Nije teško biti fin – ovako se ponašaju kulturni ljudi

„Život ima svoje uslove. Kako bi čovek bio prihvaćen među istinski obrazovanim ljudima, mora biti kulturan“, poručuje u jednom pismu ruski pisac Anton Pavlovič Čehov svom mlađem bratu, sastavljajući spisak uslova koje ispunjavaju kulturni ljudi.

– Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni činiti za druge.

– Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama.

– Brinu i o onome što se ne vidi i spremni su se žrtvovati kako bi pomogli drugima.

– Poštuju tuđe vlasništvo i zato vraćaju svoje dugove.

– Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i ponižava ga u očima govornika.

– Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima.

– Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju.

– Ne ponižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore „Mene niko ne razume“ ili „Niko ne mari za mene,“ zato što su to jeftini i vulgarni trikovi.

– Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva s poznatim osobama ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju.

– Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar ali su mu i vrlo posvećeni.

– Imaju razvijen osećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora. Jako vode računa da kontrolišuu svoje nagone i da u suprotnom polu ne vide seksualni objekat.

– Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima.

– Ne opijaju se jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela Mens sana in corpore sano – u zdravom telu zdrav duh.

„Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kulturan nije dovoljno da čita romane i posećuje pozorišta. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i odmah odbaci sujetu jer se svaki izgubljeni sat računa“, završava svoje pismo Čehov.

 Izvor:
Dnevno

Posted on 16. jun 2016., in Biblioteka, Poučno. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: