Šta su anima i animus?

U jungovskoj terminologiji persona je deo svesnog Ja koji je zadužen za našu komunikaciju sa drugima, za naše predstavljanje u društvu. Posredstvom naše persone mi se socijalno prilagođavamo, razmenjujemo ideje, učestvujemo u javnom životu. To je samo jedan deo naše ličnosti, lice ili maska koje pokazujemo društvu. Potpuno poistovećenje Ja sa personom nije dobro ni poželjno, jer brižljivo izgrađena i pomno negovana persona često krije unutrašnju prazninu, nalik je na glumca koji se preterano uneo u svoju ulogu, toliko da mu ova na kraju preuzme i proguta celu ličnost. U svakom pojedincu na suprotnom kraju od svesne i društveno prilagođene persone, nalazi se nesvesna predstava o duši – anima i animus.

img_34923

Karl Gustav Jung koristi muški i ženski oblik latinskog naziva za dušu da bi njima označionesvesnu arhetipsku predstavu o duši koje imaju ljudi, s obzirom na to da ona nije ista za oba pola. Muškaraci imaju predstavu o duši u obliku anime, dok kod žena ona ima oblikanimusa. U jednom od tekstova koji zajedno sakupljeni sačinjavaju knjigu „O razvoju ličnosti” K.G. Jung objašnjava:

Anima ima erotsko-emocionalno, animus rezonujući karakter, otuda najveći deo onog što muškarci znaju da kažu o ženskoj erotici i uopšte o osećajnom životu žene, počiva na projekciji njihove sopstvene anime i zato je lažno. Začuđujuće pretpostavke i fantazije žena o muškarcima počivaju na desjstvu animusa, koji je neiscrpan u stvaranju nelogičnih sudova i pogrešnih kauzaliteta.

Anima

S obzirom na to da je anima muškarčeva nesvesna predstava o duši ona se može otkriti posredno, u snovima, fantazijama, kroz iracionalna ponašanja, neodređena i čudna raspoloženja, emotivna stanja. Takođe je nalazimo opredmećenu u bajkama, mitovima, pričama, kao i umetničkim književnim i slikarskim delima. U svakodnevnom životu ona je „odgovorna“ za osećajne i druge veze prema suprotnom polu, uopšte za njegov odnos prema ženama. Muškarac svoju animu gradi prema liku svoje majke, i utoliko će pozitivno ili negativno porodično i emocionalno iskustvo sa majkom u bitnome određivati i njegovu uspešnost ili neuspešnost u kasnijim vezama. Dalje, anima može imati negativna, kao i pozitivna svojstva.

U svom negativnom obliku, anima može biti demon smrti. Do takvog ishoda dolazi kada čovek dopusti da njime u potpunosti ovladaju negativna, demonska svojstva anime, koja se međutim pojavljuju u vrlo zavodljivom obliku. Matrica ovakvih priča je sledeća: usamljenog lovca pozivaju vodena božanstva, prelepe vodene vile, obećavajući mu zaštitu i spokoj; on im poveruje i krene za njima, ali se utapa u vodi. Ako bismo tražili objašnjenje i pouku iz ovakvog primera, ona bi bila da za odraslog muškarca, nažalost ili ne, nema i ne bi ni trebalo da bude povratka u detinjstvo, u sigurno materinsko okrilje. Ovaj poziv je primalljiv, ali lažan, zato što je nestvaran i odvlači pažnju od pravog života. Drugi vidovi negativnog dejstva anime mogu se ispoljiti kroz njegovu izuzetnu preosetljivost (slučaj kada se muškarac ponaša kao princeza na zrnu graška), nesigurnost u ophođenju sa drugima, naročito ženama, emotivnu nezrelost, zle slutnje, nekakvo sudbinsko osećanje da su svi njegovi pokušaji da izgradi normalnu vezu sa osobama suprotnog pola unapred osuđeni na propast.

Anima može imati i pozitivna svojstva: ona je na primer zaslužna za pravi izbor bračnog druga, kao i za pozitvan odnos i iskustva sa suprotnim polom kroz čitav život. Takođe, njenim posredstvom čovek može da dođe do onih otkrića za koja su neophodni izvesni iracionalni, proročki, „ženski“ kvaliteti ličnosti kao što su slutnja, intuicija, predosećanje i tako dalje. Brojni su primeri podsticajnog i pozitivnog ospoljavanja anime u književnosti, kao blagonaklone i brižne voditeljice duše: Danteova Beatriče u Božanstvenoj komediji, Geteovo „večito žensko“ u Faustu, srednjovekovni kult dame kod trubadura.

U skladu sa opštim stupnjem duševnog, pre svega emocionalnog razvoja koji je čovek dosegao, može se stepenovati i njegova anima. Kada muškarac ostane na početnom, zakržljalom stupnju emocionalnog razvoja njegova anima ima fizički oblik privlačne žene. U stvarnosti, ovo bi značilo da muškarac previše vremene provodi sanjareći nad pornografskim materijalom i slično. Drugi stepen bi mogao biti simbolizovan trojanskom Jelenom — romantičnom i visoko estetizovanom, ali ipak i dalje pretežno telesnom predstavom anime. Treći bi bio predstavljen blagom, neporočnom i majčinskom figurom device Marije, a četvrti i najviši stepen bi bila Mudrost sama.

Animus

Nesvesna predstava o duši kod žena ima oblik animusa. Kao što je već rečeno, karakter animusa je rezonujući. U svakodnevici animus je najvidljiviji i najprepoznatljiviji kao obliksvetog uverenja koje žene u nekim prilikama mogu imati. To su obično mišljenja koja su iznad i izvan svake kritike, u čiju istinitost žena ne sumnja ni kada slepo verujući i sledeći ih sasvim stalno i iznova promašuje temu. Rekli bismo da su takve žene zadrte i tvrdoglave. Svojom nepopustljivošću i slepilom, kada je na pogrešan način sasvim obuzeta animusom, žena može napraviti haos u svom privatnom životu — razoriti porodicu, oterati muža i decu u bolest, pokidati veze s bližnjima…

Ovakav krajnje negativan vid animusa u bajkama i pričama predstavljen je kao demon smrti, može se recimo personifikovati kao Had, vladar carstva mrtvih, ili neko drugo božanstvo donjeg sveta. Takođe se u pričama pojavljuje kao nepoznati stranac, misteriozni ljubavnik čiji se identitet i poreklo ne sme saznati, jer je on — smrt sama, te radoznala junakinja svoju znatiželju na kraju plaća životom. Još jedno negativno oličenje animusa srećemo u bajci o Plavobradom: njegova nova izabranica sme da uživa u bogatstvu i bezbrižnom životu u velelepnom dvorcu pod jedinim uslovom da ne uđe u tajnu odaju čije ključeve ima ali u koju joj je strogo rečeno da ne sme ulaziti; ali radoznalost je jača i mlada žena onda u zabranjenoj prostoriji pronalazi leševe svojih prethodnica, stradalih od ruke Plavobradog.

Često se animus u životu žene ispoljava pod vidom njenog razmišljanja o tome „kakve bi stvari trebalo da budu“ nasuprot onome kakve jesu, što onda daje povoda za stalna poređenja između ideala i stvarnosti i odatle proisteklo nezadovoljstvo.

Nije teško pogoditi da se animus svake određene žene razvija shodno obrascu njenog odnosa prema ocu, te da će preslikavati i varirati njegove elemente ili biti reakcija na njih.

Naravno, animus nije samo negativan: ukoliko žena kritičkim i poštenim uvidom u svoj duševni život uspe da prevlada nepovredivost svojih uverenja, mogao bi joj se otvoriti put razvoja. Animus je može obdariti muškim osobinama preduzetnosti, hrabrosti, intelektualnog poštenja, duhovne mudrosti. Shodno jungovskom načelu kvaterniteta stepen razvijenosti animusa pojedinačne žene počinje od predstave o snažnom, telesno dopadljivom junaku (Tarzan), preko romantičnog umetnika (romantičarski pesnik Šeli), zatim društveno angažovanog pronosioca reči (politički govornik), do duhovnog vođe (oličenog u Gandiju, na primer).

Izvor:

Kultivisise.rs

 

Posted on 14. jul 2016., in Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: