Draga Mašin prevodila krimiće

Draga Mašin ostaće upisana u istoriji kao ubijena srpska kraljica, ali malo je poznato da je ona bila i – prevodilac. Nije rubrika „verovali ili ne“: književnik Dragan Lakićević pronašao je prevod Drage Mašin nekadašnje hit knjige „Policajka ‘mačje oko“ Gzavijea de Montepena i objavio u izdanju Srpske književne zadruge, čiji je urednik.

Draga Mašin

– Objavljivala je taj prevod u nastavcima, na stranicama negdašnjih novina „Ustavnost“. Zanimljivo, jedan nastavak zauzimao je gotovo jednako prostora kao na primer teme iz političkog domena. Poslednji nastavak je objavljen 4. avgusta 1885. godine – kaže Lakićević.

Lakićević napominje da je Montepen bio svojevremeno izuzetno popularan pisac.

– Objavljen je jedan roman i u Zagrebu. Neverovatno je koliko Dragin prevod ima više lepote, veće bogatstvo leksike, upečatljiviju dinamičnost dijaloga… Uz njen prevod stoji odrednica „krivični roman“, što bi u današnjem rečniku značilo – kriminalistički – objašnjava Dragan Lakićević.

Sa 17 godina udala za 32-godišnjeg Svetozara Mašina

On dodaje da je roman uzbudljivog sižea sa neočekivanim obrtima, takođe i porodični i ljubavni, da je moralno-psihološko-sociološki portret vremena, slika Pariza toga doba… U skraćenom izdanju, kaže, objavljen je u Novom Sadu 1963. godine u prevodu Marije Manolić, ali je Dragin prevod, uz sve jezičke promene koje je vreme donelo, daleko markantniji.

U jednom od tri pogovora knjige, profesorka Suzana Rajić piše o Dragi Obrenović, rođenoj Lunjevica, kao intelektualki, prevodiocu, novinaru…

Usled materijalnih neprilika njenog oca, podseća profesor Rajić, Draga se sa 17 godina udala za 15 godina starijeg inženjera Svetozara Mašina. Sa njim odlazi u Berlin gde usavršava nemački. Samo tri godine nakon venčanja Svetozar Mašin je umro, a Draga se vratila roditeljima. Nastojala je da pisanjem i prevođenjem ublaži materijalnu oskudicu. Objavljivala je u „Otadžbini”, „Domaćici“… Godine 1891. objavila je svoju prvu priču pod nazivom „Je li moralo biti“. Njeni biografi (Milan Stojimirović) primećuju da je bila umna i načitana. No, u ono vreme pratio ju je epitet da je „prečitana žena“”.

Drugi pogovor je sa potpisom urednika Lakićevića, a treći je načinio Goran Narančić, čija je pomoć pri sadašnjem objavljivanju knjige bila višestruko dragocena. Između ostalog, kada je reč o imenima. U nekadašnjim prevodima prevođena su i imena, te su, recimo, Gabrijel ili Pol postajali Gavrilo i Pavle.

Tragičan kraj

Draga Mašin je najšire poznata kao srpska kraljica udata za poslednjeg Obrenovića, Aleksandra, kome nije na svet donela potomstvo. I kao kraljica pokušala je da dobrotvornim i humanitarnim akcijama, s jedne strane, razbije obruč spletaka, a da, s druge, na međunarodnom planu učini šta se učiniti može. No, Srbija je u 20. vek zakoračila Majskim prevratom i svirepim ubistvom Drage i Aleksandra Obrenovića.

Izvor:

Blic

Posted on 18. jul 2016., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: