Meksički ribar vs srpski pecaroš na suvom

U poslednje vreme smo moj dragi muž i ja opet u dilemi – ostati ili otići odavde… Da ostanemo ovde i grcamo od plaćanja računa i dažbina ili odemo negde i da budemo plaćeni toliko da možemo pristojno da živimo svoje živote, da nas niko ne ucenjuje, ne ponižava, da ne strepimo od računa, da ne uzimamo sve na odloženo ili na dođem ti – da bar malo zadržimo svoje dostojanstvoDa ostanemo ovde i budemo kažnjavani što smo rodoljubi, što smo Srbi i što nismo otišli ili da stegnemo srce i ostavimo sve u šta smo ovde ulagali, ostavimo ostarele roditelje, kuću, rodbinu, prijatelje i odemo sa nadom u svetliju budućnost. Pritisnuti novčanim brigama i konstantnim tegobnim održavanjem, da plutamo, sa nosem jedva malo iznad vode, i da sa dve fakultetske diplome, ne potonemo od plaćanja računa  – za struju, vodu, grejanje, smeće, telefon, internet, porez, knjige za besplatno školovanje dece, nenormalno visoke cene ekskurzija za decu – tražimo neki izlaz za sebe…  Da li smo mi kukavice što ostajemo ovde ili smo kukavice što uopšte razmišljamo da odemo? Dok sedimo na svojoj divnoj terasi i gledamo predivno okruženje koje smo svojom mukom i odricanjem napravili, bez obzira što nam je u kući trenutno ostalo manje od 500 dinara do sledeće plate, ne mogu a da se ne setim priče o meksičkim ribarima i njihovim životima… Pročitajte je… Možda naši životi i ne treba da budu ništa više od ovoga što jesu…

Meksički ribar

Mali brod se zaustavio uz obalu jednog malog meksičkog sela.
Američki turista je rekao jednom meksičkom ribaru da je riba jako kvalitetna i pitao ga koliko mu dugo treba da je ulovi.
Ne dugo – rekao je Meksikanac.
Ali onda zašto ne ostaneš duže i uloviš više?!

Ribar mu je objasnio da mu je to što ulovi sasvim dovoljno da podmiri potrebe svoje porodice.
Amerikanac ga na to upita: Šta onda radiš sa ostatkom svog slobodnog vremena?
Puno spavam, malo pecam, igram se sa svojom decom, pričam sa ženom. Naveče idem u selo da vidim prijatelje, popijem par tekila, sviram gitaru i pevam. Vrijeme mi je ispunjeno. – odvrati meksički ribar.

Amerikanac mu na to reče: Ja imam diplomu sa Harvarda i mogu ti pomoći… Trebao bi duže pecati svaki dan. Tada bi mogao ribu i prodavati. Sa zarađenim novcem mogao bi kupiti novi čamac. Posle toga bi po istom principu mogao kupiti i drugi čamac, pa treći itd. i imao bi celu flotu ribarskih čamaca. Onda bi mogao umesto da prodaješ nekom ribu, napraviti svoju fabriku da ljudi dolaze od tebe da kupuju. I mogao bi se iz ovog malog sela preseliti u npr. Meskiko siti, Los Anđeles ili čak Njujork. Od tamo bi mogao voditi svoje poslove.

Koliko bi to dugo trajalo? – upita ga Meksikanac.
Oko 20-25 godina. –  odgovori Amerikanac.

I šta posle toga? – znatiželjno ga upita Meksikanac.

Posle toga bi postalo jako interesantno. Kada bi tvoj biznis postao vrlo velik, mogao bi početi prodavati akcije i praviti milione.

Dobro, i šta posle toga?!

Pa posle toga bi se mogao povući u neko malo selo, spavati do kasno, igrati se sa decom, pecati ribu, pričati sa ženom, a naveče piti tekilu, svirati i pevati sa svojim prijateljima. Prosto uživati u ispunjenom vremenu…

Pouka: U životu uvek moraš znati kuda si krenuo, jer možda si već tamo…

Izvor priče o meksičkom ribaru:

Izreke-citati.com

Posted on 17. avgust 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: