Na današnji dan…

Na današnji dan, 1813. godine, poginuo je Hajduk Veljko, srpski junak. Veljko Petrović je rođen u selu Lenovcu kod Zaječara u bogatoj porodici Petra Petrovića, koga su zvali Sirenjar zbog mnoštva stoke koje je posedovao i sira što je prodavao. U mladosti je Veljko Petrović bio čoban i sluga.

 

Sa svoje 22 godine, kao mladić je reagovao kada su dva Turčina napala njegovu sestru. Na mah ih je ubio i odmah se odmetnuo u hajduke. Prvo je išao u Vidin kod velikog odmetnika, bivšeg janjičara Pazvanoglua. Međutim i tu dolazi do izražaja njegova preka narav kada ubija dva Pazvandžijina momka i beži. Od 1803. godine bio je hajduk u četi Stanoja Glavaša, da bi zatim prišao starešini Smederevske nahije, vojvodi Đuši. Kada vojvoda Đuša (Dušan Vulićević) traži od Stanoja hrabrog i poverljivog čoveka Stanoje nije imao boljeg izbora do Veljka.

Od 1804 učestvovao je u ustanku u četi sa Glavašem, a posle sa Dušanom i Vujicom Vulićevićem. Svojeglavost Veljkova je uticala na to da u vremena ratna ne bude poslušan ni Vujici, a potom ni Karađorđu. Sa Vulićevićem se borio za Beograd (1806), na čijim se šančevima hrabro borio. Godine 1807. postao je buljubaša i dobio dozvolu od Sovjeta da pobuni Krivi Vir i Crnu Reku. 1809. je branio Banju od Turaka.

Lična njegova hrabrost bila je izvanredna, i radi nje on je brzo postao razglašen na sve strane. Prek i uvek hajduk, Veljko nije bio mnogo disciplinovan, i Sovjet je imao s njim češće neprilika. 1810. godine odlikovan je zlatnim ruskim ordenom za hrabrost.

Naročito se istakao u bici na Varvarinu, gde je bio ranjen u levu ruku i zbog toga ostao malo sakat. Godine 1811. postao je krajinski vojvoda i upućen je u Negotin, na Krajinu. Sudbonosne 1813. nekoliko turskih konjanika ga je napalo kod sela Bukovča, gde ih je Veljko razbio. Turci su zatim krenuli sa daleko jačim snagama, pa se Veljko morao povući u negotinske šančeve da ih brani.

Veliki bojevi oko Negotina počeli su u leto 1813. Veljko prodire do Vidina, pa potom kod Bukovča tuče manje turske jedinice, ali se ubrzo odnos snaga menja. Turci su počeli da opsedaju Negotin pojačanjima koje im je poslao turski paša iz Vlaške. Ukupno 16 000 turskih vojnika je napadalo Negotin koga je branilo 3000 Srba. Veljko je utvrdio Negotin, napravio šanac, digao kule i sačekao Turke.

Dan i noć je obilazio šančeve, hrabrio svoje vojnike i popravljao ruševine od turskih topova. Jedno jutro, posle dvadesetak dana odbrane, oko 20. jula, kad je naređivao opravke na malom šancu, pogodi ga topovsko đule kroz sred pleća. Jedva je mogao da izgovori samo : „Drž!“. Pao je mrtav na zemlju. Njegov brat Milutin ga je uveče zakopao kod negotinske crkve.

Ženio se dva puta. Prva žena je bila Marija, najmlađa sestra po majci Stanoja Glavaša, ali ona nije mogla podneti hajdučki život Veljkov pa se raziđoše. Druga njegova žena, Čučuk Stana, bila mu je naročito mila. Za nju se vezuju mnoge priče uključujući i one da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je čak četiri rane u tim borbama zadobila. Posle njegove smrti udala se za drugog čuvenog junaka, grčkog kapetana Jorgaća. Vrlo živu Veljkovu biografiju napisao je Vuk Karadžić.

Sa Marijom je imao sina Radovana, a danas potomci hajduk Veljka žive u selu Dubona i prezivaju se Hajdukveljkovići.

Ostali događaji na današnji dan:

1304. Rođen je italijanski pisac Frančesko Petrarka. Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost je ušao zbirkom soneta „Kanconijer“ posvećenih Lauri.

1402. Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara) pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu.

1654. Potpisan je anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala.

1847. Rođen je nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman. Kao pobornik novih ideja, osnovao je 1898. berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici 19. i 20. veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkom akademizmu.

1855. Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo „Strategija“.

1866. U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci su kod ostrva Visa potpuno razorili italijansku flotu, a poginulo je više od 1.100 ljudi.

1890. Rođen je grčki kralj Đorđe II, koji je stupio na presto 1922, a već 1923. zbačen. Vratio se 1935, a nakon nemačkog napada u Drugom svetskom ratu (6. aprila 1941) zajedno sa vladom povukao se u emigraciju, odakle se vratio 1946.

1917. Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.

1919. Rođen je novozelanđanski planinar Edmund Persival Hilari, koji je 1953, zajedno sa Šerpom Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.

1923. Ubijen je meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910, Fransisko Pančo Vilja.

1937. Umro je italijanski inženjer Đuljelmo Markoni, jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi je uspeo da pošalje radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na bežičnoj telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.

1944. Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg, pokušao je atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru „Vučja jama“ kod Berlina. Hitler je lakše ranjen, a zaverenici su pogubljeni.

1945. Umro je francuski pisac Pol Valeri, „klasik simbolizma“, koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu između dva svetska rata. Bio je član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi („Mlada Parka“, „Mornarsko groblje“, „Pogledi na savremeni svet“).

1951. U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen je jordanski kralj Abdulah. Kralj Jordana postao je 1946.

1954. U Ženevi je sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.

1974. Turske snage izvršile su desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.

1976. Američki kosmički brod bez ljudske posade „Viking 1″ spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.

1982. U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

1988. Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike (Namibija).

1994. Šef izraelske diplomatije Šimon Peres doputovao je u posetu Jordanu. To je bio najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.

1996. Pobunjenici iz plemena Hutu napali su izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 ljudi, mahom žena i dece.

2000. Nakon devet dana pregovora završen je bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije pronađeno, a sukobi između Izraela i Palestinaca su nastavljeni.

2000. Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okončane 20-godišnje tenzije između separatista i vlasti.

2001. Posle 20 godina pauze, iz Bagdada je krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.

2001. Nemački lideri su polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za neuspeli atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.

2002. U Dubrovniku je nakon 13 godina pauze otvorena izložba poznatog crnogorskog slikara Vojislava Stanića.

 

Izvor:

Dnevno.rs

Posted on 20. jul 2016., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: