Narodna verovanja na Spasovdan

Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan praznuje se četrdeset dana posle Vaskrsa, tačnije u četvrtak, šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: „Sveti Spase – spasi duše naše“!

vaznesenje-gospoda-isusa-hrista-slika-benvenuta-tisija

Vaznesenje Gospoda Isusa Hrista, slika Benvenuta Tisija

Na večernjoj službi koja se služi u sredu uoči Vaznesenja vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano Odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom. Početak i kraj službe se na taj dan, vrši isto kao i na sam Vaskrs. Ponovo se pevaju radosna stihovi “Neka vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi” i “Evo dana koji je stvorio Gospod, uzradujmo se i uzveselimo se u njemu…”

Kad nestane hrane za dušu našu u ovom materijalnom svetu, i kad se približi stud smrti – o, ima li kakva lastavica, koja će nas povesti u topliji predeo, gde je obilje toplote i hrane duhovne? Ima li takvog predela? Ima li, takve lastavice?

Izvan kruga hrišćanske crkve niko vam na ovo pitanje ne zna dati nikakav pouzdan odgovor.

Spasonosna Lastavica je vazneseni Gospod Isus Hrist, koji je sam za sebe kazao da je on početak, početak i put. Svojim apostolima je rekao: Ja idem da vam pripravim mesto, i uzeću vas k sebi. To što je On rekao, počelo se ispunjavati odmah posle nekoliko nedelja, produžilo se  do dana današnjega i ispunjavaće se do kraja vremena.

Vaznesenje Gospoda sa zemlje na nebo isto je tako veliko iznenađenje za ljude kao što je Njegovo spuštanje s neba na zemlju i rođenje u telu bilo iznenađenje za anđele.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:

“Sveti Spase – spasi duše naše”!

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.

Veruje se da će to doneti sreću kući.

Inače, danas nikako ne bi smeli da spavate preko dana, jer se veruje da ćete dremati i biti lenji preko cele godine.

Izvor:

Telegraf

Posted on 9. jun 2016., in Narodna verovanja. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: