Na makedonskom jeziku trebalo bi da osvane čak 14 naslova kod značajnih izdavača. Među njima su „Islednik“ Dragana Velikića, „Tai“ Gorana Gocića, „Stakleni zid“ Vladimira Tasića, „Venecija“ Vladimira Pištala, „Pisac izdaleka“ Vladana Matijevića, izabrane pesme Ane Ristović, a za svaku knjigu namenjeno je po 1.000 evra, za posao prevodilaca.

Ne zaostaje potražnja ni iz Slovenije, gde će se pojaviti šest dela. Istovremeno, samo jedan američki izdavač iz Teksasa, „Dalki arhiv pres“, zainteresovan je za roman Jovanke Živanović „Putnici od stakla“, za šta je, takođe, izdvojeno 1.000 evra.

Zatvorena vrata pred čitaocima u Engleskoj ili Americi, za naše pisce nije nova vest. Od 100 knjiga koje se objave na najzastupljenijem svetskom jeziku, prema rečima Miloša Konstantinovića, predsednika komisije, samo pet naslova pripada prevodima, i taj procenat uključuje francusku, japansku, kinesku i sve ostale književnosti širom planete:

– Teško je probiti se, a zanimljivo je da put do engleskih prevoda ide preko francuskih, kao što je bilo u slučaju Milorada Pavića. Tako se i tržište Južne Amerike osvaja preko uspeha u Meksiku.

Na engleskom jeziku, doduše, pojaviće se i dragocena „Srpska usmena narodna baština“ Vuka Karadžića, ali u domaćem aranžmanu. Ovo delo objaviće Vukova zadužbina, a za prevod je namenjeno 480.000 dinara.

ŠEST RUSKIH PREVODA

Na ruski jezik biće prevedeno šest, a na kineski tri naslova. Rusku publiku očekuju, između ostalih, knjige Gordane Ćirjanić „Kuća u Puertu“ , Gorana Petrovića „Sitničarnica ‘Kod srećne ruke'“ , Kišova „Grobnica za Borisa Davidoviča“, a Kineze – romani Vladislava Bajca „Knjiga o bambusu“ , Srđana Valjarevića „Komo“ i Olivere Jelkić „Gambit“. Na nemačkom će osvanuti samo jedan naslov: roman Dane Todorović „Park Logovskoj“.

– Podržali smo ovaj važan nacionalni projekat Zadužbine jer, nažalost, ne postoji interes stranog izdavača – kaže Konstantinović.

Ohrabruje, ipak, da se ove godine uočljivo povećao broj zainteresovanih izdavača iz Italije, koja će objaviti devet knjiga. Za italijanski prevod romana Filipa Davida „Kuća sećanja i zaborava“, Uglješe Šajtinca „Sasvim skromni darovi“ i Vladislava Bajca „Evropa na leđima bika“, kao i za čuveno delo Rastka Petrovića „Ljudi govore“, određeno je po 1.500 evra. Italijani će čitati i pripovetke Ive Andrića „Kuća na osami“ (1.800 evra) i roman Vladana Desnice „Proleća Ivana Galeba“ (2.000).

Na konkursu se nadmetalo 110 naslova, a prihvaćeno ih je 75. Budžet za pomoć prevođenju, prema Konstantinovićevim rečima, smanjen je sa 20 na 13 miliona dinara.

POPA NA ALBANSKOM

Ove godine prednost je data izdavačima iz Bugarske i Albanije, kako bi se pospešile kulturne veze. Na albanski će biti prevedena zbirka pesama Enesa Halilovića „Zidovi“, izbor pesama Vaska Pope i roman Filipa Davida „Kuća sećanja i zaborava“. Osim na makedonskom jeziku, Velikićev „Islednik“ biće objavljen i na bugarskom.