KRATKA ISTORIJA ŠTAMPARSTVA

U istoriji je zabeleženo da su stari Egipćani otkrili materijal pod nazivom papirus, na kome se moglo pisati. Papirus je izrađivan lepljenjem i spajanjem osušenih drški biljke papirus. Za beleženje i čuvanje simbola na papirusu, koristilo se mastilo iz sipe, a kao držalja za prenošenje koristila se šuplja stabljika bambusa ili pero. Kasnije su papir otkrili Kinezi, i on se dalje godinama usavršavao.

johan-guterberg-620x350

Dugo su se poruke pisale ručno na papiru ili na životinjskoj koži. Ručno pisanje je bilo isuviše sporo, posebno ako se želelo napraviti više od jedne kopije. Tako su i knjige pisane ručno na papiru, pa su stoga bile prava retkost dostupna malom broju ljudi. Mnogo godina ljudi su tražili način kako da stvore poruku u jednoj formi (obliku), iz koga će biti moguće proizvesti nekoliko kopija, bez potrebe ponovnog pisanja svaki put kada bi se ukazala potreba.

Sa povećanjem broja zahteva za nekoliko kopija (identičnih primeraka) poruke, započeo je razvoj štamparskih tehnika. Jedan od ranijih pokušaja podrazumevao je upotrebu drvenih blokova, u koje bi se klesanjem ucrtavala ili upisivala željena poruka, što je predstavljalo štamparsku formu. Zatim bi se nanela boja, i poruka odštampala na papiru. Međutim, ova procedura se pokazala neadekvatnom, jer je ucrtavanje poruke bio spor proces. Ovo je zabeleženo kao prvi pokušaj štampe.


Johan Gutenberg je zaslužan za početak upotrebe pokretnih metalnih slova, koja su se mogla upotrebljavati i po nekoliko puta. Pokretna slova su se lakše i brže sklapala (oblikovala) u nove poruke, nego ručno oblikovani, rezbareni drveni blokovi.

img_gutenberg_big-720x460

Gutenberg je rođen između 1395. i 1405. godine kao sin plemića i trgovca Frile Gensflajša (nem. Friele Gensfleisch) u Majncu gde i umire 3. februara 1468. godine. Pošto je tačan datum njegovog rođenja nepoznat, Gutenbergovo udruženje je da bi 1900. godine slavilo njegovu 500. godišnjicu rođenja, “proglasilo” 1400. kao tu godinu. Kasnije, po tadašnjem običaju, menja ime po nazivu porodičnog sedišta “Guternbergov posed”Radio je kao zlatar i pisar, gde dolazi u dodir sa prvim štampanim knjigama. Između 1434. i 1444. živi u Štrasburgu. Sa advokatom i trgovcem Johanom Fistom (nem. Johannes Fust) uz njegovu masivnu finansijsku pomoć osniva štampariju, gde primenjuje novu tehnologiju štampe knjiga. Poznata je Gutenbergova biblija koja je između 1448. i 1457. štampana u 180 primeraka od kojih su 49 još očuvani. Posle spora oko podele zarade ostvarene štamparskom delatnošću, između njih dolazi do razdora. Prema nekim izvorima iz tog spora Gutenberg izlazi osiromašen a prema drugima suprotno.Ne postoje Gutenbergove autentične slike. Biblija koju je štampao je završena 1455. godine.

128

Gutenbergova Biblija iz 1445.


Najstariji oblici štampe su se izvodili na ručnoj štamparskoj presi. U Evropi je 1445. godine počelo umnožavanje štampom sa pokretnim slovima pa se ova godina označava kao godina izuma štamparstva, odnosno početak savremenog štamparstva. Kod južnoslovenskih naroda za prvu štampanu knjigu se smatra Oktoih, koji je štampan 1494. godine u štampariji Crnojevića.Nakon Gutenbergovog otkrića, štampa se prvobitno odvijala na zaklopnim štamparskim mašinama, u kojima se koristila forma u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću druge ravne ploče. Ovi prvi oblici štampe predstavljaju tehniku visoke štampe.Pošto je štampa na zaklopnim mašinama postala neefikasna (bilo je teško ostvariti podjednak pritisak na celoj štampajućoj površini), započela je štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem.

Dalje su u istoriji štamparstva obeleženi sledeći događaji.

* 1610 – prve štampane novine.
* 1787 – metalna presa za štampanje (150 otisaka na sat ).
* 1796 – pronalazak tehnike umnožavanja ravnom štampom (litografija ).
* 1805 – prva mašina za livenje olovnih slova.
* 1812 – prva štamparska mašina sa mehanizovanim kretanjem (400 otisaka na sat ).
* 1839 – pronalazak fotografije.
* 1843 – početak proizvodnje papira iz drveta.
* 1862 – prva rotaciona mašina.
* 1875 – prva novinska rotaciona mašina za velike tiraže.
* 1881 – počinje upotreba rastera (autotipije ) – reprodukovanje višestrukih originala, što predstavlja osnovu savremene reprodukcije u svim tehnikama štampe.

* 1884 – prva mašina za slaganje slova.

* Razdoblje automatizacije (1900 – 1950)
o primena fotopostupaka.
o uvođenje automata za ulaganje i izlaganje tabaka (papira ).
o 1904 – pronalazak ofset štampe.
o 1930 – prva fotoslagaća mašina.

* Razdoblje elektronike i kompjutera (od 1950. do danas).

Izvor:

Antikvarne knjige

 

Posted on 11. jun 2016., in Biblioteka, Radovi iz bibliotekarstva. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: