Америчка награда српској ученици за руску песму о бомбардовању СРЈ

Сви су ми говорили да песмом о агресији НАТО-а на СР Југославију нећемо ући ни у полуфинале, али се храброст исплатила, каже професорка Гордана Наумовић, која је спремала наш тим за ово такмичење. Победница Миа Матковић – свира клавир, обожава да пева, следеће године ће полагати пријемни испит за музичку академију, а сан јој је стипендија на Берклију. На Интернационалној олимпијади руског језика, одржаној у Вермонту (САД), награду за најлепше отпевану песму на руском језику освојила је Миа Матковић, ученица београдске Десете гимназије.

Успех на такмичењу који организује Институт за руски језик, историју и културу државног колеџа Линдон утолико је већи, али и неочекиванији, што је жири састављен од америчких професора одлучио да прву награду додели извођачу песме посвећене бомбардовању СРЈ 1999. године.

– Ради се о композицији Лене Катине из руског поп дуета „Ета девушка љубит ту девушку”, који је стекао светску славу хитом  „All the things she said”. Песму „Југославија” певала сам и раније у Руској школи и радо сам прихватила када ми је професорка Гордана Наумовић предложила да је отпевам и за такмичење у Америци. Није било лако, али дивно је кад се на крају рад и труд исплате – прича нам Миа, која је недавно напунила 17 година. Једва смо успели да је пронађемо од бројних обавеза у гимназији и музичкој школи. Музика је њен живот – свира клавир, обожава да пева, а следеће године ће полагати пријемни испит за музичку академију. Сан јој је стипендија на Берклију.

На „Jутјубу” постоји неколико спотова песме „Југославија”, за коју је текст написао Александар Војницкиј, и готово сви су сачињени од снимака страдања током агресије НАТО-а – потресни кадрови мртвих и рањених, нарочито деце, порушених објеката и мостова, праћени дирљивим стиховима, учинили су да ови спотови буду својеврсно сведочанство о 78 дана бомбардовања наше земље.

За такмичење у Вермонту, Миу и Катарину Филиповић, апсолвенткињу Факултета безбедности, припремала је професорка Гордана Наумовић, која је за свој рад добила на стотине међународних признања, између осталог и звање „Најбољи професор руског језика ван граница Русије” за 2014. годину.

– Одабиром песме „Југославија” хтела сам да ставим жири на муке. На неки начин, била је то и храброст и лудост, сви су ми говорили да са таквом песмом нећемо ући ни у полуфинале. Међутим, организаторка такмичења ми је послала писмо да само што није заплакала док је слушала како Миа пева, а у сали где се одржавала олимпијада, испуњеној студентима и професорима из Чешке, Русије, Америке и Кине, после одгледаног снимка завладао је мук – каже професорка Наумовић, додајући да наш тим због финансијских разлога није био у могућности да присуствује такмичењу у Америци, већ су послали видео-записе.

Тријумф у Вермонту употпуњен је вицешампионском титулом Катарине Филиповић у категорији изражајно рецитовање на руском језику, која је казивала стихове песме „Не, ја не волим” Владимира Висоцког.Тиме је настављен низ успеха на тлу Америке – прошле године српски тим је проглашен апсолутним победником олимпијаде у Вермонту, а професорка Наумовић је до сада једини наставник награђен специјалним признањем жирија.

Катарина је са још шест студената из Србије била у тиму који је у новембру прошле године за свој документарни филм освојио прву награду на међународном такмичењу универзитета у Москви.

И ова екипа била је под диригентском палицом професорке Наумовић, чије се име с великим поштовањем изговара у Русији и бившим земљама Совјетског Савеза, где се на многим универзитетима користе њени уџбеници.

Први је добитник повеље Крима и носилац одликовања за изузетан резултат и допринос промовисању руског језика у Србији, а орден јој је уручен на Свечаној козачкој академији у Руском дому у Београду.

Донедавно је предавала на Универзитету Сингидунум, а пре тога је 36 година била професор Угоститељско-туристичке школе. Ангажована је у Српском саборном кругу „Нит” (Друштво српско-руског пријатељства „Александар Невски”) у Пожаревцу, пева у хору у Руском дому.

Победничка „Југославија”

Изнад вечерњег Дунава се шири

бела боја, бела боја, бела боја.

И сећању се намеће мелодија

протеклих година, протеклих година, протеклих година…

Али су се разлетеле као јата птица

једноставне речи песме наше.

Ти одлазиш у огањ, Југославијо!

Без мене! Без мене! Без мене!

За ноћ под кишом олова,

за то што ја нисам ту крај тебе,

Ти, опрости ми, сестро моја, Југославијо!

За смрт под кишом пролећном,

за то што ти нисам била спас(ење)!

Ти, опрости ми, сестро моја, Југославијо!

Као црноока збуњена девојчица,

стојиш на другој обали.

Али да допрем до те обале

не могу, не могу, не могу.

Ти, опрости ми, сестро моја, Југославијо!

Извор:

Политика

Posted on 12. jun 2016., in Biblioteka, Priče i pesme. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: