Džek London – pripovedač borbe

Između 1973. i 1984, stari Fransis Lakasin, veliki zaljubljenik u književnost starog kova, objavio je pedeset Londonovih dela u 10/18 kolekciji. Zahvaljujući njemu još uvek možemo čitati „Okupacija: Pisac“, neverovatan skup od 93 članka koji ocrtavaju portret jednog „radnika s perom“

Džek London - pripovedač borbe

U svojoj 27. godini, 1903, Džek London je objavio roman o životinjama Zov divljine. (1) Kao i u Ljudima iz ambisa (Phébus, 1999), delu o istočnom kraju Londona pogođenom jakim siromaštvom koje je objavljeno iste godine, i ovde opisuje, premda putem fikcije, doba „gvožđa“. Kroz priču o psu Baku, „sedamdeset kila dostojanstva i veličanstva“, brutalno istrgnutom iz sveta u kojem je bio slobodan i bačenom da vuče sanke u vreme zlatne groznice na dalekom severu, London suočava dva pogleda na svet: prvi – o civilizaciji zasnovanoj na znanju i ugovoru, i drugi – o nasleđu, zasnovanom na „zakonu kluba i očnjaka“ i nasilju divljine. Prvi svet je korumpiran, drugi je varvarski. Ali njihovo sučeljavanje pruža čudne uvide, s jedne strane čisto emotivne, a s druge političke.
Do otkrića „stvarnog“ života se ne dolazi lako. Bak ide od stanja pukog sredstva da bi konačno postao subjekt; grub subjekt čija se osećanja oplemenjuju kao i rastuće protivrečnosti između podređenosti ljudskom poretku i odanosti čoporu odakle je potekao. Otkriće mračne veze između čoveka i zveri, žrtava i egzekutora, ljubavi i mržnje, u takvom spletu gde nijedan izbor ne može biti poslednji. Bak će konačno odgovoriti na „zov“, prekinuvši s humanošću kada je ubio jednog od svojih članova. Ostaće legenda među Indijancima nakon što je postao ono što zapravo jeste: vuk. Međutim, ljudi su ti koji su izvor ovog povratka u divlji svet… kao što je i civilizacija koji su izgradili u krvi i suzama ona koja osuđuje većinu na ambis bede.

London ne koristi nedvosmisleni govor: čak i klasna borba može biti neuspešna u ispunjavanju svoje emancipatorne svrhe, tako i novčani poredak ističe zakržljalost svakog moralnog osećaja. O tome govori u svojoj novoj noveli, „Udar za udar“ (1901), s namerom amoralnoj fantastici. (2) „Mačevaoci Mide“, kojima upućuje na kralja iz grčke mitologije koji je pretvarao u zlato sve što bi dotakao, predstavljaju misterioznu organizaciju „proletera svesnih svoje snage“, koji objavljuju rat kapitalistima. Zahtevajući od magnata tramvajima, Ebena Hejla, finansiranje od dvadeset milijardi dolara, oni samo primenjuju, ali u sopstvenu korist, osnovna pravila socijalnog darvinizma – zakon najjačih ili najpametnijih.

„Fondovi i velike firme nam onemogućavaju pristup situacijama u kojima nas naša inteligencija kvalifikuje… jer nemamo kapital.“ Potrebno je uzeti novac odande gde se nalazi, pod pretnjom ubistva onoga ko ne vrati dug, bio to anonimni radnik, prolaznik, policajac… Surovi napredak koji odgovara surovosti oligaraha. Ni govora o emancipaciji radnika: „Mi smo samo prosti biznismeni koji imaju poslovni predlog za vas.“ Okrutnost ironije susreće se s okrutnošću sistema.

Između 1973. i 1984, stari Fransis Lakasin, veliki zaljubljenik u književnost starog kova, objavio je pedeset Londonovih dela u 10/18 kolekciji. Zahvaljujući njemu još uvek možemo čitati „Okupacija: Pisac“, neverovatan skup od 93 članka koji ocrtavaju portret jednog „radnika s perom“. (3) Imaju oblik književne kritike, često lucidne, ali ne i maliciozne – kao što je članak o Kiplingu – savete za buduće pisce, napade protiv beskrupuloznih urednika ili eksploatatora kulture, sve to su omaži inteligenciji i pozivi na borbu čije otkriće treba pozdraviti u ovoj stogodišnjici njegovog rođenja.

PREVOD: Andrea Jovanović

(1) Jack London, L’Appel de la foręt, preveo s engleskog: Jean-Pierre Martinet, Finitudes, Le Bouscat, 2015.

(2) Jack London, Coup pour coup, preveo: Philippe Mortimer, ilustrovao: Thierry Guitard, Libertalia, Pariz, 2015.

(3) Jack London, Profession: écrivain, preveli: Francis Lacassin i Jacques Parsons, uvod: Francis Lacassin, Les Belles Lettres, Pariz, 2016.

 

Posted on 14. jul 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: