OD NAUKE DO RELIGIJE

Knjiga Aleksandra Zečevića Istina, lepota i granice znanja: Put od nauke do religije objavljena 2015. godine u izdanju Službenog glasnika (Beograd), prevedena na više svetskih jezika, donosi nam neke stare istine, ali u novoj interpretaciji. Mislim da ova knjiga zavređuje vašu pažnju. Pročitajte prikaz knjige Dimitrija Janičića, a nakon toga pročitajte i samu knjigu…

Istina lepota i granice znanja_корице

Od nauke do religije

Teško je preporučiti širokoj publici tako stručno i sadržajno bogatu knjigu. Nije laka za čitanje, iako autor tvrdi da ona zalazi samo u neke osnovne pojmove matematike i fizike. No, autor ne zaboravlja već poznatu istinu da su i nauka i religija svesne svojih ograničenja i da su već identifikovale određena pitanja na koja nikada neće moći da odgovore. Savremeni čovek, nepotpuno upućen u obe, opravdano se pita da li se one međusobno isključuju i kako to obrazovan naučnik može da veruje u boga.

Knjigu koja na interesantan način raspravlja o odnosu nauke i religije, napisao je naš čovek, inženjer, doktor nauka i profesor jednog američkog univerziteta. Njen podnaslov je provokativniji od naslova. Knjiga provocira i naslovom, jer istina i lepota nisu sinonimi, ali lepota istine i istinska lepota su uvek izazivali ljubopitljivost. Autor još na početku pomenu staru Be(j)konovu maksimu „da površno poznavanje filozofije usmerava ljude ka ateizmu, dok duboko razumevanje filozofije prirodno približava religiji“. Usklađivanje vere i nauke neophodno je za dijalog, a dijalog je neophodan za dublji ulazak u savremena dostignuća matematike, fizike i biologije. Tek bolje poznavanje savremene nauke pruža savremenim teolozima mnogo više nego što izgleda na prvi pogled.

Knjiga je podeljena u tri celine. U prvom delu autor se bavi poznatim i nepoznatim, dodajući još jedan pojam – nedokučivo. Tako on razmatrajući verovatnoću i verovatnost dolazi do pojmova odnosa razuma i vere. No, priznajući da većina ljudi još razmišlja u okvirima klasične Njutnove mehanike, autor kaže da je to samo vrh ledenog brega u savremenoj fizici. On u isto vreme ističe da i teologija kasni, jer uopšte nije modernizovala svoju terminologiju, a o novim stvarima se ne može govoriti starom terminologijom. Bez toga ove dve grane ne mogu da razgovaraju.

Ova knjiga je provokativna gotovo na svakoj strani. Recimo, autorov pogled na odnos prirode i lepote. Lepota je potpuno subjektivan pojam, nema racionalne osnove o osećaju za lepo (to je subjektivna kategorija uma). No, neosporno je da su lepota, priroda i teologija u vezi. Može se posmatrati lepota prirode, ali i priroda lepote. Tu vrlo često dolazi do pogrešnih shvatanja, pa se misao Tome Akvinskog „da je nesavršenost znanja suštinski preduslov za veru“ pokazuje kao istinita. Autor pokušava da usavrši naše znanje, pa prvih šest glava posvećuje nauci – matematici, kvantnoj mehanici, teoriji relativiteta i teoriji stringova. Autor tvrdi da se zadržao samo na osnovnim pojmovima iz ovih oblasti. Njih je potrebno znati i zato da bismo se, recimo, oslobodili racionalno neprihvatljive predstave o Bogu iz hrišćanske tradicije, jer Bog nije neka starija, mudrija, pa i snažnija osoba koja negde tamo sedi i nadzire nas. U vremenu u kome odavno kroz vasionu lutaju naše rakete i gledaju nas odozgo sateliti, govori se o crnim rupama, materiji i antimateriji, eksperimentiše dokazima oko „velikog praska“ ili šalje ekspedicija na Mars, to zaista ne može da prođe ni kod najnaivnijih.

U drugom delu knjige razmatraju se pojmovi istine, dobrote i lepote kroz upoređivanje estetike, nauke i teologije. Autor polazi od Ajnŝtajnove misli da je „najlepša stvar koja se može iskusiti osećaj misterije, jer iz tog osećaja proizlaze i prava umetnost i prava nauka“. No, istovremeno, poštujući T. S. Eliota moramo da prihvatimo istinitost njegove misli da „velika umetnička dela utiču na nas pre nego što ih zapravo shvatimo“.

Priznajući činjenicu da je u našem društvu danas sve više „novopečenih“ vernika, koji su i u socijalizmu bili vernici, ali im je tada bila važnija karijera, pa su svoje versko opredeljenje krili, a da su ti „novi“ vernici religiju i običaje stavili u jedan novi kontekst, često pun kiča i sopstvenog isticanja, koji najčešće ne odgovara ni religiji ni običajima, ovakva knjiga je dobrodošla. Ona naučnički precizno, estetski odmereno i teološki dokumentovano pokušava, a delom i uspeva, da razreši, bolje rečeno da nam približi neke odgovore i rešenja iz ove oblasti. Autora posebno muči odnos principa moralnog relativizma i postojanja slobodne volje. Tu dolaze do izražaja one bitne razlike između sekularnog i verskog shvatanja etike, koje su česta dilema savremenog čoveka.

Verovatno još nismo spremni da prihvatimo stav Stivena Hokinga „da smo beznačajna stvorenja na minornoj planeti koja se okreće oko sasvim prosečne zvezde u udaljenom ćošku jedne od biliona galaksija. Ako Bog postoji, teško da bi na nas obratio pažnju“. Nauka kaže da je razumevanje stvarnosti potencijalno moguće. Religija tvrdi da će naša kolektivna svest dokučiti „sve što je bitno“. To znači da smo na putu saznanja. Nauci ostaje da oslobodi religiju od grešaka i sujeverja, a religiji da oslobodi nauku od arogancije i isključivosti, kako je svojevremeno rekao papa Jovan Pavle II.

Pričajući o ovoj knjizi ja sam samo izvukao na površinu neke misli iz nje. Zaključujući da je ona zaista natprosečno dobra i izazovna, moram priznati da mi je i posle njenog čitanja ostala nedoumica koliko je još aktuelna misao Svetog Augustina da je „bolje pronaći Boga i ostati bez odgovora, nego pronaći odgovore, a ostati bez Boga.“ Zato preporučujem ovu knjigu.

Obogatiće vas i pitanjima i odgovorima. Provokativnim, ali ne i konačnim.

Dimitrije Janičić

Beograd

Posted on 1. jul 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: