukoliko želite da se ozbiljno bavite pisanjem (ili bilo kojim drugim poslom), ne bi bilo loše da imate vebsajt na kome bi mogli da se predstavite. Pored toga što će to biti odličan način da pokažete vašu kreativnost i objavljujete pesme do mile volje, na vašem sajtu ili blogu možete zarađivati novac tako što ćete postati „affiliate partner“ i prikazivati reklame sa sajova kao što su Nuffnang, Amazon, eBay, Adsense, Infolinks itd. ali i domaćih sajtova kao što je npr. Limundo. Više o afiliejt marketingu možete pronaći ovde na engleskom jeziku ili kod Dragana Varagića na blogu.
  6. Pišite pesme po žurkama! U svetskim metropoloama, na ulicama pored pantomimičara, pevača i ukočenih ljudi koji se poklone kada im ubacite neki cent, možete takođe pronaći ljude koji napišu pesmu (npr. o vama) po porudžbini. Ne znam koliko bi ovo prošlo u Knez Mihajlovoj, ali pisanje pesama po žurkama zvuči kao bolja opcija (pogotovo recimo u Savamaloj); ovo je prilično nekonvencionalna ideja koju sam pronašla ovde. Poenta je da se sa organizatorima žurke dogovorite da prisustvujete nekom iventu, a zatim ponesete kucaću mašinu ili na papiru direktno ispisujete stihove za sve prisutne (kao deo događaja). Koliko god ovo zvučalo ludo, nikada ne možete znati za šta su ljudi sve spremni da daju novac, pa zato možete da pokušate i ovako nešto (ako ništa, sigurno ćete se dobro zabaviti).

Na kraju, sve što zaista treba da uradite jeste – da se zabavite. Ako volite poeziju i lepo vam dok pišete pesme, videćete da se pojavljivati razni (ponekad i čudni!) načini preko kojih ćete moći da zarađujete od svog pesništva. Najvažija je energija koju unosite u svoje pesme i to je ono što ljudi prepoznaju i što privlači pažnju. Naravno, pisanje poezije ne možete zaustaviti čak ni kad pesnike uopšte ne plaćate. Ali u doba sve labavije koncentracije, možda će poezija biti jedina literatura koju će ljudi čitati – a samim tim i privilegija koju će biti voljni da plate.

PozZ!

 

Izvor:

Ana Gord

Act Nocturnal

Posted on 20. avgust 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: