Изложба „Свети Сава Српски“ у Музеју историје Србије

У сусрет великим годишњицама – 800 година од кад је Србија стекла степен краљевста (2017.) и осам векова од самосталности Српске Cркве коју је издејствовао Свети Сава (2019.) – у Музеју историје Србије отворена је изложба о српском светитељу и просветитељу, великом Божјем угоднику и подвижнику, монаху и државнику, организатору и дипломати, како се настоји овом изложбом да прикаже наш Свети Сава. Изложба траје од 5. јула до 28. новембра 2016. госине. Музеј историје Србије (Трг Николе Пашића 11) отворен је сваког дана од 12 до 20 часова, сем понедељка. Изложба је организована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

dstl3181

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је стигао на отварање изожбе у пратњи директора Музеја Српске Православне Цркве мр Владимира Радованоића.

Изложба „Свети Сава Српски“ прати и 23. Међународни конгрес византолога, који се одржава у Београду од 23. до 26. августа ове године. Након Београда планирано је да изложба посвећена првом српског светитељу буде представљена у Народном музеју у Краљеву, у Народном музеју у Чачку и Музеју у Пријепољу, а припрема се и одлазак изложбе у иностранство.

Аутор мултимедијалне изложбе „Свети Сава Српски“ јесте музејски саветник др Андреј Вујновић, који се потрудио да кроз архивску грађу, копије фресака и икона, фотографије задужбина и интерактивне мапе Савиних путовања и документарне емисије о средњовековним споменицима, чији је Свети Сава ктитор, представи најзначајнију личност наше историје и културе, приближи његов световни и духовни пут, осветли значај који је српски светитељ имао и који има и данас.

Поздравно слово упутила је директор Музеја историје Србије др Душица Бојић, а затим је аутор изложбе др Андреј Вујновић у кратком словословљу о Светом Сави казао да је након вишегодишњег истраживања уприличена поставка која не може обухватити величину његовог дела и трага у нашој историји, али може у простору музеја део онога што постоји о њему. Изложба је уређена да приближи јавности световни и духовни пут, величину и значај за српску државу и Српску Православну Цркву.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је отворио изложбу, казавши да одакле год да кренемо и где год да се упутимо, сви путеви воде ка Светом Сави који је централна личност наше историје, културе, посебно наше духовности. „Свети Сава је велики дар нашем народу, покренуо је точак историје, точак културе, и на томе треба да будемо веома захвални,“ истакао је Свјатјејши.

Богу хвала, траје лик и дело Светог Саве и данас, и трајаће све док постоји народ који га воли и њему се обраћа, чули смо од Патријарха српског Иринеја.

Од ствари за које са поузданошћу може рећи да су припадале Светоме Сави јесте архиепископски штап који се чува у ризници манастира Милешева, који је за ову прилику уступљен за време трајања изложбе и моћи ће да се погледа до 5. септембра ове године. Иако нема сачуваних личних предмета Божјег молитвеника, сачувано је бесцен-благо: светиње српске које је градио или помагао да се под небеске сводове подигну. То су српске лавре – Хиландар, Студеница, Жича, Милешева и Пећка патријаршија, подигнута по пројекту и концепцији Светог Саве, али после његове смрти. За своје задужбине Свети Сава је ангажовао најбоље светске, у то време византијске, градитеље и сликаре, о чему сазнајемо и са ове изложбе.

На основу ликовних приказа савремени научници закључују да је Свети Сава био високог раста, широких, мало спуштених рамена, издуженог лица, са високим челом, скоро орловским носом, танким уснама, дужим ушима и – што је посебно наглашено – очима „које гледају и зраче светлост“ – пише између осталог др Андреј Вујновић у каталогу изложбе. – Списи Светога Саве откривају да је поседовао „речитост и велику лакоћу у развијању основне мисли“. У писмима и беседама се показује као осећајан човек питомог карактера. Црквени писци препознавали су га као просветитеља који људе просветљава како би били чисти пред Богом. Због неизмеривог историјског значаја личности првог српског архипастира и просветитеља српског рода, аутор изложбе о Светом Сави наглашава да је реч само о „уводу у Светог Саву“, јер приповест о Светом Сави вековна прича која нема крај.

У оквиру изложбе аутор се потрудио да расветли још један сегмент о коме се ређе јавно говорило, а то је како је Сава био прихваћен код других народа Руса, Бугара, Румуна… У поставци су изложене две фреске које су рађене према лику светитеља, за његовог живота: ту је чувена фреска из Милешеве и један портрет из параклиса Светог Симеона у Студеници. Постоји још један портрет који је, како се претпоставља, највероватније рађен према аутентичним картонима (шаблонима насталим у току Савиног живота), а то је његов лик у северној капели Сопоћана, посвећених Светом Симеону Мироточивом.

Реализацију изложбе су помогли Народни музеј у Београду, посебно Галерија фресака, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Народна библиотека Србије, Архива САНУ, Архива Кинотеке, Архива РТС, Музиколошки институт САНУ, Знанствена библиотека у Задру, Републички завод за заштиту споменика културе, Задужбина манастира Хиландара, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, архимандрит студенички Тихон, гђа Даница Поповић и господа Миодраг Марковић, Бојан Миљковић, Драгиша Милосављевић. Дизајн поставке је осмислио г. Ратко Шурдић.

Свечаном отварању изложбе данас су присуствовали престолонаследник Александар Карађорђевић, председник Крунског савета г. Драгољуб Ацовић; гђа Наташа Цветковић и сарадници из Скупшине Града Београда; др Драго Његован, председник Музејског друштва Србије; представници Музеја ПТТ гђа Јелена Марковић и гђа Љиљана Ђорђевић; представници Института за савремену историју; угледне личности друштвених институција, привреде, јавног и културног живота.

Извор:

Posted on 6. jul 2016., in Biblioteka, Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: