Zašto je Marks bio u pravu

Izdavačka kuća „Plato” objavila je knjigu britanskog teoretičara književnosti i univerzitetskog profesora Terija Igltona „Zašto je Marks bio u pravu”, u prevodu sa engleskog jezika Draginje Marić.

„Ova knjiga je proistekla iz jedne upečatljive misli: šta ako su svi najpoznatiji prigovori Marksovom delu pogrešni? Ili su, barem, ako nisu sasvim bezumni, uglavnom takvi”, istakao je autor u uvodu ovog izdanja, polazeći, dakle, od pretpostavke da su za Marksovu filozofiju vezana pre svega opšta mesta, podrazumevane zablude koje treba potkrepiti odgovarajućim činjenicama.

„Ovim ne sugerišem da Marks nikada nije pogrešio. Nisam od one levičarske sorte koja licemerno daje na znanje da je sve otvoreno za kritiku, a onda, kada ih upitaju da navedu tri glavne kritike Marksa, naprasito zaćute. To da imam sopstvenih sumnji povodom nekih njegovih ideja trebalo bi da se dovoljno jasno vidi iz ove knjige. Ali, on je često bio u pravu povodom dovoljno važnih pitanja da nazivati se marksistom bude razumno samoodređenje. Namera mi je da predstavim Marksove ideje ne kao savršene, već kao uverljive”, precizira dalje Teri Iglton.

Po rečima urednice ovog izdanja Nataše Anđelković, Iglton je opovrgao tezu da je marksizam stvar prošlosti time da je marksizam od svojih početaka vezan za kapitalizam i da, dok god s jedne strane postoji kapitalizam, s druge strane, postojaće i marksizam.

Iako je Marks bio oprezan sa predviđanjima budućnosti, on je u svojim analizama sistema kapitalizma na neki način predvideo gomilanje profita koji sam sebe izjeda i dovodi do imperijalizma, pod slikom blagostanja i demokratije.

„Otuđenje, pretvaranje društvenog života u robu, kultura pohlepe, agresije, suludog hedonizma i rastućeg nihilizma, stalno oticanje smisla i vrednosti iz ljudskog postojanja: teško je naći inteligentnu raspravu o ovim pitanjima koja ozbiljno ne duguje marksističkoj tradiciji”, smatra Teri Iglton.

„Plato” je objavio i roman iz 1971. godine francuskog pisca, filozofa i akademika Žana d`Ormesona „Slava Carstva”, u prevodu Ljubice Đurić. „Plato” je do sada objavio i istorijske romane D`Ormesona „Priča Jevrejina lutalice” i „Bog, život i delo”.

– Ovo je roman o Carstvu, sa velikim „C” i o Gradu, sa velikim „G”, o slavi Vizantije, ali sadrži i aluzije na sukobe Atine i Sparte, istoriju Rima, rivalstvo italijanskih renesansnih gradova. Žan d`Ormeson igra se i istorijskim podacima u fusnotama, referišući na knjige koje ne postoje, ali bi mogle postojati, na istoriju koja je mogla da se odigra, pokazujući ujedno erudiciju nalik Ekovoj, primetila je Ljubica Đurić.

Izvor:

Politika

 

Posted on 23. jul 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: