Svi imamo neke demone u sebi, koji nam šapuću i nagovaraju nas na zavist i ljubomoru. Pitanje etike je šta da radimo sa njima: da im dopustimo da se razmašu i postanu veći ili da ih strpamo u neki kavez i obuzdamo te porive – kaže, za „Novosti“, slovenačka književnica Mojca Kumerdej, o zajedničkoj temi svojih priča u knjizi „Tamna materija“, koju je kod nas objavila „Geopoetika“, u prevodu Ane Ristović.

 Zbirku kojom osvetljava skrivene predele ljudskosti, predstavila je nedavno na Majskim danima knjige u Pančevu, i u Beogradu, u prostorijama srpskog izdavača. Pred čitaocima su kratke priče o tajnim i potisnutim emocijama koje neprimetno ključaju pod površinom svakodnevice i čekaju da isplivaju u iznenađujućem obliku. U središtu njene pažnje nalazi se ljudsko telo koje pokušava da erosom nadiđe tanatos, suočavajući se, neprestano, sa sopstvenim granicama i prolaznošću. Sve to prožeto je inteligentnim humorom.

– Kao što u kosmosu postoji tamna materija o kojoj ne znamo mnogo, ali osećamo njeno dejstvo, tako ona postoji i u mojim likovima. Ljudi znaju da nešto nepoznato i neobjašnjivo često upravlja njihovim postupcima, utiče na odnose sa porodicom, prijateljima, kolegama na poslu. Iznenađuje nas sopstvena drskost, koja može da upropasti sve – kaže autorka.

Kao filozof i sociolog kulture po obrazovanju, Mojca Kumerdej poznata je i po tekstovima koje piše iz oblasti teorije književnosti, savremenog plesa i performansa. O mestu i značaju literature u našem vremenu, kaže:

– Zahvaljujući novim medijima, sada se piše puno. Zbog ličnog narcizma ljudi iz časa u čas beleže šta im se dešava, kada su i s kim popili kafu i to postavljaju na „Fejsbuk“. Ali, strah za budućnost književnosti je neopravdan, jer je knjiga realtivno mlad fenomen u dugoj istoriji čovečanstva.

Značajan broj objavljenih knjiga, po njenim rečima, spada, ipak, u domen zabave, ali uvek ima mesta za pravu književnost i umetnost.

– Popularnije su književne sapunice, koje bi trebalo da opuste savremenog čoveka. Srećom, i dalje postoji literatura koja može da nas prebaci u neki drugi svet, okrene razmišljanju, samima sebi i duhovnom preživljavanju. Za to se treba boriti – kaže Mojca Kumerdej.

PUT U PROŠLOST

Prvi roman „Krštenje nad Triglavom“, ova autorka objavila je 2001. godine, i u njemu ironično dotiče slovenačku kulturnu i književnu tradiciju. Posle knjiga kratkih priča o savremenom društvu „Fragma“ (2003) i „Tamna materija“ (2011), Mojca Kumerdej je prošlog meseca objavila obiman roman „Kronosova žetva“, smešten u 16. vek.