Promocija vlaške kulture kroz pesmu i prozu u Petrovcu na Mlavi

U Biblioteci „Đura Jakšić“ u Petrovcu na Mlavi održana je promocija knjige „Pră valja Kăluculuj II“ – Vlaške narodne priče i umotvorine za decu, uz prisustvo gostiju i obožavalaca ove vrste kulture.

ebranicevo - slika vesti

U drugom delu večeri održana je promocija CD/DVD-a Slavice Jović Kolerović i njenih 19 arija vlaških narodnih pesama koje je snimila pre 36 godina u Studiju M Radio Novog Sada. Posle male zbrike pesama namenjeih deci, našli smo se opet u vilenskoj dolini gde su sva čuda moguća. Ovog puta zapisivači su doneli iz našeg detinjstava pregršt narodnih umotvorina u prozi.
„Zapisivanje je krenulo slučajno, malo po malo, i dan za danom su se u sećanje zapisivača povaratile, kao nekim čudom, davno ipsričane priče. Ova zbirka nema prevoda na srpski jezik, jer je prevođenje odgovoran i stručan posao. Prevod umotvorina sa vlaškog bi trebalo da bude neki od budućih projekata. Taj bi posao trebalo da odradi tim obrazovanih ljudi mlađe generacije. Ova knjiga nas starije vraća u detinjstvo, u doba petrolejki, volovskih zaprega, u doba čobanskih stada, sedeljki i tople pogače ispečene od brašna sa naših potočara. Namenjena je deci kao pomoćna lektira, gde se kao fakultativni predmet uči vlaski govor i rumunski jezik. Na kraju, namenjena je svima koji žele da je pročitaju“, rekao je Vića Mitorvić jedan od autora. Time je predstaljen prvi deo knjige: „Кйњи латрă, вйнту баће“ (Vlaške narodne  priče  iz Mlave).

Drugi deo knjige „Pră valja kăluculuj” čini korpus narodnih priča iz Homolja i predstavlja plod istraživačkog rada na terenu, u periodu između 1987. i 2001. godine. Reč je o mitovima, bajkama i narodnim pričama koje su zabeležene od kazivača rodom iz Žagubice i Laznice. Većina kazivača danas više niје među živima. Reč o prvoj zbirci mitova, bajki i narodnih priča napisanih na našem maternjem jeziku. Posebno treba isatći da su za realizaciju ovog značajnog projekta zaslužni Dragan Stojanjelović i Vića Mitrović, kao i SlavicaJović Kolerović. Ovaj deo knjige nosi naslov „Kând a miers Dumnedzău pră pomânt”, iz prostog razloga, što skoro sve priče govore o mitskom vremenu, vremenu kada je Bog stvarao svet i hodio po zemlji. Reč je o mitovima koji govore o vremenu kada su se svet i čovek napajali prvobitnom jutarnjom svežinom sazdanog sveta. Vlaški kosmogonijski mit (a po Elijadeu samo je kosmogonijski mit u pravom smislu reči mit) jeste vlaška „imago mundi“, slika arhajske kulture balkanskog čoveka, njegovo kosmo-teološko poimanje sveta.

Mitološke priče o rajskom dobu čovečanstva sačuvane su u svim religijama sveta. One zapravo govore o dobu kada je nebo bilo bliže zemlji, dobu kada je postojalo stalno opštenje između Boga, natprirodnih bića i čoveka, ali zbog oholosti čoveka, prekinuta je ta veza. Kosmos drevnog homo religiosusa nije bio svet kakvim ga poima savremeni radikalno desakralizovani čovek.

Iste večeri je promovisan CD/ DVD sa 19 arija od 17 tekstova narodnih pesama sa Mlave, Manastrice i Ranovca…. Naslov /CD/DVD  je SUJE ŠI-M KOBOARE autorke Slavice Jović Kolerović. Slavica je primadona vlaške i rumunske muzike. Osoba velikih glasovnih mogućnosti, koja je zajedno sa Stanišom Paunovićem, Izvorinkom Milošević i ostalima iz stare garde, utrla put vlaškom melosu. Oko 36 godina su ove predivne melodija čekale na 2015. kako bi ugledale svetlost dana –  12.11.1979 u studiju M Radio Novog Sada snimljene su ove pesme i ostale su negde zaboravljene. Ali, sačuvane u arhivi. Zahvaljući producentu Draganu Stojanjelovicu i ljudima dobre volje koji su pomogli projekat, ove melodije su danas dosptupne širokoj publici. Takva muzika nikada ne gubi na vrednosti, tekstovi su i onako zapisani u vremenu i za sva vremena za pre i posle nas. Šamanski glas i muzičke mogućnosti Slavice Jović Kolerović plene izvanrednim kvalitetom. Nju su već odavno označili kao osobu koja je kulturu Vlaha sačuvala od zaborava i uzdigla na zavidan nivo.

 

Izvor:

eBraničevo

Posted on 8. jun 2016., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: