Na današnji dan…

Brod iz Francuske, natovaren delovima poznatog Kipa slobode, doplovio je u Njujork 17. juna 1885. godine. Kip je bio dar Francuza SAD-u, a zanimljivo je da je u Francuskoj ne samo izliven, nego jednom čak i sastavljen u punoj veličini. Naime, kip je prvo sastavljen u Parizu. Tek je tada rastavljen, zapakovan u sanduke i poslat brodom u Njujork.

28-5607cdc0441a8

Kip slobode Francuzi su napravili kao najveću do tada metalnu skulpturu na svetu. Visina skulpture iznosi 46 metara, a napravljena je od bakarnih ploča koje čine oplatu, a iznutra ih podupire kostur od gvožđa, sastavljen slično Ajfelovom tornju.

Zaista, gvozdenu potporu konstrukcije dizajnirao je Gustav Ajfel i to nekoliko godina pre izgradnje Ajfelovog tornja u Parizu.

Bakarna oplata kipa debela je samo oko 2,4 milimetara, ali cela skulptura zajedno s gvozdenim kosturom teška je oko 225 tona.

Te delove Francuzi su spremili u 214 sanduka i poslali u SAD. Sanduci su ukupno sadržali 350 pojedinačnih delova, koji su zatim ponovno sastavljeni na konačnoj lokaciji na ostrvu Bedlou pored Njujorka.

cymxjxgwcae0n8b

Navodno su nokti na prstima skulpture dugački čak 33 centimetra. Ostrvce na kojem je postavljena skulptura preimenovano je iz Bedloe’s Island u Liberty Island i ima površinu od gotovo 60 hektara.

Izgradnju postolja na ostrvu finansirali su Amerikanci, najviše privatnim donacijama. Kip slobode je s postoljem visok čak 93 metra.

 

Ostali događaji na današnji dan:

1239. Rođen engleski kralj Edvard I, najznačajniji engleski vladar iz dinastije Plantagenet. Tokom vladavine učvrstio kraljevsku vlast nad plemstvom i pripojio Vels Engleskoj.

1397. Danska kraljica Margreta I pod danskom krunom objedinila Dansku, Švedsku i Norvešku.

1579. Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk proglasio suverenitet Engleske nad Nju Albionom, današnjom Kalifornijom.

1665. Portugalci i Britanci potukli Špance kod Montes Klarosa, što je omogućilo Portugalcima da još jednom pobedom nad Špancima kod Vilje Visiose ponovno uspostave nezavisnost Portugalije.

1682. Rođen švedski kralj Karlo XII. Njegova vladavina, tokom koje je uglavnom ratovao, označila kraj Švedske kao evropske velesile. Poginuo u inavaziji na Norvešku 1718.

1696. Umro poljski kralj Jan III Sobjeski, proslavljen vojskovođa u bitkama protiv Šveđana, Turaka, Tatara i Kozaka.

1703. Rođen engleski sveštenik i reformator Džon Vesli, osnivač pokreta metodista.

1719. Umro engleski pisac i političar Džozef Adison. S Ričardom Stilom 1711. osnovao list „Spektator“ u kojem je objavljivao i svoje eseje, koji su začetak novog književnog žanra, novinskog podlistka.

1789. Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.

1818. Rođen francuski kompozitor Šarl Guno, autor popularnih opera „Faust“ i „Romeo i Julija“.

1843. Počela pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca na Novom Zelandu. Maori poraženi 1871. i povukli se u unutrašnjost ostrva.

1848. Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca ugušile ustanak Čeha u Pragu.

1867. Engleski hirurg Džozef Lister prvi upotrebio antiseptik kada je operisao svoju sestru Izabelu.

1882. Rođen ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski, jedan od vodećih muzičkih stvaralaca XX veka.

1925. Potpisan Ženevski protokol kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol potpisalo 29 zemalja.

1929. Rođen jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.

1940. Sovjetska Crvena armija okupirala Letoniju i Estoniju i uspostavila prosovjetsku administraciju.

1944. Island postao nezavisna republika pošto su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske.

1947. Ustavotvorna skupština Burme donela odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.

1950. Ričard Loler u Čikagu izveo prvu operaciju presađivanja bubrega.

1953. Sovjetske trupe ugušile pobunu u Istočnoj Nemačkoj.

1967. Kina izvela probu prve hidrogenske bombe.

1971. SAD i Japan potpisali sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana 1972.

1982. Predsednik Argentine, general Leopoldo Galtijeri, podneo ostavku posle poraza argentinske armije u ratu s Velikom Britanijom za Foklandska ostrva.

1988. Oko 5.000 radnika zemunske fabrike „Zmaj“ demonstriralo ispred zgrade Skupštine SFRJ nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani „antibirokratska revolucija“, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera komunista Srbije Slobodana Miloševića.

1990. Demonstranti protiv Vlade Rumunije vratili se na ulice Bukurešta, nekoliko dana posle sukoba s policijom i rudarima lojalnim Vladi, a u kojima je poginulo pet osoba, a nekoliko desetina povređeno.

1991. Parlament Južne Afrike ukinuo poslednji zakon na kojem je od 1950. bila zasnovana politika aparthejda.

1992. Nemci Tomas Kemtner i Hajnrih Stribig, dva poslednja zapadna taoca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili se u Nemačku posle tri godine zatočeništva.

1993. U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo šest, a povređena 43 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenjih nacija u pokušaju hvatanja lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.

1997. Ministarstvo Jugoslavije za telekomunikacije izdalo rešenja o zabrani rada većeg broja privatnih i nezavisnih radio-stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.

1999. Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.

2001. Evropska unija najavila proširenje do 2004. novim članicama iz bivših komunističkih zemalja.

2001. Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja Istočne Evrope. Simeon Saks Koburg 24. jula izabran za premijera Bugarske.

2002. U Batajnici kod Beograda počele ekshumacija i obdukcija leševa za koje se veruje da su Albanci čija su tela tu dovezena posle NATO-intervencije na Kosovu 1999.

 

Izvor:

Dnevno.rs

Posted on 17. jun 2016., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: