U čemu bi pisci XX veka uživali u XXI veku?

Na sajtu The Fertile Fact možete pregledati spiskove stvari koje nikada niste čuli o poznatim ličnostima koje su oblikovale kulturni život u prošlosti. Između ostalog, možete pogledati liste pret­postavki o tome šta bi određene ličnosti koje su obeležile kulturni život XX veka volele u vezi sa XXI vekom.

Ernest Hemingvej

Od Pola Hendriksona, autora biografije Hemigvejev čamac:Sve što je u životu voleo i izgubio, 1934 – 1961, saznajemo da bi Hemigvej voleo e-mail, dok bi tviterom bio apsolutno oduševljen: “Hemingvej je bio majstor posebne vrste slenga koji su razvili novinari u dvadesetim godinama XX veka, da bi uštedeli na prostoru, još važnije novcu, pri slanju telegrafa, a koji je on naučio još u mladosti.Obožavao bi ograničenje od 140 karaktera u okviru kojeg bi pisao male romane o besu, ljubavi ili nečem između. Ako je napisao najkraću priču u šest reči (“Na prodaju: dečije cipele nikad nošene”) time stvarajući pravac fleš fikcije, samo zamislite mogućnosti koje bi mu tviter pružio i moguće nevolje u koje bi upao, naravno.”

Rejmond Čendler

Rejmond Čendler

Od Toma Vilijamsa, autora biografije Misteriozna svetlost: Život Rejmonda Čendlera, saznajemo da je tvorac Filipa Marloa još jedan potencijalni tviteraš, koji bi bio opsednut delima Kventina Tarantina: “Ono što je Čendllera najviše deprimiralo, kada je Holivud u pitanju, jeste činjenica da su njegova dela retko doslovno prenošena na platno. Studio se uvek nalazio na putu njegovih zamisli, snova i ideja. Taj problem je delimično imao efekta kod filma Plava Dalia. Kroz film opterećen problemima (kratak rok podrazumevao je da Čendler mora da napiše kraj, u krajnje alkoholisanom stanju), jedan od stalnih vapaja u njegovim pismima, jeste nepretano uplitanje studijski izvršilaca u sam izgled filma. Pisao je prijatelju kratko nakon filma: “Tako ja, samo pisac, umoran, kada smo već kod toga, dernjam se ispred kancelarije da bih zaštitio producenta  i zapravo odlazim do scene da režiram istu, iako o tome ne znam ništa, iz želje da sačuvam projekat od rapidne propasti”. Teško da je Tarantino prvi autor koji radi van studijskog sistema, ali njegova odlučnost da pravi filmove kakve želi (dokazujući važnost postupka u kome autor stvara shodno svojoj viziji) je činjenica koju bi Čender duboko poštovao. Tarantino je takođe spreman da prihvati sve nivoe kojima je jedna kultura raslojena, što je takođe stvar sa kojom bi se Čendler zdušno složio; nikada nije bio književni snob.”

Alber Kami

Alber Kami

Od Roberta Zeretskog, autora biografije Život vredan življenja: Albert Kami i potraga za smislom, saznajemo da bi tvorac Marsoa, ravnodušnog ubice Arapina kao protagoniste romana Stranac, sa odobrenjem gledao na Arapsko proleće: “Autor romana Pobunjenik, malo razloga bi našao za nadu, ali nijedan za očajanje. Nenasilni protesti u Tunisu i Egiptu bi mu poslužili kao ilustracija njegovog insistiranja na činjenici da pravi pobunjenici nikada ne gube iz vida da se prema tlačiteljima mora postupati humano, jer na kraju krajeva, i oni su samo ljudi. Sirija? Tragična ilustracija na temu šta se dešava kada pobunjeni izgube gore pomenutu činjenicu iz vida.

Izvor:

Glif.rs

 

Posted on 9. jun 2016., in Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: